Gubici poručnika Sretena

Piše: Vlastimir POPOVIĆ
SRETEN Miljković (42), oficir JNA, bio je na Jahorini, u Osmatračkom centru „Vojin“ kada se desio zločin muslimanskih policijskih i vojnih formacija nad golobradim regrutima i oficirima koji su napuštali Sarajevo 3. maja 1992. godine, u Dobrovoljačkoj ulici. Postaje svestan da zauvek gubi državu kojoj je položio zakletvu i tu vojsku pred čijim strojem se zakleo.
Sretenova žena Dženana je u vreme ubistva nedužnih vojnika bila u stanu u Sarajevu, u ulici Braće Vujičića broj 25. Taj stan dobili su od JNA, krajem aprila 1988. Tada su ujedno proslavili i 11. rođendan starije ćerke Danijele, rođene 26. aprila 1977. Mlađa ćerka Maja rođena je 21. maja 1985. godine.
Gore, na Jahorini, Sreten je mogao da bira hoće li napustiti upravo stvorenu državnu tvorevinu BiH ili da uđe u samo njeno središte, gde mu je bila žena.
- Decu smo poslali van Sarajeva još u martu, a od tada se situacija u gradu iz dana u dan pooštravala - svedočio je Sreten Miljković.
Idemo u prošlost. U Sretenovom rodnom Čačku venčanje. Uvek se kaže: lep par. Sreten je imao 25, Dženana 21 godinu. Nedelja, 7. avgust 1976. godine, venčavaju se Sreten Miljković, od oca Momčila i majke Nerandže, i Dženana Krkalić, od oca Zaima i majke Safete.
Da li je ikada postojala 1976. godina?
KRAJ maja 1992, Miljković prelazi liniju razdvajanja srpske i muslimansko-hrvatske strane, rizikujući život. U to vreme je legalna muslimanska vlast obećavala svim Srbima, „ako nisu okrvavili ruke“, bezbednost, zaštitu i materijalnu sigurnost.
- Policiji sam odmah rekao da sam došao da živim sa suprugom Muslimankom - navodi Miljković. Ali, Dženana Miljković je iznenada odlučila da nikud ne ide iz Sarajeva. Sreten primećuje da ga prate.
- Hapsi me moj „kolega“, bivši oficir JNA, Ferid Jašarević, sada komandant u jedinici njihove TO. Vode me u „štab“ na Građevinskom fakultetu. Optužuju me da sam „ubačen“, kako bi im rušio državu. Pored Jašarevića „saslušavao“ me je i Faid Hećo, kriminalac, narkoman i alkoholičar, a sada oficir bezbednosti iz njihovog glavnog štaba.
- Odbio sam ponudu Faida Heće da radim za njih, mada su mi nedvosmisleno pretili da će me u suprotnom ubiti, pa su nabrajali i načine na koje mogu da skončam - seća se Sreten. - Hećo mi je ponudio da ubijem jednog „ćetnika“, zatvorenog u podrumu koji je, navodno, likvidirao 15 Muslimana. Odbio sam. Pitao me je šta je za mene rat. Odgovorio sam da je za mene to borba vojnika, a ne ubijanje ljudi po podrumima.
Miljkovića su udarali drvenim palicama, metalnim cevima i kablovima za struju. Po tabanima su ga tukli do krvi. Posle deset dana odveli su ga u logor „Viktor Bubanj“, gde je posle još jednog „tretmana“ bačen u ćeliju 1,6 sa 4,5 metara u kojoj je već bilo 12 ljudi.
- Sve su to za njih bili najopasniji „ćetnici“, a svi su pohapšeni u gradu, stanovima ili na poslu - konstatuje Sreten. - Stražari, dojučerašnji robijaši, uživali su u novoj ulozi. Tu su se isticali Kemo Dautović, kasnije poginuo kao „šehid“ (borac na Alahovom putu) i Julijan Ventila.
Mesec dana posle Sretenovog hapšenja, Dženana podnosi tužbu za razvod braka. Na sudu je izjavila da ne želi da živi sa agresorom. Brak je razveden 22. septembra 1992. godine, za pet minuta. Dženani odlukom suda pripada mlađa ćerka Maja, a Sretenu Danijela. Maja je u to vreme bila kod Dženaninih roditelja u Nemačkoj. Danijela kod Sretenovih - u Čačku.
Okružno vojno tužilaštvo podiže optužnicu protiv Miljkovića 3. decembra. Jedan od svedoka je i Dženana Krkalić, vratila je devojačko prezime. Onda, 2. marta 1993. godine - presuda. Sreten Miljković je kriv. Piše: „Kao građanin R BiH i oficir - poručnik u bivšoj JNA... ostao je u službi u neprijateljskoj vojsci i četničkim paravojnim formacijama do 25. 5. 1992. godine... čime je počinio krivično delo službe u neprijateljskoj vojsci...“
Sreten je osuđen na šest godina zatvora. Odbačena je kao neosnovana primedba okrivljenog da nije bio državljanin R BiH, već države koje više nema. Sretena prebacuju na izdržavanje kazne u Centralni zatvor. Tu dobija najveći udarac.
- Moja bivša supruga početkom juna 1994. godine našoj mlađoj ćerki Maji bez mog znanja menja ime - bio je ogorčen Sreten. - Hapšenje me nije ni približno toliko pogodilo kao ovo saznanje.
Maja Miljković je sa devet godina postala Lejla Krkalić.
Viši vojni sud uvažava Miljkovićevu žalbu i smanjuje mu kaznu sa šest na tri godine zatvora.
Odmah na početku rata, kao pravni sledbenik bivšeg fonda JNA, sve stanove je preuzeo Vojno-stambeni fond Armije BiH.
- Juna 1994. godine moja bivša supruga podnosi zahtev sudu da se ona proglasi nosiocem stanarskog prava nad stanom koji sam ja otkupio i koji je privatno vlasništvo - govori Miljković. - Ona se, navodno, ne seća da je stan kupljen, a ja u zatvoru nemam, normalno, kupoprodajni ugovor. Sud „utvrđuje“ činjenično stanje i 3. novembra 1994. ona postaje nosilac stanarskog prava.
Kako se to dogodilo? Evo šta piše u predlogu sudu: „Protivnik (Sreten Miljković) je samovoljno napustio bračnu zajednicu i kao podoficir bivše JNA otvoreno se stavio u službu agresora. S druge strane, predlagačica (Dženana Krkalić) je, kao patriota, od samog počeka agresije kao medicinski radnik danonoćno pružala medicinske usluge borcima i građanima, davala i daje doprinos u oružanoj borbi za odbranu suvereniteta i integriteta R BiH...“
Miljković je i stan izgubio, a dobio je pomilovanje od Predsedništva BiH od jedne godine.
- Posle dve godine i sedam i po meseci izlazim na slobodu, sa još dvojicom logoraša - rezimira poslednje dane u Sarajevu Sreten Miljković. - Muslimanske novine „Dani“ su objavile imena nas trojice i mesto gde smo se smestili pod naslovom „Ćetnici su na slobodi“. Razmenjen sam 21. aprila 1995. godine.
Da li se viđaju Danijela Miljković i Lejla Krkalić?

RAD VOJNIKA
- DOK sam bio u zatvoru teritorijalaca često sam slušao njihove priče o silovanju žena na fakultetima, o tome kako se koja ponaša - navodi Miljković. - Bivši oficir JNA Jašarević se ponosio podvizima svojih „vojnika“ i podsticao ih. Vojska mora nešto da radi, govorio je.
(Nastaviće se)