Velika zbunjena zemlja

PUTNICI namernici koji stižu u SAD, nalaze uznemirenu zemlju. Amerika trpi dijalektiku straha, što podseća na poznatu izjavu predsednika Ruzvelta: „Vi ne treba ničega da se bojite, izuzev - straha.“ Stoga pitanje stručnjaka: Da li je zemlja u strahu sposobna da usamljena vrši planetarnu imperijalnu misiju, čak i kada raspolaže vojnom silom kakvom raspolaže SAD? Bžežinski odgovara: „Vlada strah, strah ponekad blizak panici, a to je slepilo. Ja nazivam slepilom odsustvo jasnog razumevanja međunarodne situacije... Značajno je da se mi pitamo kao građani, da li jedna sila svetskih dimenzija može istinski da obezbedi podršku za kojom oseća potrebu, naročito podršku prijatelja, kada im kaže: ako niste sa nama, vi ste protiv nas.“
Koračajući ogromnim prostranstvom Amerike, stranac stiče uverenje, da skoro 300-milionska nacija, naoružana do zuba, ima osećaj da se nalazi u mišolovci. To svedočenje se nalazi u londonskom „Dejli telegrafu“, čiji autor Graham Tarner zaključuje posle višemesečnog putovanja uzduž i popreko velikom zemljom: „Amerika je ogrezla u čudno stanje: ona je poremećena, zbunjena, zahvaćena sumnjama. Gde god sam otišao, to sam uočio... Velika većina Amerikanaca nastavlja da gleda svet kako je Guliver gledao Liliputance.“ Završnu reč o stanju američke nacije, Tarner je dao Džonu Torntonu, pomoćniku direktora čuvene finansijske kuće „Goldman Saks“: „Naš život bez duše, konačno će postati stalno nezadovoljstvo, a to uvek izaziva rđanje društva.“
EVO nas u oluji prvog svetskog rata protiv terorizma. Vojskovođa osebujnog boja je američi predsednik Džordž Buš. „To je totalan rat“, reče on. Niko nije ravnodušan, pošto rat vodeće hipersile obavezno prožima svu bitnost međunarodnih odnosa. Američka ratna avantura početa u talibanskom Avganistanu, nastavljena u naftonosnom Iraku, a traje tri godine, već naslućuje da će svet dugo trpeti eksplozivnu krizu i nestabilnost. Vraćaju se zloslutne godine koje su obeležile američko ratovanje u Vijetnamu, francusko u Alžiru ili sovjetsko u Avganistanu. Oholo vođstvo Buša nastoji da ubedi sve ljude dobre volje, da je u okršaju celi svet, a ne samo Amerika. Stoga samovoljni ratovi Buša se nastoje dočarati „svetim ratom“.
Angloamerički rat u Iraku, nazvan "prvom bitkom četvrtog svetskog rata", žestoko se razbuktao u samovolji vođstva dve velike zemlje. Stara Evropa i svi koji su se okupili oko nje, nisu uspeli da spreče Bušov rat. Doduše, antiratni narodni protest je ustalasao duhove na svim stranama, podstakao najmasovniji i u mnogo čemu jedinstven gnev ulice. Zato je stara Evropa osudila, i ne samo ona, angloameričko ratno siledžijstvo. Ništa nije pomoglo. Buš nije poštovao ni odluku OUN, da su SAD zašle u nelegalnu agresiju. Zacelo, svetska organizacija je bila slaba, bez jedinstvene političke volje i bez suverenog autoriteta.
Razumljivo, planetom ne tutnji „četvrti svetski rat“. To je laž američkih autora „Bušove doktrine“, zasnovane na izazivanju stanja stalnog ratovanja. SAD je, uistinu, u ratu, angažovao američku vojsku pod nacionalnom zastavom. Ali, to je rat SAD i praktično samo SAD. Izmišljotina je da traje „svetski rat”. Reč je o angloameričkoj ratnoj agresiji protiv režima Sadama Huseina, koja je odista rat protiv Iraka, dakle oružani sukob dveju država, a koji se pretvorio u američku okupaciju Iraka i građanski rat Iračana. A sve to u službi interesa SAD i američkog kapitala. Svet je suočen sa krvoločnim terorizmom „džihadista“, koji nisu ratni neprijatelji, već zločinački pokret verskih fanatika koji hoće islam da pretvore u krstaški pohod. Protiv njih treba svuda da se bore snage reda, a ne vojske moćnih nuklearnih sila.
ZBOG toga je Bušova avantura u Iraku ratna ludost. Buš stariji i njegovi saradnici u prvom ratu protiv Sadama Husejina, nisu podržali taj „preventivni rat“. Glavni komandant "Pustinjske oluje“ general Norman Švarckof je napisao u „Vašington postu“, da su rat „hteli oni koji nemaju nikakvo vojno obrazovanje, što zabrinjava“. Važno je citirati reči Buša starijeg o ratu u Zalivu: „Udariti na Irak i okupirati zemlju, prekoračiti jednostrano mandat Ujedinjenih nacija, bilo bi uništenje onog što smo mi prethodno nastojali da postignemo, a to je odgovor na agresiju na Kuvajt. Da smo izabrali invaziju Iraka, možda bi SAD još bio okupaciona snaga u zemlji žestoko neprijateljskoj". Buš stariji je sročio tu ocenu u „Sećanjima" 1998. godine, dakle sedam godina posle „Oluje“ u Zalivu!
Buš mlađi nije poslušao ni ratno iskustvo američkih generala, ni savet oca. Predsednikovi ljudi u Beloj kući, Kongresu i Pentagonu, držeći u ruci strašnu vojnu moć, krenuli su u „četvrti svetski rat“, usput razorili volju i ugled međunarodne zajednice u Staklenoj palati na Ist Riveru i ostali gluvi u buci antiratnog protesta svetske javnosti. Čula se tvrdnja: „To je rat predsednika, to nije rat Amerike." “ „Njujork tajms“ je napisao da će Bušov rat „izazvati haos umesto reda, mržnju umesto zahvalnosti“, dajući „sjajnu šansu pristalicama bin Ladena“, u nastojanju da „Kuran ima svu vlast“. Ako se „Njujork tajms“ hteo baviti proročanstvima, stvarnost je zaista potvrdila njihovo predviđanje.
Svet je već zašao u neveselo vreme opake krize. Danas su snage mira u povlačenju na svetskom frontu, nemoćne da potraže izlaz iz svakodnevnog krvoprolića. Izgleda da moćnicima američke vlasti nije moguće predočiti da je Amerika na stranputici i da tone u krizu, kako međunarodnih odnosa, tako i unutrašnjih, ekonomske i socijalne nemire. Sve što se smatra demokratskim, trpi blokadu. Bušova strategija stalnog ratovanja, najavljuje svetski militarizam na duže staze, obnovu trke u naoružavanju, povampirenje hladnoratovske zategnutosti u odnosima velikih sila. Jednostavno, ništa dobro za naš svet.



KNjIGU Momčila Pudara "Amerika protiv sebe i sveta" ( 500 str.), čija je knjižarska cena 600,00 dinara, možete poručiti kod izdavača IP "Filip Višnjić", Beograd, Ustanička 25, tel.: 344-10-74, imejl: fvisžverat.net, sa popustom od 30 odsto + poštanski troškovi.
(Nastavlja se)