Flert pod visokim naponom

Piše: Budimir POTOČAN
IAKO se sam nije ženio, Tesla je veoma duboko razumeo porodične odnose. I mada je bio "građanin sveta", mnogi njegovi stavovi imali su nečeg što bi se moglo nazvati plemenito-patrijarhalnim. Upravo se on tako poneo onda kada je njegova sestra Milka ostala udovica i bez ikakvih prihoda. Brat je bez dvoumljenja preuzeo odgovornost da novčano pomaže kako njoj tako i da školuje njenu kćer, koja je po baki dobila ime Đuka.
Kad je Milka kao udovica počela da živi nedolično, takav glas je dopro i preko Okeana do njenog brata Nikole. Sigurno da velikom pronalazaču to nije bila prva ni jedina briga, ali, nije bila ni poslednja.
U pismu koje je poslao iz Njujorka jednom rođaku, Tesla se nezadovoljan osvrće na sestrino ponašanje: "Još mi je žalije što Milka nema dosta karaktera i duha da se bar na kratko vreme dobro vlada. Mogla bi se ukućiti i još boljih dana vidjeti, a ja bih joj pomogao..."
Sa koliko su se delikatnosti i rafinirane osećajnosti sestre odnosile prema bratu, svedoči i sledeći primer: gotovo svako svoje pismo Marica je završavala rečima - "Ljubi te u duhu tvoja zahvalna sestra Marica". Zašto u duhu i šta to znači?
Marica je udata žena, supruga je sveštenika i majka četiri sina, a ona i rođenog brata, kojeg je toliko volela, po patrijarhalnim uzansama može da poljubi samo "u duhu". I ona to ne propušta da naglasi. Dotle sestrići obavezno oslovljavaju ujaka sa "Vi" i po pravilu su u pismima uz pozdrave slali i rukoljub.
OVAJ odnos Nikole Tesle prema sestrama i njihovim porodica samo je bio naznačen od njegovih dosadašnjih biografa. Mi smo ga posebno izdvojili zato što je, tek posle objavljivanja Tesline prepiske s rodbinom, moguće mnogo slojevitije i verodostojnije predstaviti i tu stranu njegove ličnosti.
"Pre nekoliko dana sam ti pisala, a sad evo opet da ti čestitam imendan", pisala je sestra Marica Kosanović iz Plaškog svome bratu, slavnom pronalazaču u Njujorku, po običaju o imendanu uoči Svetog Nikole.
"Kod nas sve živo i zdravo. Brižna sam zato što veliš da radiš dan i noć. Dabome da sad imaš više posla radi te izložbe. Kad bi nam mogao samo dvije-tri riječi napisati, i to samo jesi li zdrav, da znaš kako bi nam ugodio, a mene makar unekoliko briga otresao. Želeći ti čvrsto zdravlje, ljubi te u duhu zahvalna Marica."
Susnežica nošena jakim vetrom udarala je o prozore Tesline laboratorije u Južnoj petoj aveniji. Asistent Kalman Cito pomagao mu je u podešavanju neke mašine. Tesla je bacio pogled kroz prozor, namah uočio nadolazeću mećavu, pa se setio Like i pisma koje je maločas dobio od sestre Marice. Ali morao se vratiti poslu.
Iznenada se u Teslinoj laboratoriji oglasio telefon:
- Uspeli smo, gospodine Tesla - grmeo je na međugradskoj liniji iz Picburga Džordž Vestinghaus. - Upravo sam potpisao ugovor po kojem će vaša naizmenična struja, gospodine Tesla, biti instalirana da osvetli Svetski sajam u Čikagu. Dragi prijatelju, Kolumbovska izložba je prvi električni sajam u istoriji, a sa njim vi ulazite u istoriju...
- Kad se sajam otvara? - upitao je Tesla.
- Prvog maja. Gotovo da nema vremena za sve ono što moramo da uradimo...
- Uredu, gospodine Vestinghaus!- odgovorio je mirno Tesla.
KOLUMBOVSKA izložba bila je zamišljena kao proslava 400. godišnjice od otkrića Amerike, iako uistinu priređena uz godinu dana zakašnjenja. Predsednik Sjedinjenih Američkih Država Grover Klivlend pozvao je mnoge ugledne goste i krunisane glave, pa i kraljevska veličanstva iz Španije i Portugala. Čak je pristao i da okrene zlatni prekidač koji će pustiti struju i svetlom preplaviti grad sutrašnjice, pokrenuti fontane i mašineriju, podići zastave i označiti veliko otvaranje ekstravagancije. Time što je prvi čovek Amerike prihvatio da okrene prekidač, pokazao je veliku hrabrost. Naime, struja je uvedena u Belu kuću, rezidenciju američkih predsednika, 1891. godine, no do tada nijednom predsedniku nije bilo dozvoljeno ni da dotakne prekidač, zbog straha od struje, svedočila je o tome Teslin biograf Margaret Čejni.
Od maja do oktobra 1893. godine videlo je čuvenu Kolumbovu izložbu u Čikagu oko dvadeset i pet miliona Amerikanaca i njihovih gostiju, a to je tada bila trećina stanovništva Sjedinjenih Država.
Najviše sveta tiskalo se prema salama u kojima je pokazivao eksperimente čuveni Nikola Tesla. S belom kravatom i frakom stajao je među magičnim napravama visokofrekventne tehnike, pokazujući nizove električnih čuda. Na jednom delu blistale su njegove raznobojne električne cevi sa imenima naučnika poput Faradeja i Maksvela, a među njima i ime Jove Jovanovića Zmaja koje je Tesla s ljubavlju isticao i u Americi.
"Mnoštvo Teslinih mladih prijateljica stizalo je pod strogom pratnjom iz Njujorka. Flertovale bi s njim...", isticala je Margaret Čejni.
(Nastaviće se)