Sa ukusom čežnje

Piše: Budimir POTOČAN
SUDEĆI po Teslinim biografima, njegov život se sastojao iz gotovo dvadesetočasovnog radnog dana, bez sedmičnog ili godišnjeg odmora. Njegove navike, počev od načina odevanja pa do ishrane, bile su sasvim ustaljene. Zato je izgledalo gotovo neverovatno da bi na njih iko mogao uticati.
Pa ipak, makar i delimična prepiska sa gospođom Katarinom Džonson, koju objavljujemo, pomera mnoga dosadašnja prilično uvrežena shvatanja. Ova dama bila je valjda jedina osoba koja je mogla da kaže Tesli ono što se niko drugi ne bi ni usudio.
Obrazovana i pronicljiva, ona je dublje od svih doprla do onog dela njegove privatnosti koji je za druge bio sasvim nedostupan. Čini se da je umela otrežnjujuće da utiče i na hirovitu narav genija. Da bude i dirljivo blagonaklona i prekorno odlučna. Zaloga za to mogla je poticati samo od onoga što je ova inteligentna gospođa i dama veoma vična životu pružala svom omiljenom izabraniku, šta god to zaista bilo i šta god značilo.
Uoči Uskrsa 1898. godine ona je veoma zabrinuta za Teslu. Uviđa da se satire na poslu. Ni za jelo nema vremena. Primećuje da mu je i zdravlje narušeno. U pismu na Veliki četvrtak 6. aprila 1898. godine ovako mu se obratila:
"Zar ne dolazite ovde u nedelju, u uskršnju nedelju, da u pola dva ručate sa nama? Možete doći pravo iz laboratorije, jer neću pozivati nikog drugog, tako da možete pobeći čim završite.
Ali, zaboga, uopšte ne morate ići u laboratoriju sledeće nedelje. Uzmite odmor i dajte odmor svojim zaposlenima. (...)
Baš mi se ne dopada da za uskršnji praznik razmišljam o vama kao o osobi zakopanoj dole u laboratoriji, u toj staroj, ružnoj Hjustonskoj ulici, već da razmišljam o vama kao o nekom ko je na sunčanoj strani deo tog blagdana, proleća i radosti uskrnuća. Zato uzmite odmor u nedelju i podelite radost sa svojim pravim prijateljima."
NIJE, međutim, uverena ni da će prihvatiti poziv ni da će je poslušati. Smislila je još nešto. Iznenađujuće i privlačno.
"Imam za vas jedan recept da biste ga se pridržavali. Četvrt mleka, sok od funte bifteka, belanca od šest jaja, sirovih jaja. To morate uzimati svakog dana. Uzimajte belanca od jaja, jer ona daju tkivo, a ne uzimajte žumanca, jer ona daju "žuč". Uzimajte po dva jaja tri puta na dan. Dabome da ova posebna hrana treba da se uzima između obroka. Gospođa Bjuel je dobila dvanaest funti tokom ove dijete i pored toga što je toliko bolesna. Zatim, gospodine Tesla, večeravajte uobičajeno u osam časova. I ne kasnite. Vaš način života ubio bi svakog drugog čoveka znatno pre nego vas.
Stavljam crno na belo ovo što sam vam već rekla ne bi li tako ostavilo na vas upečatljiviji utisak. Ne mogu da ne primetim, pri svakom susretu sa vama, koliko ste iscrpljeni, koliko vam je odmor neophodan, da ne osetim žudnju da vam pomognem, da vam budem od koristi. Želela bih da mogu da vas vidim snažnog. Da ste dobro. Neizostavno dođite u nedelju u pola dva. Odano vaša Katarina Džonson."
Na njenu žalost, Tesla je izostavio da i za Uskrs uzme odmor i izostao je da bude gost. Ali nije zaboravio nešto drugo. Svakako za gospođu Džonson znatno važnije. Uskrs je za nju bio dvostruki praznik. Zato je do nje dospeo raskošan pozdrav Nikole Tesle. I o tome se doznaje iz Katarininog pisma od Uskrsa 1898. godine.
"O, dragi gospodine Tesla, morali biste biti ovde samo da ih vidite. I one i njihov miomiris ispunili su kuću. Tako su čarobne da ceo bogovetni dan ostajem uz njih. Ne mogu da ih napustim. A i rođendan mi je. Ja sam uskršnje dete. Da samo možete videti ove ružičaste ružice u vazi, kako trepere naginjući svoje umetničke glavice nad sjajne zidove vaze, od začaranosti i vi biste sasvim poludeli i neprestano biste se vrzmali uokolo. Nikada vam ne mogu zahvaliti za toliku lepotu. I rođendan na koji sam zaboravila proslavlja se kraljevski."
Taj dan nisu zaboravili ni ona ni on. A Nikola Tesla je, umesto izvinjenja što je sprečen da se odazove, umeo da bude toliki kavaljer da se dama uistinu morala osećati baš kraljevski.
"Nedostajali ste mi juče. Čak ni vaše cveće nije moglo da mi nadoknadi vašu odsutnost. Da li se osećate bolje, ili još niste započeli sa onom ishranom po receptu koji vam je prepisala čuvena doktorka Džonson. Nadam se da to zaista nameravate da prihvatite. Sigurna sam da će vas veoma ojačati ako ga usvojite. Osećam da govorim tako mnogo ljubaznih reči, ali da naravno ne smem da kažem jednu. Mogu samo da kažem kako sasvim sama provodim ovaj divan dan, na čemu sam toliko zahvalna vama, dragi moj prijatelju! Odano vaša Katarina Džonson."
Jedno sasvim kratko i sasvim neuobičajeno pismo, čak i za lucidnu smelost gospođe Džonson, je i ovo od 17. maja 1898. godine.
"Isplovljavam sledeće subote francuskim brodom. I ne želim da odem a da vas prethodno ne vidim. (...) Ne biste li mogli doći večeras ili sutra uveče? Molim vas javite mi po donosiocu šta možete.
O vama sada razmišljam kao da ste na putu za venčanje. Kako divan dan da se bude srećan! Odano vaša Katarina Džonson."
(Nastaviće se)