Ljubav u trouglu

SA kolikom je rafiniranošću i sa kolikom strpljivom pažnjom Katarina Džonson negovala svoj sve prisniji odnos prema Nikoli Tesli, odaje je i ova "sitnica". Ona u pismu od 6. januara 1894. ne propušta da ga, makar uzgred, podseti i na njegov pravoslavni Božić. Da li je možda pogrešila u datumu?
Očigledno da nije. U 19. veku pravoslavni Božić je padao 6, a u 20. i 21. veku 7. januara. (Ta razlika dolazi od računanja vremena po julijanskom i gregorijanskom kalendaru). Prava dama, poput Džonsonove, ne bi nikad mogla da prenebregne ni ovakvu pojedinost samo zato što je nije smatrala ni sporednom, niti za sitnicu.
Možda je u pravu američki reditelj Ken Rasel što je odnos Katarine Džonson i Nikole Tesle nazvao "epistolarnim ljubavnim romanom". Verovatno ga je to i inspirisalo za film o njihovim životima i, kako je on verovao i govorio, o njihovoj ljubavi. Da li će i kada će taj film biti završen, ostaje da se vidi. Prepiska, ipak, ponajbolje može da otkrije da li zaista postoji njihov ljubavni roman u pismima.
"Dragi gospodine Tesla,
Da li ćete mi pružiti zadovoljstvo da vas vidim među svojim gostima predstojeće subote uveče? Biće ovde i neki od vaših starih prijatelja... (...)
Ta ostavite po strani milionere, one sa zvučnim titulama iz Valdorfa i Pete avenije, i dođite još jednom do udaljene Leksington avenije... do jednostavnih ljudi koji se razlikuju samo po velikoj slabosti. Zaista mislim da je to toliko osvežavajuće kao kada se iz staklene bašte izađe na rosnu svežinu otvorenog vrta.
Mnogo toga sam čula o vama. Sigurna sam da ponešto od toga ni vi sami ne znate i ja baš umirem da vam sve to kažem. Ali, dabome, vi ni ne marite da čujete.
Znate li da odlazim u inostranstvo na proleće, rano s proleća. I ko bi znao, možda ovi prijateljski prizori neće više ni znati za mene? Tako, ako me niste sasvim zaboravili, ili ako niste zaboravili da me volite - ja sam zaboravila da zaboravim - bolje bi vam bilo da neizostavno dođete.
O, kako brzo lete dani. Tako je malo dana preostalo mojim godinama. Jesen je, i mi se vraćamo iz izgnanstva, zatim i proleće i mi ga upijamo, i onda nanovo beskrajno leto. Zima i ne postoji. Budite čovečni, budite ljubazni, i dođite. Znate da je to Robertova zabava. Možda ćete doći zbog njega? Odano vaša Katarina Džonson."

KEN Rasel je prijateljstvo Džonsonovih - Katarine i Roberta - sa Teslom nazvao ljubavnim trouglom. Da bi ponekad ubedila Teslu da dođe, ona ga bez ustručavanja podseća i na prijateljstvo sa svojim mužem. I to čini uz šarm koji ni ne zamagljuje lukavstvo. U narednoj prilici, opet je povod za susret zanimljiva pojava koja bi trebalo da pobudi čak i naučni interes velikog pronalazača.
"Dragi gospodine Tesla,
Predstojećeg utorka, osamnaestog, u devet časova okupiću neke prijatelje. Želela bih da i vi dođete. Ali, više od toga želela bih da dođete sutra uveče, u subotu. (...)
Ponekad se nadam da ćete me naterati da vam kažem ono što znam o prenosu misli, i da me nećete samo pitati o tome, nego da ćete me ohrabriti da govorim. Neko bi se osećao pozvanim da govori o takvim stvarima. Imala sam božanstveno iskustvo tokom protekle tri godine, mnogo toga je već postalo maglovito, pa se ponekad plašim da će sve to nestati sa mnom, a vi, pre svih drugih, treba da znate nešto o tome, jer vi ne biste smeli da nemate naučni interes za sve to. Ja to nazivam prenosom misli, u nedostatku pravog izraza, i to možda nije sve o čemu sam često želela i mislila da vam pripovedam.
Ali kada sam sa vama, nikada ne kažem ono što sam želela. Izgleda da sam sposobna samo za jednu stvar. Neizostavno dođite sutra, u subotu.
Iskreno vaša Katarina Džonson."

TEŠKO bi danas iko mogao i da zamisli Nikolu Teslu kako zabavlja i razonodi onakvu gospođu kakva je bila Katarina Džonson. Ona, međutim, ne samo što je u to iskreno verovala nego je poželela da joj se to isto i ponovi. Zato mu opet piše i opet ga poziva.
"Dragi gospodine Tesla,
Očekivaću da vas vidim sutra, u subotu uveče. Nadam se da ste snažniji nego što ste bili kad smo se poslednji put sreli. Iako ste izgledali veoma bolesno, sjajno ste se ponašali prema meni, razonodili me, i sada mi je opet potrebno da me neko dovede u to stanje.
Da li znate da je Uskrs - prekosutra, da je sve živo u prazničnom raspoloženju? Uvek se pitam pri događanju velikih promena: da li vi znate za njih? Da li znate kada je proleće na pragu?
Nekada me je to činilo tako srećnom, a sada mi donosi samo tugu.(...) Želela bih da i ja mogu da idem dalje uvek istim tokom, neprestano da živim svoj život tako kao što tvrdite da vi živite.
Ja ne znam čiji sam život živela? Ovaj što sam proživela, ne čini mi se da je moj!
Vidite da morate doći sutra uveče.
Iskreno vaša Katarina Džonson."


(Nastaviće se)