Niče samo zaborav

Piše: Vlastimir POPOVIĆ
ZLOČINAC Samir Bejtić, pripadnik 10. brdske brigade Mušana Topalovića Caca, osuđen je pre tri dana na 14,5 godina zatvora zbog ubistva dva pripadnika iste te zloglasni brigade - Ergina Nikolića i Duška Jovanovića. Više uzgred, na dušu mu je stavljeno ubistvo Zorana Vučurovića i „pomaganje“ u likvidaciji još trojice srpskih civila.
I Nikolić i Jovanović su ubijeni po naređenju Mušana Topalovića zbog navodne namere da se priključe „ćetnicima“. Bio je to, znači, obračun među samim koljačima. Srpski borci svakako da ne bi primili Nikolića i Jovanovića, jer su obojica ubijali Srbe.
Za Samira Bejtića se znalo već i prema ranijim svedočenjima „saboraca“ da je zaklao i vatrenim oružjem ubio na desetine srpskih civila. Među njima i kopače rovova i tranšeja iz, takozvanih, radnih vodova. Možda Bejtiću nije proširena optužnica da se ne bi pretpostavile ukupne razmere stradanja civila.
Mušan Topalović je ubijen 26. oktobra 1993. godine, baš da se ne bi saznalo kako je genocid nad Srbima sprovodio prema naređenju Alije Izetbegovića. Uzgred rečeno, tri godine je Mušan ležao u grobu sa oznakom N.N., a onda ga je 12.000 ljudi ispratilo na „šehidsko“ groblje Kovači (šehid - borac na Alahovom putu). Posle Izetbegovićeve, to je bila najveća posleratna sahrana u Sarajevu.
Sklonjeni su osnovni Izetbegovićevi organizatori zločina: Jusuf Prazina Juka, Ismet Bajramović Ćelo, Ramiz Delalić Ćelo, Samir Kahvedžić Kruško...
Komandantu Glavnog štaba Armije BiH Saferu Haliloviću se sudilo u Hagu zbog zločina nad hrvatskim civilima, pa je oslobođen. Nije ni podignuta optužnica zbog odgovornosti za ubijanje nekoliko hiljada srpskih civila. Sada Halilović priznaje da je od samog početka rata znao za kontakte koje su pojedini komandanti imali direktno s Izetbegovićem ili preko Alijinog sina, Bakira Izetbegovića.
Starešine jedinica koje su učestvovale u istrebljavanju Srba su izveštaje slali predsedniku Izetbegoviću i tvrdili su da neposredno od njega dobijaju zadatke, napomenuo je Halilović. Bivši šef SDB u Sarajevu Munib Alibabić, priznao je da je znao o zločinima nad Srbima, jer je i njega i najviši državni vrh informisao šef bezbednosti Armije BiH - Muslimović.
U pogromu Srba u Sarajevu učestvovalo je 3.350 ubica, čija se imena tačno znaju. Velikoj većini se nikada nije ni sudilo, uključeni su, kako bi se to reklo, u normalan društveni život. Podsetimo, u Sarajevu je u vreme rata ubijeno 5.515 Srba znanih imena i prezimena, mesta rođenja i smrti.
Udruženje izbeglih i raseljenih lica na Palama poslalo je 21. avgusta 2001. godine otvoreno pismo Volfgangu Petriču, u kojem se, između ostalog, kaže:
„...Udruženje od Vas traži da pokažete svoju neutralnost i doslednost u objektivnom sagledavanju nepobitnih činjenica i uzmete u obzir ogromne žrtve srpskog naroda u građanskom ratu u BiH, a posebno u Sarajevu... U više od 400 koncentracionih logora koje su osnovali i držali Muslimani i Hrvati u BiH, zverski i na najsvirepiji način poubijano je hiljade Srba... Tačan broj umorenih Srba u Sarajevu se, nažalost, nikada neće ni saznati, jer su i cele porodice poubijane, pa ih danas nema ko ni da prijavi kao žrtve. Zar i sam podatak da Srbi u Sarajevu nisu podneli zahteve za povraćaj više od 4.000 stanova, ne ukazuje na ubistva čitavih porodica...“
„ ...Naše udruženje i svi proterani Srbi iz Sarejeva od Vas, gospodine Petriču, traže da, onako kako ste se zalagali za Memorijalni centar u Potočarima, isto tako učinite sve da i Srbi podignu Memorijalni centar u Sarajevu, na znak sećanja i pijeteta za stradanja Srba u ovom gradu...“
Na ovo pismo visoki predstavnik OHR Kancelarije u BiH, Petrič, nije našao za shodno ni da odgovori. Zato, isto udruženje šalje pismo vladi Kantona Sarajevo, 25. septembra 2001. godine:
„...Obraćamo vam se zahtevom za određivanje uže lokacije na području grada Sarajeva, a radi pokretanja aktivnosti oko izgradnje Memorijalnog centra, kojim bi bila obeležena stadanja sarajevskih Srba u periodu 1992-1996. godine... Molimo vas da ovaj zahtev shvatite kao krajnje dobronameran, a sa osnovnim ciljem boljeg međusobnog razumevanja i prevazilaženja bolnih iskustava iz naše zajedničke bliske prošlosti...“
„ ...Smatramo da bi realizacija ovog zahteva bila najbolja potvrda multietničkog koncepta življenja na ovim prostorima, a istovremeno bi predstavljala dodatni podstrek mnogobrojnim izbeglim i raseljenim sarajevskim Srbima za brži i stvarni povratak i ostanak u Sarajevu.“
Komisija za spomen-obeležavanje istorijskih događaja i ličnosti Kantona Sarajevo odgovorila je 18. marta 2002. godine:
„...Saosećamo sa rodbinom i prijateljima stradalih sarajevskih Srba koji su ostali odani svom gradu tokom brutalne agresije na grad Sarajevo i državu Bosnu i Hercegovinu u periodu 1992. do 1995. godine...“
„...Naša savest i odgovornost ne dozvoljavaju nam da poginule i stradale građane Sarajeva delimo po naciji, veri i sličnom. Svi građani Sarajeva u najdužoj opsadi u istoriji bili su jednaki i preživljavali strahote nemilosrdnog granatiranja i ubijanja nevinih ljudi - građana koji su bez hrane, vode, struje, plina - bez osnovnih potreba za život branili svoje živote i svoj grad Sarajevo... Komisija je podržala i prihvatila ideju da se na prostoru Trga oslobođenja u centru grada podigne centralno spomen-obeležje poginulim braniocima i svim stradalim građanima... Biće ispisana imena i prezimena više od 10.000 stradalih nevinih građana Sarajeva...“
Ista Komisija je, da napomenemo, neke ulice po Sarajevu obeležila po ratnim zločincima. Uostalom, za sarajevske vlasti su ti ljudi heroji. I ne samo za njih. Pedi Ešdaun je na sahrani Alije Izetbegovića zaključio da i „nebo plače“. Odbijena je i inicijativa da se na bivšoj kasarni „Viktor Bubanj“, odnosno bivšem logoru „Ramiz Salčin“ postavi spomen-ploča i obeleži mesto srpskog stradanja. Pitanje je da li će se uopšte osnovati komisija za istraživanje zločina nad sarajevskim Srbima.
Ovaj feljton je tek delimično iskazao stradanje Srba.

IMENIK ZLOČINACA
U POTRESNIM svedočenjima preživelih sarajevskih Srba ponavljaju se imena ljudi koji su im naneli zlo. To su:
Fahro Alić, Sead Bašić, Mirsad Bingur, Julijan Abdulah Ventila, Omer Gabela, Senad Gadžo, Kemal Dautović, Himzo Dolan, Zahid Zelić, braća Zornić, Davorin Jukić, Sead Kadić Guz, Samir Lokvančić, Muharem Mezit, Nermin Mrdić, Ramiz Mujić, Hanka Paldum, Josip Pejaković, Samir Petrović, Alija Pičuga, Samir Seferović, Meho Sobo, Safet Tahirović, Dževad Topić, Izet Ćelić Isko, Ćamil Ćurevac, Ismet Hadžić, Nermin Hasečić Nerko, Alen Hatić, Dino Helja, Arif Hodžić, Admir Husić, Ibro Car, Zijo Čolta, Samir Dženanović Glavoguz, Samir Šibalić, Benjamin Škulj Beno...
(Kraj)