Uzdasi tinejdžerke

DA bi se u poslednjoj deceniji 19. veka video Nikola Tesla u punom sjaju, bilo je potrebno biti tačno u dvadeset časova u "Sali palmi", u elitnom njujorškom hotelu "Valdorf Astorija". Taman u taj čas pojavljivao se u sali za večeru markantan gospodin, visok šest stopa (metar i 99 centimetara). Oblačio se uobičajeno po poslednjoj modi. Bacao je sav svoj pribor, uključujući i rukavice, posle samo nekoliko nošenja.
Sedao je uvek za isti sto. Rezervisan unapred. Prilazi mu prijatelj. Gospodin sa bradicom i cvikerom nešto mu blagonaklono poverava. To je Robert Andervud Džonson. Urednik je u časopisu "Senčeri magazin" i pesnik. To je isti onaj Amerikanac koji je iz pijeteteta i odanosti prema prijatelju pronalazaču počeo da uči srpski jezik. Opisujući Teslu jednom prilikom, on je naglašavao da je to čovek "velike ljupkosti, iskrenosti, skromnosti, prefinjenosti, velikodušnosti i snage..."
Onakvim Nikolom Teslom žene su bile očarane, pisala je njegov biograf Margaret Čejni, ali ništa manje i njegovi muški obožavaoci.
Smešeći mu se, pored stola, Džonson je šapnuo prijatelju najnoviji trač. Baš onaj koji je te večeri kružio elitnim hotelom "Valdorf Astorija". Naime, čedna srednjoškolka En Morgan zaljubila se do ušiju u Nikolu Teslu. Sada dosađuje svom ocu, velikom magnatu Džonu Pirpontu Morganu da je upozna s njim.
Tesla je poruku primio sa smeškom. Na svoj dostojanstven i skroman način. Uzgred, upitao je prijatelja Džonsona o njegovoj supruzi Kejt.
- Kejt mi je rekla da te u subotu dovedem na ručak - odvratio mu je Džonson.
Tada je Tesla zapitao o još jednoj gošći u domu Džonsonovih, u elitnoj Leksington aveniji broj 327, u Njujorku. Bila je to prelepa mlada pijanistkinja Margerit Merington. Nju je Tesla simpatisao, pa možda i voleo, kako veruje Čejnijeva, ali samo platonski. Pošto je dobio uveravanja da će i ona biti na ručku, prihvatio je poziv.
TESLA je, inače, uobičajeno obedovao sam. Oko njega je uvek bilo samo njegovih osamnaest salveta koje je redom odlagao uokolo posle upotrebe.
Sledećeg momenta mu je prišao glasnik. Predao mu je poruku. Čim ju je otvorio, uočio je karakterističan švrakopis. Pisao mu je književnik Mark Tven. I ovaj američki književni velikan bio je prisan i odan Teslin prijatelj.
" Ukoliko nemate ozbiljnijih planova za večeras", stajalo je u poruci Marka Tvena, "mogli biste mi se pridružiti u Plejers klubu".
Po istom glasonoši, Tesla je uzvratio:
"Avaj, moram da radim. No ako želite da mi se pridružite u mojoj laboratoriji u ponoć, mislim da Vam mogu obećati dobru zabavu".
Te dobre zabave, koje je priređivao za prijatelje, bili su čudesni eksperimenti koje je Tesla rado izvodio za odabrano društvo. I još nešto: nikad niko od prijatelja nije mogao da vidi isti eksperiment dva puta. I to je bio još jedan od njegovih principa.
Na povratku u laboratoriju, skrenuo je prema obližnjem parku. Uglađeni gospodin zviždao je kroz zube, onako kao što su zviždala sva deca u Lici. Začuo se lepet krila. Malo jato golubova sletalo mu je oko nogu, veliki plavi goluban zaustavio mu se na vrhu šešira, a bela golubica na ruci. Dao je i njima večeru, vrećicu zrnevlja, a beloj golubici, koja se zadovoljno vinula, poslao je i poljubac.
Posle toga, mogao je na miru da pristupi poslu u laboratoriji.
IPAK, setio se još nečeg važnog što je smetnuo s uma. Moraće, odmah sada, da napiše pismo Simi Majstoroviću, svom bratu od tetke Marije.
"Dragi Simo, evo, šaljem majci danas 150 forinti (tj. 60 dolara), a 150 forinti poslao sam odmah čim sam ovamo prispio. Još nisam čuo ni riječi ni od ujaka ni od sestara kojima sam pisao. Rado bih doznati, kako ste? Osobito brinem radi Marice, te stoga te molim javi mi se odmah čim ovo pismo dobiješ. Od vina još ni traga ni glasa, valjda se prijatelj Gomirjac predomislio kad je doznao koliko će koštati. Posao moj vrlo povoljno ide, naskoro javiću vam novosti. Ako si otišao ili namjeravaš u Primorje, kaži majci i ujaku radi onijeh sto forinti što sam ti ja obećao na tu svrhu, ja ću te novce poslati čim mi javiš da ih trebaš. Samo sticaj se i gledaj da ozdraviš. Pozdravi majku i ujake i zetove i svu ostalu rodbinu. Tvoj Nikola."
Nekako u isti dan, sustižući jedno drugo, na Teslinu adresu u hotelu "Astorhaus" u Njujorku stigla su dva pisma. Pisali su mu sestra Marica i zet Nikoladin Kosanović, prota iz Plaškog.
"Ja sam prilično ozdravila i ne mislim na Rijeku ići, a osim toga je ovdje ove godine neobično blaga zima. Ovaj čas dobih iz Gospića od mame dar, pa baš što se ni nadala nijesam od Sime pismo. Piše da je dobro izdravio, a tim više mu vjerujemo, što vidimo iz poziva na besjedu, na Sv. Savu, da će on neki govor držati.
Znam da će to i tebi osobito milo biti, jer već smo svi u njega nadu bili izgubili.
Evo ti nešto lektire, a što gođ bolje budemo opažali u našoj literaturi, slaćemo ti."

(Nastaviće se)