Njegovo veličanstvo - brat

Piše: Budimir Potočan
DANI su odmicali. Tesla je morao da napusti zavičaj. Uputio se preko Zagreba. Svratio i do Varaždina. Posetio je svog drugog ujaka, pukovnika Paju Mandića. Najzad se obreo u Budimpešti.
On je voleo mađarsku prestonicu. Za ovu srednjoevropsku varoš na Dunavu vezivale su ga lepe uspomene. Budimpešta je, pre Beča, kao četvrti grad u svetu dobila telefonsku centralu. U toj centrali, gde je neko vreme radio, Tesla je, kao jedan od svojih prvih pronalazaka, izumeo način da se pojača glas. Tu mu se, nešto docnije, rodila genijalna ideja o obrtnom magnetnom polju. Imao je i mnoge prisne prijatelje, pa, uz ostale, i pesnika Lazu Kostića. Kad ga je za vreme boravka u Budimpešti posetila visoka delegacija iz Srbije, on je s radošću prihvatio poziv da poseti Beograd.
Beogradska železnička stanica bila je iskićena zastavama i vencima i prepuna sveta koji je s nestrpljenjem iščekivao Teslin dolazak. O tome su "Beograske opštinske novine" izvestile:
"U sredu, 20. ovog meseca, u 11 sati uveče, došao je u Beograd čuveni elektrotehničar, g. Nikola Tesla, Srbin, građanin slobodne Amerike, naučenjak svetskog glasa, čije ime zanima danas sav obrazovan svet..."
Sutradan je visoki gost bio u audijenciji kod princa Aleksandra Obrenovića, a potom ga je primio namesnik Jovan Ristić. Posetio je zatim Veliku školu, u kojoj je razgledao kabinete i obišao zbirke, a onda je stigao u svečanu salu Kapetan Mišinog zdanja, gde su ga oduševljeno pozdravili okupljeni profesori i studenti.
UZ sebi svojstven zanos, Tesla je govorio velikoškolcima i njihovim profesorima o sreći koju imaju stvaraoci kada otkrivaju nove istine, stavljajući ih u službu celom čovečanstvu. Pominjući svoja otkrića, rekao je i sledeće: "Kao i svaki mlad čovek, imao sam puno planova i ideja. Čovek se maša za hiljadu stvari, a od tih hiljadu samo jedna može biti ostvarljiva. Idući za sopstvenom zamisli, moj je život neprekidno treperenje između agonije neuspeha i blaženstva sreće..."
Posle predavanja je, u pratnji profesora Velike škole, obišao Kalemegdan. Uveče je u Teslinu čast beogradska opština priredila večeru u Vajfertovoj pivari. Tada je pesnik Zmaj Jovan Jovanović, uzbuđena glasa, kažu letopisci, pročitao svoju pesmu pod nazivom "Pozdrav Nikoli Tesli pri dolasku mu u Beograd".
Dirnut toplinom pesnikovih reči, Tesla je prišao Zmaju i poljubio mu ruku. Njega je, inače, izuzetno poštovao i rado je čitao njegove stihove.
Svugde oduševljeno dočekivan i pozdravljan, Tesla je napustio Beograd 22. maja 1892. godine.
Po povratku u Ameriku dao je Zmajeve pesme svom prijatelju, američkom pesniku Robertu Andervudu Džonsonu, koji ih je, uz Teslinu pomoć i prevod, prepevao na engleski jezik i objavio u časopisu "Senčeri magazin" 1894. godine. Interesantno je da je to bio prvi prevod Zmajeve poezije na engleski jezik, nastao svakako najviše zahvaljujući staranju Nikole Tesle.
AKO je istina da je Tesla idealizovao žene, pa i svoje tri sestre, onda je nesumnjivo istina da su i Tesline sestre uveliko idealizovale svog jedinog brata, čak toliko da su verovatno bile prve koje su počele da stvaraju kult Nikole Tesle. Naročito posle majčine smrti, one su se prema bratu jedincu odnosile gotovo materinski.
Činile su to dirljivo i zadivljujuće nežno. Naizgled možda i sitnicama. Nikad, na primer, ne bi propuštale da mu čestitaju krsnu slavu Đurđevdan, niti imendan Svetog Nikolu. Do u tančine su ga obaveštavale o svemu, pa i o tome kada se u Lici prave kobasice. Pratile su sve napise u štampi koji se odnose na njegov rad, primale američke novine i slale ih uredništvima srpskih i slovenskih listova da bi se pisalo o uspesima njihovog brata. Istovremeno njemu su slale naše najvrednije knjige i časopise. Najmlađa sestra Marica Kosanović ga je, na primer, zastupala na proslavama od Beča do Beograda koje su bile priređivane u njegovu čast.
Tu svoju ljubav i odanost, koje su gajile prema bratu,njegove tri sestre Angelina, Milka i Marica prenosile su i na svoju decu.
Izgleda da je Tesla najviše voleo najmlađu sestru Maricu Kosanović, da je najviše brinuo o srednjoj Milki Glumičić, a da je duhovno najdublje bio povezan sa najstarijom sestrom Angelinom Trbojević, čiju je smrt predosetio iako miljama udaljen od nje.
Angelina je imala tri sina i dve kćeri, Marica četvoricu sinova, a Milka jednu kćer. Sva deca njegovih sestara su se školovala, pa i na univerzitetima, a to ne bi bili u stanju sa skromnim svešteničkim prihodima roditelja, da im nije nesebično novčano pomagao ujak Nikola.
(Nastaviće se)