Poziv na cinkarenje

Piše: Ljubomir Tešić
U BEOGRADU je od 9. do 12. novembra 1944. godine održana Skupština antifašističkog veća narodnog oslobođenja Srbije (SANOS). Puna tri dana je odjekivala sala Kolarčevog univerziteta u Beogradu od gromkih pokliča delegata koji su došli iz cele Srbije. Klicalo se Titu ("Živeoo..." i Partiji: "Živelaa...", kako je zabeležio stenograf).

Sednicom je predsedavao dr Blagoje Nešković (predsednik Glavnog narodnooslobodilačkog odbora Srbije), dok je sekretarske poslove obavljao Petar Stambolić.

Kada je na podijumu predsedništvo zauzelo mesto, Tito se obratio delegatima jednom kratkom besedom u kojoj se zahvalio Srbiji i srpskom narodu što je krenuo za njim i Partijom u ustanak i Narodnooslobodilačku vojsku. Poče je sa: "Drugovi i drugarice, braćo i sestre." Ovo "braćo i sestre" tada je izgovorio prvi i jedini put i, koliko se zna - nikada više! Neko mu je verovatno skrenuo pažnju da je to i četnički pozdrav.

Skupština je, pored ostaloga, donela tri važne uredbe: o Sudu za nacionalnu čast, Zemaljskoj komisiji za utvrđivanje zločina okupatora i njihovih pomagača i Uredbu ili Odluku o formiranju i osnivanju Privredne banke Srbije.

U jednom od članova Uredbe se kaže za Sud i ovo:

"Dovoljna je prijava usmena ili pismena jednog lica da bi se protiv nekoga poveo postupak..."

VEĆ 24. oktobra 1944. godine zidove Beograda "ukrasio" je plakat pod naslovom "Narodima Jugoslavije". Bio je izlepljen na svim javnim mestima. Oko njega su se okupljali građani i čitali sa strahopoštovanjem; u zaglavlju je pisalo: "Demokratska Federativna Jugoslavija - Državna komisija za utvrđivanje zločina okupatora i njihovih pomagača".

Plakat je imao tri dela i u njemu su glavne poruke istaknute posebnim, crnim slogom. Bio je to poziv građanima na saradnju, doušništvo i cinkarenje.

U prvom delu plakata se govori o zločinima (uopšte) i istoriji nastanka i formiranja Državne komisije. A zatim je stajalo: "Međutim, pravda mora biti u potpunosti zadovoljena; svi zločinci kažnjeni i svaka šteta nadoknađena; zato je sveta dužnost svakog našeg čoveka, koji ma šta zna i dokaže i o ma kome zločinu što su ga u našoj zemlji počinili okupatori i njihovi neposredni i posredni pomagači, da to prvom organu narodne vlasti dostavi."

U drugom delu plakata se nabrajaju vrste zločina i ko su sve bili njihovi izvršioci, pa se pozivaju građani da

"odmah saopšte organima narodne vlasti i brižljivo sakupe sav dokazni materijal svakog takvog zlodela. Uz to treba uvek naznačiti štetu pričinjenu pojedincu ili državi, procenjenu u vrednosti predratnih dinara".

U završnom, trećem delu plakata stoji i "garancija":

"A da će to tako i biti, naši junački narodi imaju čvrstu garanciju s jedne strane u svojoj herojskoj Narodnooslobodilačkoj vojsci i svojoj novoj državi, Demokratskoj Federativnoj Jugoslaviji, koje se pobedonosno razvijaju pod mudrim rukovodstvom velikog maršala Tita, a s druge strane u odluci, koju su na Moskovskoj konferenciji meseca novembra 1942. godine doneli naši veliki saveznici Sovjetski Savez, Velika Britanija i SAD, da će svi okupatorski zločinci i njihovi pomagači biti vraćeni natrag u zemlju svojih zločina, kako bi mogli biti suđeni i kažnjeni po zakonima tih oslobođenih zemalja. Tri velika naša saveznika dala su na ovoj konferenciji deklaraciju da će goniti ratne zločince do na kraj sveta i predati ih u ruke naroda koji ih tuže, da bi im se moglo izvršiti suđenje."

APEL u poslednjem pasusu ovog zastrašujućeg plakata čiji sadržaj poziva građane na "cinkarošku saradnju" i "samoistrebljenje", između ostaloga, glasi:

"Zato svi svesni narodni borci i rodoljubi, koji imate dokazni materijal za ma koji zločin i ma koju štetu koju su okupatori i njihovi pomagači počinili našim narodima, dostavljajte ga organima vlasti!"

Grafički posebno istaknutom, poziv građanima na saradnju sa Oznom i drugim represivnim organima novog režima, završava se ovako: "Smrt zverskim ubicama i pljačkašima našeg naroda, okupatorima i njihovim pomagačima i njihovim slugama! Smrt fašizmu - sloboda narodu!"

U potpisu: sekretar dr Vladan Jokanović (ovu će dužnost obavljati vrlo kratko kada će ga zameniti prof. dr Milan Bartoš) i predsednik Državne komisije dr Dušan Nedeljković, prof. univerziteta (na ovoj dužnosti će ostati sve do septembra 1947. godine kada je Komisija raspuštena, uz obrazloženje "da je obavila glavni deo posla u otkrivanju i kažnjavanju ratnih zločinaca i njihovih pomagača").
(Nastaviće se)