Vreme nove klase

U SRŽI superkapitala se krije ideologija superamerikanizma koji ignoriše interese sveta siromaštva i neznanja. Na taj način, super-SAD stiče „pravo“ da ne poštuje suverenitet drugih država i može da ga gazi smrtonosnom blokadom ili razornim ratom koji se proglašavaju legitimnim, jer se pokreću u ime volje Božje.
Tako naš svet ulazi u period kada se nameće stanje o nepostojanju dva sudbonosna načela međunarodnog prava - državnog suvereniteta i teritorijalnog integriteta, prihvaćenih sredinom 17. veka, kada su okončani dugi ratovi religija, i kada se verovalo naivno, da su udareni temelji večitog mira. Negirajući međunarodno pravo, previše moćni SAD utire put u bezakonje. Mnogi američki državnici su izjavili zvanično, da SAD poštuje isključivo svoju volju, interese i ciljeve, bili ili ne bili u saglasnosti sa međunarodni pravom.
Filozof svetskog glasa Žak Derida (preminuo 2004) je rekao: „SAD je spreman da interveniše militaristički na unilateralan način, dakle bez prethodne saglasnosti OUN ili Saveta bezbednosti, uvek kada su u igri njegovi vitalni interesi; za vitalne interese on smatra `pristup bez teškoća ključnim tržištima, izvorima energije i strateškim bogatstvima`."
AMERIČKA nacija se vaspitava i ubeđuje da je „nacija iznad“, nedostižna i nepobediva. Svakog dana se ponavlja da su Amerikanci najbolji, najdarežljiviji, gospodarima neba najverniji, da Božji svet ne može postojati bez Amerike. Tako američka nacija nije samo različita od ostalog sveta, već je nadnacija, jedina kojoj je naloženo da „spase svet“ u misiji božjoj. Vešto se zloupotrebljava čak patriotizam, koji inače časno krasi naciju, u nastojanju da se on pretvori u vatreni amerikanizam. To je srž ideologije amerikanizma. Kao da van uzvišenog amerikanizma, ne postoji ništa američko, ni njeno siromaštvo, ni njeno neznanje.
Američki stratezi dočaravaju čovečanstvo kao "one njorld". Nije reč o uzvišenoj civilizaciji, niti uzvišenom građaninu, već o svetu u senci ogromnog arsenala vojne moći i tehnoproizvodne snage Amerike. Navodno drugačije ne može biti, a objašnjenje pruža republikanski senator Malkolm Valop koji naziva SAD otadžbinom „demokratske savesti“ i „imperijalnog dobra“. Zacelo, najbitnije se promenila Amerika. To uočava bivši šef francuske diplomatije Iber Vedrin:
"Ja smatram da izraz `supersila` više ne zadovoljava opis SAD. Taj izraz je priličio hladnom ratu i suviše je vojni, dok se američka nadmoćnost izražava danas u ekonomiji, moneti, tehnologiji, vojnoj oblasti, načinu života, korišćenju jezika i proizvoda masovne kulture koji preplavljuju svet, oblikuju misli i opsenjuju protivnike SAD. Zbog toga ja upotrebljavam izraz - supersila."
Shvaćen na taj način, superamerikanizam je moderni kolonijalizam, materijalni i duhovni, koji nije isključivo volja vlastodršca već odraz društvene savremenosti. Osebujni kapital teži da amerikanizira svet, namećući svoju civilizaciju, svoj državni sistem, svoju kulturu. Recimo, 80 odsto bioskopskih ulaznica u svetu se proda za prikazane filmove holivudske proizvodnje. Isto je sa televizijskim programom ili internet-sistemom. Taj kapital hoće da ima svojevrsnu državu čije su osnovne osobine srašćivanje državne vlasti i krupnog kapitala.
REČ je o bitnoj novini - privatizaciji države. To je superdržava čije jezgro čini superkapital. Vlast pripada kapitalu, a ne politici koja je takođe privatizovana. Znači, superkapital nije samo „porobio“ državu, već nju privatizovao. Valjda je to poslednji čin vrhunskog kapitala.
Takva država se ponaša kao planetarno preduzeće, moćna kompanija sa filijalama po celom svetu. Država je pretvorena u preduzetni mehanizam na čijem čelu se nalaze vlasnici i menadžeri krupnog kapitala čiji interesi postaju interesi države. Tako su zakonodavna, izvršna i sudska vlast, direktno u rukama milijardera.
Majkl Lind u knjizi „Nedžt American Nation“ obrađuje društvenu strukturu superkapitala i razuđenu pojavu „nove klase“ u SAD - the overclass! Američki supermilijarderi zalaze u superživot, oni stvaraju imperijalističku aristokratiju, bez cilindera i fraka, koja živi odvojeno od svakog „obojenog i smrdljivog soja“. To je zabarikadirani „geto superbogataša“, oni sada krase Ameriku.

(Nastaviće se)