Pisma puna suza

25. 06. 2006. u 00:00

Mišljenje da je naš veliki nau?nik bio ženomrzac, opovrgavaju i njegove iskrene, prijateljske veze sa milionerkom Florom Dodž, ambicioznom Katarinom Mos, ljupkom Frensis Evelin Vorvik, a nadasve sa Katarinom Džonson, prema kojoj je bio izuzetan kavaljer

Piše: Budimir POTOČAN ZAŠTO uz ime Nikole Tesle postoji i danas nešto što je gotovo stereotip? Na osnovu toga veruje se da je kao dosledni neženja živeo samotnim životom osobenjaka, ispunjen velikim fobijama i mnoštvom kaprica. Da je svoj dvadesetočasovni radni dan provodio uz strogu askezu u posvećenosti božanstvu nauke i novih pronalazaka, kloneći se i muškog društva a žensko sasvim zanemarujući. Da je cepao ugovore vredne milione dolara i da je do kraja života ostao bez imetka, pa da je najzad bio čovek bez doma, bez porodice, bez prijatelja, pa i bez igde ikog svog...

Sve je to, ipak, samo deo legende. Ispod nje je stajao uzvišeni Teslin pronalazački genij. Malo ko je zavirio ispod površine. Ni mnogobrojni novinari, književnici, ni njegovi biografi nisu posvećiveli baš neku naročitu pažnju njegovoj privatnoj ličnosti. Čak ni on sam, u svojoj autobiografiji, koju je skromno i jednostavno nazvao «Moji pronalasci» - nije nalazio da je išta drugo, lično ili privatno, važnije od njegovih pronalazaka.

Ako bi se samo pregledao spisak ličnosti sa kojima je Tesla bio u prepisci, lako bi se uvidelo da je bio u kontaktu sa najznačajnijim ljudima svoga vremena. Kada bi se celovito sagledala i prepiska s rodbinom, opet bi se ustanovilo koliko je bio utemeljen u životima svojih bližnjih. A ako bi se istražila i prepiska sa ženama, opravdano je verovati da bi se i otud došlo do saznanja koja potpunije oslikavaju tu stranu Tesline privatne ličnosti.

MEĐU malobrojnima koji su uočili naročito ovo potonje, svakako je književnik i novinar Kosta Dimitrijević. Analizirajući jednu Teslinu odsečnu izjavu protiv ženidbe, koju su objavile novine, Dimitrijević je pisao:
"I pored ove kategorične izjave ne može se reći da je Tesla bio ovejani ženomrzac, jer je u toku svog života, po raznim svedočanstvima, gajio iskrene, prijateljske veze sa milionerkom Florom Dodž, ambicioznom Katarinom Mos, ljupkom Frensis Evelin Vorvik, a najviše se družio sa Katarinom Džonson, lepom suprugom svog najboljeg prijatelja, američkog književnika, koja mu je otvoreno iskazivala svoje simpatije..."
Ako je verovati u to da je između Tesle i gospođe Džonson postojao ljubavni roman u pismima, možda je ono što mu je pisala u prazničnom raspoloženju, uoči Nove godine, baš prava prilika da se u to sasvim uverimo. Očigledno je, iz toga pisma, da je veliki pronalazač bio i veliki kavaljer.

"Dragi gospodine Tesla,

Pokušala sam u nekoliko navrata da vam zahvalim za ruže. Stoje preda mnom i dok pišem - tako čudesne, tako izuzetne boje, tako miomirisne, baš uspomena na juni naspram zimskih nebesa.

Uvek kad vam pišem moram da načinim po nekoliko pokušaja, jer nikad ne mogu da izrazim ono što želim da vam kažem. (...)

Silno mi nedostajete, i pitam se hoće li uvek biti tako, i hoću li ikad moći da se naviknem na to da vas ne viđam.
Međutim, drago mi je što znam da ste dobro, što ste srećni i što imate budućnost. Uz predstojeća zbivanja sve najbolje za Novu godinu, dragi moj prijatelju! Iskreno vaša Katarina Džonson."

SMATRA se da je 1895. godina bila naročito uspešna za Nikolu Teslu. On je i u javnosti izneo principe svog bežičnog prenosa energije. Štaviše, samouvereno je tvrdio da će u tome sigurno uspeti. I umesto da mu još tada pripadne zaslužena slava kao pronalazaču radija, Tesli se dogodila nesreća koja je sasvim prekinula njegov rad.

O tome je zabrinuta, sa suzama u očima, pisala gospođa Džonson u poruci od 14. marta 1895. godine:

"(...) Otkako se čulo za vaš nenadoknadiv gubitak, izgleda da ste i vi iščezli bez traga sa svim svojim neprocenjivim vrednostima. Dozvolite da vas ponovo vidimo uživo da bi se ovi užasi mogli odagnati.

Prošle noći poslala sam vam ono utešno što sam mogla, jer su mi reči nedostajale, a danas, duboko shvatajući značenje ove katastrofe, šaljem vam, shodno tome, ovo pismo uz sve veću zabrinutost za vas, dragi moj prijatelju! I osećam se još gore, čekajući u suzama, a one se, zacelo, ne mogu poslati u pismima.

Zašto odmah ne dođete kod nas - možda bismo vam mogli pomoći, mi koji imamo da pružimo toliko toga u uzajamnom razumevanju. Ne shvatam zašto ne biste došli kod prijatelja, koji su tako tanano povezani sa vama, i koji se ne mogu odvojiti od onoga što se tiče vas, bila to radost ili tuga."

Dan ranije, 13. marta 1895. godine, u Južnoj petoj aveniji u Njujorku do temelja je izgorela Teslina laboratorija. Požar je progutao sve mašine, sve novonastale patente, planove, kao i sve drugo što se u njoj našlo. Smisao te katastrofe, koja ga je zadesila, ne samo što je najbolje razumela, nego je u njoj najdublje saučestvovala upravo - Katarina Džonson.

(Nastaviće se)

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Novosti android aplikacija Novosti iOS iPhone aplikacija

Najnovije iz rubrike

Politika
Tenis
Fudbal