Metak sa jezika

Piše: Milenko STOJIČIĆ
POLITIKA je "škakljiva" ljudska delatnost i "klizava" sfera aktivnosti! Ni stotine definicija, od najstarijih vremena do danas, nisu je mogle "pripitomiti". Pravu srž politike i političkog angažmana ponajbolje ilustruje jedna od najparadoksalnijih definicija - "mogućnost nemogućeg i nemogućnost mogućeg"!

Politiku i političare "kritikovao" je još Šekspir u "političkoj bajci" "Kralj Lir":

"Nabavi staklene oči, pa se kao/političar podli pretvaraj
da vidiš/što ne vidiš..."

U kritičkom i političkom tonu o portretu političara pisao je i filozof Emil Sioran:

- Političari su naivni ljudi sa iluzijama. Ako je političar naivan, on je opasan, on škodi svojoj zemlji. To je loše i za njega i za one kojima upravlja. Pravi političar je onaj koji ne dozvoljava iluziji da ga uspava. Loš političar je onaj koji ne oseća stvari i prelazi iz poraza u poraz... ("Načela čiste i primenjene anarhije")

Sioran političarima "tepa" i od milja ih pecka imenima: "hvalisavci", "svađalice - diskutanti bez sudbine", "fatalisti", koji su "nepogodni i za trijumf i za pad". Najsigurniji način da se izmeri i proveri političar je politički rečnik, govor koji ga detektuje kao (u)služitelja politike. Svaki govor, pa i politički, je ogledalo od reči u kojem se vidi govornik! No, najčešće je politički govor javno, verbalno samoubistvo za govornicom. Političar, omađijan i zaveden tajnim silama politike, ne vidi i ne oseća - da je ubijen metkom iz rođenih usta, verbalnim metkom ispaljenim sa jezika.

JEDNA davna vesela priča o političkom verbalnom samoubistvu događa se 1936. godine. Svečanost u amfiteatru univerziteta u Salamanki. Među izabranim zvanicama: biskup, guverner, gospođa Franko, general Astraj (izaslanik generalisimusa Franciska Franka). Tu je i rektor univerziteta Miguel Unamuno, poznati filozof. U jednom trenutku ustaje general Astraj i rafalom reči napada, rešeta Kataloniju i baske provincije:

"To je rak na telu nacije!"

Unamuno, rektor univerziteta je ustao i rečima zakucao za stolicu generala Astraja:

"Želeo bih nešto dodati na govor generala Astraja, ako se to može nazvati govorom. Da ne govorimo o ličnoj uvredi. Ja sam Bask, rođen u Bilbau... General Astraj je bogalj... Jedan bogalj, koji nema veličinu jednog Servantesa, obično sebi traži olakšanja u sakaćenjima kojima podvrgava druge oko sebe..."

Skočio je general Astraj: "Dole inteligencija! Živela smrt!"

Unamuno ga je, na kraju, verbalno nokautirao: "Ovaj univerzitet je hram inteligencije! A ja sam glavni sveštenik univerziteta!"

GENERALA De Gola, oca Pete republike, zvali su "čovekom od Atlantika do Urala". Rođen u porodici profesora filozofije, filozofska dela bila su mu rana lektira. Jezik filozofije mu je pomogao da do verbalne lepote nadgradi svoje političke govore. Kad je govorio - Francuska je slušala i uzdisala. De Gol je govore podgrejavao vatrom emocije, "bojio" ih lirikom i oratorskom metaforikom. Međutim, znao je da oseti dramatičnost trenutka, i da verbalno eksplodira. Kada je, 17. juna 1940. maršal Peten predao Francusku Hitleru kao "kapitulacionu miloštu", De Gol je istoga dana iz Londona pozvao Francuze da se probude opominjućim rečima:

"Ja, general De Gol, pozivam Francuze, oficire i vojnike... Francuska je izgubila jednu bitku, ali nije izgubila rat..."

Drugom prilikom slavni general je poetizovanim rečima govorio:

"Godinama sam nosio Francusku na svojim ramenima!"

Godine 1969. Šarl De Gol je raspisao referendum da bi se uverio kakva mu je sudbina na "demokratskom rešetu" - otići ili ostati. Francuzi nisu izašli na referendum emocija, i De Gol je završio političku karijeru. Tako su ponajbolje "ilustrovali" Plutarhovu formulu - da je "nezavisnost prema velikim ljudima odlika velikih naroda"!
(Nastaviće se)