?eda Petrovi?, trgovac, me?u prvima izgradio vilu na Dedinju, ali mu je ona, posle rata oteta, a on streljan. Sli?no prošli i bra?a Sav?i? i industrijalac Anastas Pavlovi?
Piše: Ljubomir TEŠIĆ BEOGRAĐANKA Nada Milenković, takođe, potresno svedoči o otimanju i drugih vila na Dedinju i Topčideru. Vlasnici su se, kao "narodni neprijatelji" ili "pripadnici stare srpske buržoazije" ili kao begunci ne dočekavši novi komunistički režim - rasuli na razne strane - a u njihove vile su se uselili Titovi oficiri, čuvari i razni politički doglavnici i skutonoše.
- Naše komšije na Dedinju bile su - seća se Nada Milenković - profesor Dragomir Antonović, pa Mišićevi, koji su u Beogradu imali svoje piljarske radnje, čitavu mrežu. Onda je tu bila vila Čede Petrovića koju su komunisti kasnije uzeli.
Čeda Petrović bio je trgovac engleskim štofovima. Posle Prvog svetskog rata brzo se obogatio. Pripadao je beogradskoj eliti i bio je jedan od prvih koji je na ovoj lokaciji počeo da gradi vilu.
Prema Banjici ima više vila i rezidencija, ali se već ne sećam kome je koja pripadala. Znam da je bilo više braće industrijalaca, prezivali su se Savčići. Čula sam da su mnogi postreljani posle rata, a u njihove vile su se uselili Titovi "zaslužnici". Prema Bulevaru mira ima mnogo vila. Rekla sam da je prva bila Čede Petrovića, u njenoj blizini vila Anastasa Pavlovića. Petrović - Pavlović, bili su ortaci u trgovini štofovima. Tako su im se i radnje zvale.
PAMTIM slučaj iz 1943. godine, na Dedinju. Na onaj prazni plac do Anastasa Pavlovića pao je jedan nemački avion. Desio se kvar na motoru. U avionu je bio nemački oficir koji se zvao Johan Šreder. Baš u vreme pada aviona, tuda je prolazio mladić, sin čiji je otac u to doba bio u nemačkom ratnom zarobljeništvu. Nemac u avionu-olupini bio je zaglavljen i na ivici života i smrti. Mladić je pritrčao i spasao ovog oficira. U znak zahvalnosti Nemac je upitao mladića: "Mladi čoveče, kakvu uslugu za ovo želiš da ti učinim?" Mladić je odgovorio: "Moj se otac nalazi u nemačkom ratnom zarobljeništvu. Učinite sve da ga puste". Nemac od mladića uzme podatke i, zbilja, posle nekoliko nedelja, sa urednim "ausvajsom", otac dođe kući u Beograd. Kasnije, po oslobođenju, pričalo se po Beogradu da su partizani streljali tog povratnika iz zarobljeništva, jer su mu bili "napakovali" da je bio saradnik okupatora i izdajnik čim su ga tako lako Nemci pustili iz logora...
Naniže od Tomića, vilu su imali Ljubisavljevići. Velika vila, i lepa. Bili bogati ljudi. Sticali bogatstvo decenijama i generacijama, još u vreme obrenovićevske i karađorđevićevske dinastije, kada je Srbija bila samostalna kraljevina. Šta su u društvenoj hijerarhiji bili Ljubisavljevići - tačno se ne sećam. Ja sam studirala sa jednom od ćerki Ljubisavljevića. Nisu mogli da podnesu Titov režim i komunizam, pa su iz Jugoslavije pedesetih pobegli u Ameriku. Prvo sin i ćerka, a onda za njima, krenuli i roditelji. Znam da je neku od funkcija u Srpskoj narodnoj banci obavljao stari Ljubisavljević. I njemu je sudio novi režim - oduzeo mu je srpsku nacionalnu čast.
Iza kafane "Mišić" bila je vila trgovca Stojadinovića koji je radio u ortakluku sa Milanom Tomićem u poslovima trgovine... Nije ovaj Stojadinović bio ni u kakvom srodstvu sa onim predsednikom vlade koji je bio naklonjen Nemcima. Ovaj trgovac Stojadinović je imao troje dece, dve ćerke i sina. I oni su "počišćeni" sa Dedinja...
ZAUVEK ŽIGOSANI
PORODICA Jančić u novom režimu nosila je žig "narodnog neprijatelja". Nada Milenković se seća da je kao studentkinja bila sprečena da učestvuje u društvenim aktivnostima sa svojim drugovima i drugaricama.
- Htela sam da idem na izgradnju pruga i puteva, ali je neko javio da sam kćerka "narodnog neprijatelja", pa su me, uz grdnju, takoreći glavačke izbacili iz Narodne studentske omladine... Više se nisam nikada i nigde uključivala u društveni život. Sličnu sudbinu su doživele i moje sestre i majka, koja nije uspela da se zaposli u državnoj službi. Celog života smo svi u kući bili zauvek obeleženi kao deca "narodnog neprijatelja". To su nam javno govorili i prstom u nas upirali, ali na naše pitanje šta smo to skrivili, nikad niko nije imao odgovor. Ipak, mnogi su nas izbegavali, čak i nekadašnji kućni prijatelji. Plašili su se da na sebe ne skrenu pažnju komunističke vlasti koja bi ih mogla optužiti da se druže sa familijom "izdajnika" i "kolaboracioniste".
(Nastaviće se)
- Naše komšije na Dedinju bile su - seća se Nada Milenković - profesor Dragomir Antonović, pa Mišićevi, koji su u Beogradu imali svoje piljarske radnje, čitavu mrežu. Onda je tu bila vila Čede Petrovića koju su komunisti kasnije uzeli.
Čeda Petrović bio je trgovac engleskim štofovima. Posle Prvog svetskog rata brzo se obogatio. Pripadao je beogradskoj eliti i bio je jedan od prvih koji je na ovoj lokaciji počeo da gradi vilu.
Prema Banjici ima više vila i rezidencija, ali se već ne sećam kome je koja pripadala. Znam da je bilo više braće industrijalaca, prezivali su se Savčići. Čula sam da su mnogi postreljani posle rata, a u njihove vile su se uselili Titovi "zaslužnici". Prema Bulevaru mira ima mnogo vila. Rekla sam da je prva bila Čede Petrovića, u njenoj blizini vila Anastasa Pavlovića. Petrović - Pavlović, bili su ortaci u trgovini štofovima. Tako su im se i radnje zvale.
PAMTIM slučaj iz 1943. godine, na Dedinju. Na onaj prazni plac do Anastasa Pavlovića pao je jedan nemački avion. Desio se kvar na motoru. U avionu je bio nemački oficir koji se zvao Johan Šreder. Baš u vreme pada aviona, tuda je prolazio mladić, sin čiji je otac u to doba bio u nemačkom ratnom zarobljeništvu. Nemac u avionu-olupini bio je zaglavljen i na ivici života i smrti. Mladić je pritrčao i spasao ovog oficira. U znak zahvalnosti Nemac je upitao mladića: "Mladi čoveče, kakvu uslugu za ovo želiš da ti učinim?" Mladić je odgovorio: "Moj se otac nalazi u nemačkom ratnom zarobljeništvu. Učinite sve da ga puste". Nemac od mladića uzme podatke i, zbilja, posle nekoliko nedelja, sa urednim "ausvajsom", otac dođe kući u Beograd. Kasnije, po oslobođenju, pričalo se po Beogradu da su partizani streljali tog povratnika iz zarobljeništva, jer su mu bili "napakovali" da je bio saradnik okupatora i izdajnik čim su ga tako lako Nemci pustili iz logora...
Naniže od Tomića, vilu su imali Ljubisavljevići. Velika vila, i lepa. Bili bogati ljudi. Sticali bogatstvo decenijama i generacijama, još u vreme obrenovićevske i karađorđevićevske dinastije, kada je Srbija bila samostalna kraljevina. Šta su u društvenoj hijerarhiji bili Ljubisavljevići - tačno se ne sećam. Ja sam studirala sa jednom od ćerki Ljubisavljevića. Nisu mogli da podnesu Titov režim i komunizam, pa su iz Jugoslavije pedesetih pobegli u Ameriku. Prvo sin i ćerka, a onda za njima, krenuli i roditelji. Znam da je neku od funkcija u Srpskoj narodnoj banci obavljao stari Ljubisavljević. I njemu je sudio novi režim - oduzeo mu je srpsku nacionalnu čast.
Iza kafane "Mišić" bila je vila trgovca Stojadinovića koji je radio u ortakluku sa Milanom Tomićem u poslovima trgovine... Nije ovaj Stojadinović bio ni u kakvom srodstvu sa onim predsednikom vlade koji je bio naklonjen Nemcima. Ovaj trgovac Stojadinović je imao troje dece, dve ćerke i sina. I oni su "počišćeni" sa Dedinja...
ZAUVEK ŽIGOSANI
PORODICA Jančić u novom režimu nosila je žig "narodnog neprijatelja". Nada Milenković se seća da je kao studentkinja bila sprečena da učestvuje u društvenim aktivnostima sa svojim drugovima i drugaricama.
- Htela sam da idem na izgradnju pruga i puteva, ali je neko javio da sam kćerka "narodnog neprijatelja", pa su me, uz grdnju, takoreći glavačke izbacili iz Narodne studentske omladine... Više se nisam nikada i nigde uključivala u društveni život. Sličnu sudbinu su doživele i moje sestre i majka, koja nije uspela da se zaposli u državnoj službi. Celog života smo svi u kući bili zauvek obeleženi kao deca "narodnog neprijatelja". To su nam javno govorili i prstom u nas upirali, ali na naše pitanje šta smo to skrivili, nikad niko nije imao odgovor. Ipak, mnogi su nas izbegavali, čak i nekadašnji kućni prijatelji. Plašili su se da na sebe ne skrenu pažnju komunističke vlasti koja bi ih mogla optužiti da se druže sa familijom "izdajnika" i "kolaboracioniste".
(Nastaviće se)
Pratite nas i putem iOS i android aplikacije
Najnovije iz rubrike
ŽELJKO SAMARDŽIĆ DOBIO BATINE Pevač bežao, pa nagrabusio: "Hteo sam da se pokažem"
PEVAČ će ovo zavuek pamtiti...
14. 05. 2025. u 08:07
"MOJA JE ODLUKA I NE KAJEM SE"! On je preuzeo krivicu za poraz Denvera
Košarkaši Denver Nagetsa poraženi su u petom meču polufinala Zapadne konferencije od Oklahoma Siti Tander rezultatom 112:105.
14. 05. 2025. u 08:02
SAMOPOUZDANJE SE VRAĆA POBEDAMA: Nemac je u padu forme
ČELINDžER u Torinu nam donosi okršaj Altmajera i Pelegrina.
14. 05. 2025. u 08:00
SELO U SRPSKOJ VOLE I AFRIKANCI: Vrbljani čuvaju tradiciju i mit o crnoj kraljici
ČUVANjE sela od zaborava veliki je izazov u današnje vreme.
14. 05. 2025. u 08:00
uživoRAT U UKRAJINI: Rusi napreduju na frontu, FPV dronovi uništili ukrajinsko uporište
RAT u Ukrajini - 1.176. dan.
14. 05. 2025. u 07:50
