Repriza Perl Harbura

Piše: Momčilo PUDAR

SVET je doživeo istorijski događaj u gromovitom kriku - „Napadnuta Amerika“! Krik je odjeknuo planetarno 11. septembra 2001. Istog dana je objavljena zapovest predsednika Buša, vrhovnog komandanta svih oružanih snaga SAD, „Američke oružane snage su stavljene u stanje uzbune u celom svetu“. Ne samo Amerika, već svet se obreo munjevito, neočekivano u svetskom ratu bez rata! I to baš prve godine 21. veka. Okrenut je list istorije. Zašto? Grom iz vedra neba je pogodio i razorio simbole moći SAD: sedište vojske - Pentagon u Vašingtonu i sedište ekonomske moći Amerike - Svetski trgovinski centar u Njujorku. Te noći, Buš je zapisao u svom dnevniku: „Danas se odigrao Perl Harbor 21. veka!“
Amerika je progovorila rečnikom rata, a razdraženi Buš je pretio da će spržiti svakog neprijatelja: „Mi ćemo upotrebiti sva sredstva koja imamo: sva diplomatska sredstva, sva obaveštajna oruđa, sve instrumente snaga reda, sav finansijski uticaj i sve oružje potrebno u ratu... Amerikanci ne treba da očekuju jednu bitku, već dugo ratovanje bez presedana.“
Kada su se stišale strasti izazvane razornim i tragičnim „aktom rata“ Alahovih boraca, Buš je precizirao da traje „rat bez vremenskog i prostornog ograničenja“. Svet je oštro upozoren: „Svaka zemlja sada treba da odluči: ili ste sa nama ili ste sa teroristima. Od sada, svaku zemlju koja nastavi da štiti ili podržava teroriste, SAD će smatrati neprijateljskim režimom!“ Tako je Buš podelio svet na “tabor dobra i tabor zla”, po božjem uzoru.
NIČE sudbonosna istina bez koje se ne može razumeti Amerika i stanje duha Amerikanaca posle tragedije 11. septembra: smrt 3.000 nevinih je ujedinila sve Amerikance, beskonačno osnažila nacionalni patriotizam i cementirala odluku da treba učiniti sve, do konačne ratne pobede. Možda svet nikada neće uočiti dovoljno temeljnu životnu promenu SAD: za samo nekoliko časova je nestala jedna, a nastala sasvim druga, ratnička i gerilska Amerika. Ona je izašla na bojište protiv žilavog, neuhvatljivog i podlog neprijatelja. Bez sumnje, 11. septembar je podelio istoriju SAD na doba mira i doba rata.
Doduše, ocena nastalog kriznog stanja je višestruka: prvo, Amerika i američka nacija su u „svetskom ratu protiv terorizma“; drugo, Amerika se plaši sveta, svet se plaši Amerike; treće, SAD su podosta usamljene u svetskoj plimi antiamerikanizma; četvrto, septembarski „akt rata“ nije temeljno izmenio samo Ameriku, već svakog Amerikanca i njegovu životnu svakodnevicu; peto, čovečanstvo, posebno Evropa, atlantski saveznik, nisu u potpunosti shvatili da se Amerika našla u istinskom, a ne izmišljenom svetskom ratu protiv islamizma koji bitno menja misaonost SAD o nacionalnoj bezbednosti, životu, zakonu, pravu, prijateljstvu... Istini za volju, naš svet nije svestan ni danas, da je Amerika doživela „kulturnu revoluciju“.
Međutim, SAD nisu uistinu razumele prave uzroke 11. septembra, nije dat tačan odgovor na pitanje: šta hoće Alah sa gromovitim udarom na SAD? Svi govore o Al kaidi, a niko ne zna pouzdano šta sve i ko sve se krije iza misteriozne aveti Alahovih boraca.
SIGURNO je da se radi o ljutim neprijateljima judeohrišćanske civilizacije, političkog, ekonomskog i društvenog sistema „neverničkog i prljavog“ zapadnog sveta, čije uništenje će „doneti slobodu i čast Alahu“. Osnovni je zadatak „proterati nevernike“ iz Alahovih zemalja, da bi vladala šaria, koja mora biti alfa i omega svakodnevnog života. To je volja Alaha i nebeska pravda. Poruka džihadista glasi: mir se neće vratiti na zemlju, dok sav svet ne bude islamski!
Pre tragičnog septembarskog dana, niko nije zamišljao da je moguće „ratno razaranje“ na tlu SAD. Desilo se što nije očekivano ni u holivudskoj proizvodnji jeze, pa ni u snu Amerikanaca. Taj crni dan je pretumbao SAD i njih uveo u novo strateško, vojno, diplomatsko i bezbednosno stanje. Taj tragični dan je prouzrokovao opasne pukotine po religijskim, civilizacijskim, ideološkim, nacionalnim i socijalno-društvenim međama planete, ponaosob između judeohrišćanstva i radikalnih snaga islama. Klice terorizma nisu samo Alahove niti vanzemaljske, one izviru iz stvarnosti našeg sveta. Stoga terorizam ne stiže isključivo iz truleži i nazadnjaštva politizovanog islama.
Dakle, 11. septembar nije isključivo bes i bezumlje islamizma, nego odraz niza istina: rastućeg siromaštva milijardi ljudi, rastuće moći već moćnih, rastućeg bogatstva već bogatih, rastuće vlasti onih koji već vladaju, rastućeg porobljavanja već porobljenih. Taj duhovno, materijalno i kulturno izuzetno osetljivi skup naroda je podložan ideološkim i religioznim zabludama i lako postaje plen nasilja. Nije slučajno da se udar groma sručio na centre moći SAD. Kao što nije slučajno da je islam poslužio za ideologiju Alahovog džihada. Islam se uveliko politizovao, prihvatio strategiju terora i objavio „totalan rat“ zapadnom judeohrišćanstvu. To je međunarodna struktura koja ugrožava inače rovitu stabilnost sveta. Razumljivo, polazni stav je jasan: niko nije bezgrešan u našem grešnom svetu.

IZLAZ IZ BARUŠTINE
MEKSIČKI književnik Karlos Fuentes ocenjuje da Bušov izbor vojne sile za osnovno sredstvo obračuna sa džihadskim nasiljem, lišava Ameriku mogućnosti da uoči „probleme koje postavlja terorizam: siromaštvo, nepravdu, rasizam, gubitak kulturnih vrednosti i religiozni fanatizam“. Fuentes zagovara demokratsko-socijalni izlaz iz baruštine u koju je zapao naš svet. Svakako, to je neophodan izlaz. Savremenost poručuje da se gnev naroda pretvara konačno u terorizam i da terorizam nije isključivo na jednoj strani. „Napad na Svetski trgovinski center, kaže američki politikolog Robert Kaplan, došao je kao šok. Mržnja SAD je trebalo da eksplodira na ovaj ili onaj način. Gledano sa vremenske razdaljine, ona je bila skoro neizbežna.“

NjUJORK 11. septembra 2001.

U IZDANjU beogradske izdavačke kuće "Filip Višnjić" pojaviće se ovih dana knjiga "Amerika protiv sebe i sveta" iz pera našeg uglednog novinara i publiciste Momčila Pudara. Najinteresantnija poglavlja iz ovog rukopisa objavićemo u feljtonu koji započinjemo danas.
(Nastaviće se)