Dolazak jahača apokalipse

Piše: Ljubomir Tešić

GODINE 1945, 18. maja, američki ambasador u Beogradu, Paterson, šalje u Vašington izveštaj, iz kojeg citiramo ovaj fragment:

"... Partizani po Beogradu i Srbiji još uvek masovno streljaju bivše sledbenike Mihailovića, proganjaju i zlostavljanju njihove porodice, oduzimaju njihova dobra i oduzimaju njihove domove za vojsku ili niže vladine službenike... Tajna policija Ozna drži građane u velikom strahu od iznenadnih hapšenja bez objašnjenja, po beznačajnim i tričavim optužbama cinkaroša i doušnika, i strahu od njihovih tajnih streljanja..."

Iz izveštaja ambasadora Patersona o atmosferi u Beogradu i Srbiji prvih meseci posle oslobođenja:

"Jugoslovenski civili su nas svakodnevno obaveštavali da četnike, koji se predaju, Ozna odmah likvidira ili ih šalje u rodne krajeve uz preporuku da ih tamo njihovi sugrađani likvidiraju, uz masovne pokliče rulje: `Narodni neprijatelji, zločinci, saradnici okupatora, izdajnici`..."

Značajan uvid u nameru Titovog režima i plansku likvidaciju svih stvarnih ili potencijalnih političkih protivnika komunističkog režima, potiče i od svedočenja Edvarda Kardelja Bevca. Njegov stav se potpuno poklapa sa Titovim stavom o "masovnim čišćenjima" i "konačnim rešenjima" za sve ono što bi u Srbiji bila opozicija novom komunističkom poretku.

O TOME svedoči Karl F. Norden. On je bio referent Stejt departmenta za Jugoslaviju. Bio je u Beogradu, na dužnosti od 16. januara do 3. aprila 1945. godine, baš u vreme aktivnog rada Državne komisije za utvrđivanje ratnih zločina okupatora i njihovih domaćih pomagača. Norden je posetio Kardelja, 2. aprila 1945. godine, i sa njim razgovarao 45 minuta. U Vašington je 12. aprila poslao memorandum, sledeće sadržine:

"Upotrebio sam priliku da kažem dr Kardelju da ja, govoreći samo u svoje ime, osećam da bi se postigao jedan vrlo važan korak napred u stabilizaciji unutrašnjih prilika kada bi bila proglašena stvarna i opšta amnestija, i svi Jugosloveni, osim poznatih ratnih zločinaca, koje bi kao takve osudili ispravno postavljeni sudovi, mogli da se vrate svojim kućama i doprinesu obnovi razorene zemlje. Dr Kardelj se saglasio, pomalo oklevajući, ali je obazrivo rekao da je lista izdajnika i ratnih zločinaca velika i da bi posao čišćenja zemlje i likvidacije `srpske reakcije` trebalo do kraja obaviti..."

Razgovori sa Kardeljem o "likvidaciji srpske reakcije" vođeni su u vreme kada je "čišćenje tog elementa" bilo u punom jeku i kada je, kako kaže Norden, tog "elementa bilo na hiljade i desetine hiljada već eliminisano" u Beogradu i Srbiji.

Norden je uzgred opisao i svog sagovornika. On je Kardelja doživeo kao "tajanstvenog i podmuklog komunistu".

MEĐUTIM, tokom 1945. godine, američki ambasador u Beogradu Paterson, bio je u prilici da često razgovara i sa dr Milanom Grolom, vođom Demokratske stranke. On je o zlostavljanjima, nezakonitim postupcima i surovosti komunističkog režima prema stanovništvu, redovno obaveštavao svoje nadređene u Vašingtonu.

Tako je, na primer, posle razgovora sa dr Grolom, 26. aprila 1945. godine, poslao ovaj izveštaj:

"Grol je rekao da komunisti u Beogradu i širom Srbije surovo likvidiraju svoje protivnike; da se ljudi koji su bili sa Dražom Mihailovićem ili mu bilo kako pomagali, stalno po kratkom postupku sude i ubijaju; da se privatno vlasništvo i preduzeća oduzimaju bez opravdanja; da su on i drugi srpski liberali u vladi nemoćni da to spreče, jer se i njima preti likvidacijom; da se donose drastični zakoni i da su garancije za pravična suđenja bez značaja..."

Paterson u pomenutom izveštaju dodaje:

"Događaji, koji će slediti u maju 1945, dokazali su da su garancije za pravična suđenja ne samo bez značaja, nego da su masakri desetina hiljada ljudi vršeni bez ikakvog sudskog postupka i suđenja - kada su Drugi svetski i građanski rat u Jugoslaviji već bili završeni".

Tito je na konju u Beograd u oktobru 1944. godine ušao ritualno, kao pobednik i ličnost sa harizmom koju je stekao u ratu.

Taj patetični ulazak maršala u jugoslovensku i srpsku prestonicu neko je, mnogo godina docnije, s razlogom, nazvao "Jahačem apokalipse".

Lov na građane Beograda počeo je odmah, sa ulaskom partizana. Sa spiskovima u ruci ili bez njih "komesarske trojke" su već 19. oktobra iste godine krenule u akcije po Dedinju, gradskom kvartu koji je prvi oslobođen.





OZNA

SPECIJALNA ispostava Odeljenja zaštite naroda bila je smeštena na uglu Zmaj Jovine i Simine broj 21. Ta zgrada je imala tri sprata. Sagrađena je 1927. godine. Investitor je bila Uprava grada Beograda, a služila je do rata za tehničke potrebe gradske administracije. Zdanje je vrlo prostrano i temeljno građeno. Za vreme bombardovanja 1941. godine, deo zgrade iz Simine, glavni ulaz za teretni transprot, bio je oštećen jednom razornom bombom. Zgrada je sanirana u celini (sa dogradnjom još jednog, četvrtog sprata) tokom 1946. godine.

U nju je bila smeštena Ozna, policijsko odeljenje Prvog korpusa, dok je Vojni ili Preki sud radio u Francuskoj broj 5, a Državna komisija za utvrđivanje ratnih zločina okupatora i njihovih domaćih pomagača nalazila se na Obilićevom vencu.
(Nastaviće se)