Zagrlila svetlost duše

Piše: Budimir POTOČAN
NIKADA se neće doznati šta su sve žene bile spremne da učine ili kažu udvarajući se Nikoli Tesli i nastojeći da zadobiju njegove simpatiju i naklonost. Pa, ipak, od onoga što se zna, uočljivo je da su jedne bile spremne tek da skrenu pažnju na sebe tobož slučajno ispuštenom maramicom, druge da se preporučuju raskošnim oblačenjem i smelim flertovanjem, a da se opet zna kako se jedna dama naprosto bacala na Teslu ne bi li ga osvojila...
Katarina Džonson, kao žena i supruga njegovog dobrog prijatelja, pokazivala je najviše strpljivosti, takta i rafinmana. Korak, po korak, hodajući gotovo na prstima, polako je pristupala u prostore koje je Tesla ostavljao nedstupnim. Iz njenih usta je čuo i reči "ljubav" i "ako me volite". Da li išta još između reči?
Ipak, samo je odvažna i zaljubljena žena mogla da napiše ono što se našlo u sadržaju pisma od 15. decembra 1901. godine:
"Probudih se, dragi gospodine Tesla, u vašoj svetlosti. Tako čistoj i tako beloj svetlosti, koja kao da izvire iz vaše divne duše. Dan je, ali sveti dan.
To je ono što sam mislila da kažem kad sam sinoć govorila samo pri mesečini. Mesečina je uvek pesma, a takva je i vaša svetlost. Niste se više mogli približiti onom kvalitetu koji tražite.
Ležala sam prošle noći satima budna, očarana, i evo tek u deset sam se probudila. Nemojte se obeshrabriti, dragi gospodine Tesla, prošle noći ste izgledali zabrinuto i umorno. Možda samo zato što ste bili bolesni. (...)
Bila sam u vašoj svetlosti prošle noći sve dok mi se nisu sklopile oči i ponovo sam u vašoj svetlosti ovoga jutra.
Zar nikako ne biste danas mogli doći? Odano vaša Katarina Džonson."
IAKO nije poznat Teslin odgovor, nema sumnje da su ove reči morale goditi njegovom muškom egu. Da nisu tako primljene, zar ne bi onda ovo pismo bilo poslednje?
U jednom narednom nedatiranom pismu iskrsava slika o čudesno raspoloženom i razgaljenom Nikoli Tesli, kakvog prijatelji izgleda najviše priželjkuju:
"Nadam se da ćete biti u onom ljupkom Kolorado raspoloženju, koje vam toliko pristaje i koje je tako očaravajuće za vaše prijatelje, u kojem ste spremni da učinite baš ono što vaši prijatelji od vas traže."
Međutim, verovatno nije lako poverovati da gospođa Džonson može da zahteva, pa i da zapreti, ako joj ne bude udovoljeno. Tako ona kaže: "Želim da mi napišete jedno božanstveno pismo poput onih prvih pisama i da mi kažete da ćete večerati sa mnom u petak dvadeset i osmog februara, u osam sati..."
Pošto ni ne ostavlja mogućnost odbijanja, onda još dodatno zahteva: "... jedino treba da se setite da morate meni posvetiti izvesnu pažnju ili ću doći u laboratoriju da tamo provedem dan."
Ipak, dama je u pismima uobičajeno taktična i u zahtevima jasna. U onom od petka, 4. aprila 1902. godine, teško joj je odoleti:
"Želim da učinite nešto da biste me usrećili. Tako sam potištena ovih dana.
Sve te obaveze, i sva ta venčanja, i svo to cveće, i svi ti osmesi, i zagrljaji; suviše je sve to za mene. Štošta mi se događa, a samo jedna osoba može učiniti da zaboravim na sve to."
PORODIČNA slavlja, kao ni porodične obaveze, ne sprečavaju Katarinu Džonson da, pišući Tesli, uvek i iznova ne naglasi koliko joj baš on znači i koliko joj je neophodan. Iz pisma od 10. decembra 1902, doznajemo da odlazi u inostranstvo, a da ne može ni da pođe na put pre nego što se oprosti s njim.
"Veoma sam žalosna što idem, mada lično moj pametni momak mene čeka. Želela sam da sam mogla da vas vidim, da sam imala sa vama makar mali razgovor, mali pogled. Neka vam godina koja dolazi, dragi moj prijatelju, bude zadovoljavajuća i kad se vratim, verovatno u proleće, želim da vas nađem najsnažnijeg, najsrećnijeg i najljubaznijeg. Misliću na vas gde god bila i uvek s nepromenjenom ljubavlju. Odano vaša Katarina Džonson."
I kad je nezadovoljna, i kad je ljuta, i kad mu zamera, ova dama mu se uvek obraća odmereno i taktično. Tako u jednom od nedatiranih pisama kaže i sledeće:
"Želim (zatim) da učinite za mene dve stvari. Prvo, želim da dođete na večeru sledećeg četvrtka, 2. novembra u petnaest do osam, da se vidite sa nekim veoma zanimljivim ljudima koji žele da vas sretnu. Ono drugo, e - to ću vam reći večeras.
Dođite nam kad god uzmognete, ako zaista i malo marite za Džonsonove, jer vam i vreme izmiče. Uskoro ćemo biti veoma daleko, ali tada to vi nipošto nećete znati, vama niko nije potreban, vama nehumanom kakvi ste.
Kako je čudno da mi nikako ne možemo bez vas. Odano vaša, Katarina Džonson."
Odana Katarina Džonson stigla je i u Beograd. Odsela u hotelu "Evropa". Upoznala i Srbe i srpsku istoriju. Još je godinama bila u prepisci u kojoj se obraćala velikom pronalazaču samo ličnim imenom.
(Kraj)