Irak - Bušov Vijetnam

Piše: Momočilo PUDAR

PROPAGANDNI krik da je "svet zašao u četvrti svetski rat", od reči do reči je moto zvanične strategije i geopolitike vladajućih snaga SAD. Taj rat nije rvanje Golijata i Davida, kako se stekao utisak prilikom obračuna sa talibanima u Avganstanu. SAD je ušao u đavolski vrtlog pun rizika. "Rat nema nikakvu vidljivu granicu, ni u prostoru, ni u vremenu, niti u rušilačkom zamahu koji on može izazvati", kaže se u "Pismu američkih građana prijateljima u Evropi". Stoga nezadovoljni Bžežinski konstatuje: "Rat protiv terorizma je danas centralna preokupacija Amerike u svetu, što je odraz i te kako uskogrude i ekstremne politike prve svetske sile, koja je ujedno i velika demokratija u istinskom tradicionalnom idealizmu."

Tabor Buša i Blera se poslužio neistinom, obmanom i krivotvorenim dokumentima, što će reći, državnom laži, kako bi uverio čovečanstvo da su Amerika i Britanija bile prisiljene da krenu u preventivni rat, pošto je svetu pretila katastrofa.

Vatreni zagovornik iračkog rata ideolog Pol Folfovic, tada "šef broj dva" u Pentagonu, obelodanio je tri lažna razloga za odluku Buša da uputi američke vojnike na prekookeansko ratište: - Prvi je postojanje oružja za masovno uništavanje, drugi je podrška Sadama Huseina teroristima, treći je zločinačko ponašanje protiv iračkog naroda. Stoga Volfovic precizira: - Nije bilo pitanje da li treba napasti Irak, već kada treba napasti.

BUŠ je tajno počeo rat protiv Iraka, a naciju nije obavestio kada je izdao naredbu: "Napred na Bagdad!" Obraćajući se komandantima američkih trupa na bojištu, Buš je rekao: "Za mir u svetu, za dobrobit i slobodu iračkog naroda, ja naređujem izvršenje operacije `Slobodni Irak`. Neka Bog blagoslovi naše vojnike." To je bilo ujutro, 19. marta. Celog dana Buš je primao važne ličnosti i telefonom razgovarao sa šefovima država, ali nikome nije rekao da je počeo rat protiv Iraka. Američkoj naciji se obratio u 22.16, kada su bombe padale na Bagdad. Te noći, Buš je izrekao veliku laž: "Cilj prvog američkog rata u 21. veku jeste oslobođenje naroda i spas sveta od opake opasnosti."

Rat protiv Iraka je izuzetan izazov Americi. SAD je lako dobio rat i brzo izgubio mir. "Mi nismo naišli na neprijatelja protiv kojeg smo se borili u našem scenariju", rekao je general Valas, komandant Petog korpusa, angažovanog u Iraku. Pobedu je praktično izvojevala samo jedna oklopna divizija. No, laka pobeda ne obezbeđuje mir. U košmaru i tragediji brzo se izgubila anglosaksonska munjevita pobeda. Reč je o ratnoj drami o kojoj nisu ni sanjali vojni stručnjaci u Pentagonu. Irak je čudno poprište potpuno nepoznatog gerilskog rata najmoćnije armije sveta i nevidljivih "boraca Alaha". Rat posle rata, mir bez mira. Senator Ted Kenedi je rekao: - Irak je Bušov Vijetnam.

IRAK je postao smrtna zamka za 150.000 američkih vojnika, uveliko izloženih gorkim iskustvima sovjetskog vojnika u toku okupacije Avganistana. Nikada posle vijetnamskog rata, američka vojska nije ispoljila tako ubedljivo nemoć kao u posleratnom Iraku. Američka vojska je savršeno naoružana, odlično izvežbana i još disciplinovanija za moderan rat, ali nikako za gerilske okršaje protiv nevidljivog neprijatelja. Zato se američka vojska pokazala siledžijskom, bez poštovanja zakona: njoj ni ratni zločin nije stran u Iraku. Ona je daleko od svakog viteštva i vojničke časti.

Bušov pohod na Irak, uistinu, jeste ratna agresija, čiji ishod je nametanje rata posle rata iračkom narodu, istinske narodne tragedije. Tragični svakodnevni događaji svedoče da ratna agresija zalazi u strahote državnog zločina. Narod je želeo okončanje 35-godišnjeg zločinačkog režima apsolutnog diktatora Sadama Huseina, a obreo se u građanskom ratu i neočekivanom ratu protiv Bušove Amerike. Iračani krvare u tuđem ratu i podnose veću bedu od bede u toku diktature Sadama, trpe haos i bezakonje. Ono što se dešava u Iraku, to je rat terorizma protiv terorizma, islamskog terora protiv anglosaksonskog terora.

Samovoljni rat Buša u Iraku je ogromna šansa za razbuktavanje džihada na velikim prostorima. "Džihadisti" stiču pristalice posvuda i postaje umnogome svetski pokret. Stoga se sve jasnije ocrtava front između hrišanskog i islamskog sveta. U Americi je objavljeno da u svetu postoji oko 350.000 saučesnika u redovima džihadskog terorizma. Valjda je to "argument" Buša za tvrdnju da traje svetski rat u kojem učestvuje "celi demokratski svet", a ne samo Amerika. Uveliko se gomila razarajuća mržnja među narodima, onda kada je i najmanja iskra, na primer, objavljivanje provokativnih karikatura Alaha u stroju džihadskih terorista u zapadnoj štampi, dovoljna da izazove opake međunarodne nemire. Svet je bio svedok kuljanja nekontrolisane razorne moći i religijskog fanatizma. Zacelo, iračka avantura preti da bude kobna.

U Iraku tragedije su svakodnevne, masovna smrt je postala rutinska, a žrtve su ponajviše nevini Iračani gurnuti u oluju terora. "Rat ćamija", kako novinski izveštači opisuju koliko etnički toliko verski oružani sukob Iračana, naročito sunita i šiita, opako izlazi iz okvira borbe protiv terorizma, a zalazi u sukob masa velikog obima. "To je prljava okupacija", tvrdi američki univerzitetski profesor Hauard Zin. "Centar za zatočenike u Gvantanamu je postao gulag našeg vremena." Valjda zato Deni Žambar piše: "Od Madrida do Berlina, prolazeći kroz Pariz i Rim, niko više ne veruje da američki vojnici ginu u Iraku za stvar mira".



KNjIGU Momčila Pudara "Amerika protiv sebe i sveta" (500 str.) čija je knjižarska cena 600,00 dinara, možete poručiti kod izdavača IP "Filip Višnjić", Beograd, Ustanička 25, tel.: 344-10-74, imejl: fvisŽverat.net, sa popustom od 30 odsto + poštanski troškovi.