Rekla zbogom fudbalu

ZA Cecu brak sa Arkanom ličio je na bajku koja je potrajala pet godina. Bili su kao stvoreni jedno za drugo. Njeno je bilo da bude lepa, nasmejana i dobro peva. Sve ostalo pripadalo je Arkanu. On se bavio organizacijom njenih koncerata, scenografijom i spotovima. Živeli su u velelepnoj četvorospratnici u Ljutice Bogdana koju je teško promašiti čak i noću. Novinar "Obzervera" ovako je opisuje: salon za primanje sa veštačkim vodopadom, bazen u podrumu sa mozaicima i veštačkim palmama koje je Ceca specijalno uvezla iz Holandije. Na gornjem spratu, kad se prođe kroz niz kožom tapaciranih vrata, stiže se do sobe za igru i gostinskih soba. Sa kule na vrhu kuće pruža se pogled na Beograd. Odatle su se, dok nije izgrađen krov iznad "Marakane", mogle da posmatraju utakmice Crvene zvezde.
Po rođenju sina Veljka, pa ćerke Anastasije, Ceca se 1998. dokazuje na još jednom polju, potpuno različitom od muzike. Postaje predsednica Fudbalskog kluba Obilić, koji je bio u vlasništvu njenog supruga. Obilić te godine postaje državni prvak. Zamenjivala je muža na fudbalskim utakmicama i bila, po opštem priznanju, najlepši predsednik u istoriji domaćeg fudbala.
Kada je njen tim počeo da ostvaruje slabije rezultate - nije krivila druge već sebe. Naime, zbog obaveza nije stizala da na utakmicama stoji kraj aut-linije. A kada je bila tu, fudbaleri su mnogo bolje igrali. Pretila im je, u šali, da će će stati na aut-liniju sa bejzbol palicom kako ne bi više sramotili predsednicu lošom igrom.
Sa fudbalske scene povukla se 2003. Posle ubistva srpskog premijera, u jednom od spektakularnih hapšenja tokom akcije "Sablja", 17. marta 2003, iza rešetaka se našla i Ceca nacionale. Njenu krivicu policija je spakovala u 88 tačaka u kojima se kaže da je posle pretresa Cecine kuće u njoj nađen čitav arsenal oružja i vojno-policijske opreme. Na kraju je osumnjičena za ilegalno posedovanje 11 pištolja.
Tokom boravka u pritvoru Ceca je dobila novu krivičnu prijavu, jer je kao direktor FK Obilić, navodno, zloupotrebila službeni položaj i prodajom 15 igrača nelegalno zaradila oko 23,5 miliona maraka. Fudbalskim rečnikom - predriblala je Obilić. Zašto je u pritvoru provela 121 dan - ne zna se ni danas. Na kraju nije optužena nizašta, iako su joj na teret stavljali štošta.
Na pitanje kako danas spaja muziku i fudbal, Ceca nam kaže:
- Meni je Obilić bolna rana. Emotivno sam vezana za njega, ali je taj klub bure bez dna što se tiče finansija. Ovo je sedma godina kako ga sama finansiram i uvek sam gledala da ga sačuvam. Posle izlaska iz pritvora bila sam povređena svim pisanijama i budlaštinama vezanim za Obilić, pa sam se povukla sa aut-linije. Tri godine ne stojim na njoj i Obilić je, na moju veliku žalost, počeo da tone. Žao mi je, nemam čarobni štapić. Imam dvoje male dece i ne želim da propustim nijednu sekundu njihovog odrastanja. Ništa mi, osim njih, nije važno. Ni Obilić! Ne želim više da živim pod stresom. Mnogo sam šokova doživela za svoje 33 godine.
Odgovor na naše pitanje namerava li da proda Obilić, ostaje nedorečen:
- Ima mnogo isplativijih stvari od fudbala. Fudbal u našoj zemlji definitivno nije profitabilan posao. Fudbalski klubovi jedva preživljavaju. Nemaju novac čak ni račun za vodu da plate. Znam to, čak se i u Obiliću dešavalo. Preko glave mi je više da finansiram nešto sa čim nisam čak ni na nuli. U našem sportu vladaju nesređeni odnosi i kada je privatizacija u pitanju. Pa, ko bi normalan došao sa strane i uložio sve što je zaradio u neki klub, a da sutra neko drugi ušeta na stadion i odnese mu sve. Još mi se niko nije obratio sa željom da kupi Obilić.



IMA BOGA

NA dočeku naših košarkaša, posle osvajanja zlatne medalje na Svetskom prvenstvu, Ceca je poželela da im otpeva "Đurđevdan" i "Beograd", ali ne kao srpska megazvezda, nego kao patriota i navijač. Tražila je dozvolu od legalnih institucija i dobila odgovor da je nepodobna:
- Bila sam mrtva nesrećna. Tog istog dana, popodne, zvoni mi telefon. Javljaju se naši zlatni momci i kažu da im je velika želja da se pojavim te večeri na internoj proslavi, gde će biti samo oni uz stručni štab. Rekla sam: E, pa, ima Boga! Te predivne noći, nikad u životu se nižom nisam osećala. Oko mene samo gorostasi. Da nisam imala štikle, mislim da me niko ne bi ni primetio.