Bio bih loš predsednik

NEMAČKI političari su, i kasnije, svojatali poznate pisce, pozivajući se na njih. Na monstruozan način Adolf Hitler je unajmljivao velikane nemačke književnosti. U rance svojih vojnika, budućih mrtvaca, stavljao je knjige Ničea i Helderlina. Književnost u službi smrti, u službi Trećeg rajha! Hitler, naravno, nije vojnicima u ranac stavljao lektiru "Tako je govorio Zaratustra", jer Zaratustra nije bio Ničeov feldmaršal:

- Braćo moja u ratu! Volim vas iz osnova, jesam i bio sam vama sličan. Ali, ja sam, takođe, vaš najbolji neprijatelj! Stoga mi dozvolite da vam istinu kažem... Država je najhladnije ime među svim gladnim nemanima i ovo je laž koja izvire iz njenih usta: "Ja sam država, ja sam narod!" Laž je to! Posle sledećeg evropskog rata razumećete me!..
"Sledeći rat" je Hitlerov rat - razumeli su Ničeove reči! Ginter Gras, njemački nobelovac, svojevremeno je bio angažovan u predizbornoj kampanji Vilija Branta. Mnogi su mu pripisivali značaj u dvema Brantovim političkim pobedama. Izvesno zanimanje za fenomen politike Gras ispoljava 1958. godine. Međutim, politika mu nije bila sudbina. Svojim beskompromisnim polemikama Gras je zadobio popularnost u javnosti. Strelice iz pera odapinjao je na Ludviga Eberharda, predsjednika vlade:
- POŠTOVANI gospodine kancelaru! Molim vas da podnesete ostavku pre nego što vas sutra budu izabrali za saveznog kancelara! Želim pred javnošću da učinim još jedan pokušaj da vas urazumim!...
S druge strane, buketima reči posipao je Vilija Branta, "podupirući" njegovu kampanju, i literarizujući njegov lik:
- Danas moj govor želi da se pokloni pred čovekom u kojeg se nadam, koji uvek može da bude siguran da ću ga kritikovati! Vitmen je o svome predsedniku, ubijenom Abrahamu Linkolnu, izjavio: "O, sjajna zvezdo sa zapada što si pala..." Ja ću trezvenije da hvalim živoga: pevam hvalospev Viliju Brantu...
Kasnije će, dosledan sebi, kritikovati Branta, nekadašnjeg miljenika. Univerzalni horoskop političara nije baš "najsjajniji". Makijaveli, autor knjige "Vladalac", male biblije upravljanja i vladanja državom, pisao je o tome varljivom horoskopu:
"Oni ljudi koji se, zahvaljujući srećnim okolnostima, kao građanska lica, popnu na presto vladaoca - to postignu lako, ali se na tom položaju održavaju teško... Jer, ljudi vole da promene vladaoca, nadajući se da će naći boljeg."

GABRIJEL Garsija Markes, dobitnik Nobelove nagrade za književnost, jedan je od pisaca koji je znao šta se krije "iza" politike i političkog angažmana. Na poziv da se kandiduje za predsednika Kolumbije, Markes je odgovorio:
- Bio bih loš predsednik!
Međutim, Markes je šurovao sa političarima (sa Kastrom, na primer), ali samo da bi iz njih izvukao korist za likove svojih knjiga, za "pukovnike kojima nema ko da piše".
Politička pozornica bivšeg Sovjetskog Saveza bila je u znaku "reditelja straha" Josifa Visarionoviča Staljina. Staljin je bio i glavni glumac na toj pozornici. Eho njegove uloge iz kremaljske pozornice ledio je zemlju i reči na usnama ljudi. Celi Sovjetski Savez bio je pozornica "čeličnog reditelja". Ko je, u stvari, bio Staljin, "kleti Brka" (kako su ga naši ljudi zvali u vreme informbiroa)? O njegovoj rascepljenoj ličnosti piše istoričar Jurij Borov:
Lik koji je stvorio narod ravan je šekspirovskim likovima. To je filozofski i politički osmišljen psihološki motivisan lik - i smešan i strašan, i značajan i ništavan, i uman i bezuman, i duhovit i tupoglav...
Sve ove dvojnosti potvrđivane su u Staljinovim govorima. A govorio je pretećim, muklim glasom, i ta muklost davala je njegovom nastupu posebnu dramsku tenziju i opominjući, zastrašujući efekat. Pred njegovim glasom drhtao je i sam Tolstoj, grof iz Jasne Poljane. Grof je u jednom susretu obasipao Staljina buketima superlativa i epiteta, da bi mu ovaj na kraju odbrusio:
- Dobro je, grofe, dosta ste se trudili!

(Nastaviće se)