Dva lica Havela

Piše: Milenko STOJIČIĆ
MARŠAL Mekluan, "posvećena luda" (kako su ga zvali zajedljivci), tačno je proračunao - da će u globalnom medijskom selu preživeti političari koji "pucaju" iz mikrofona i koje "prosvetli" oko kamere. Meklaun je svome prijatelju, bivšem kanadskom premijeru Tridou, objasnio koliko je opasan zastoj u političkom govoru na televiziji:
Svaki trenutak zastoja (zastanka) dopušta da te upuca!
Rečima je političara portretisao i Horhe Luis Borhes, slavni argentinski pesnik. Mnogi su mu zamerali zbog verbalnog šurovanja sa generalom Pinočeom. Borhes je napade odbijao objašnjenjem - da je u pitanju tradicionalni "politički romantizam". Borhes, koji je na čudesan način sažimao znanje, vreme i prolaznost, nije cenio političare, ni "političku ličnost". Pronašao je i "negative" u političkom životu Abrahama Linkolna, bivšeg predsednika SAD:
Upravo sam pročitao biografiju Abrahama Linkolna, kojem se neosnovano divim. U toj knjizi, govori koje je on držao bili su protivrečni. U Čikagu je govorio da svi ljudi rođeni u Americi imaju ista prava. Ali, kada je govorio u Los Anđelesu, tvrdio je da svi ljudi imaju ista prava, naravno, s tim da kada bi trebalo da dve rase žive zajedno - ona niža morala bi se pokoriti onoj višoj... Mislim da nijedan političar ne može biti sasvim iskren! Političar uvek traži glasače, i govori ono što oni očekuju da čuju...
JOSIF Brodski, poznati ruski pesnik, sa štokholmske govornice je, u besedi prilikom primanja Nobelove nagrade, olovkom "tukao" političare koji nisu načitani:
"Ne apelujem da se država zameni bibliotekom, ali ne sumnjam da bi na zemlji, ako bismo birali naše vlastodršce na osnovu njihovog čitateljskog iskustva, a ne na osnovu njihovih političkih programa, bilo manje jada... Reći ću samo to - ja smatram da je čoveku koji je pročitao Dikensa teže da utamani sebi sličnoga u ime bilo koje ideje, nego čoveku koji ga nije čitao..."
Grčki istoričar Herodot govori o "predizbornim manipulacijama" kralja Darija, na čijoj strani su bili Bog i konjušar:
- Kada su ujahali u predgrađe, pa kad su prolazili pored onoga mesta, gde je prethodne noći bila vezana kobila, tu se zaigra Darijev konj i zarza. Istovremeno, dok je konj rzao, sevnu munja i zagrmi iz vedra neba. Pošto se to desilo, protumačilo se - da je viša sila potvrdila Darija za kralja Persije...
Druga verzija te "vesele priče" pamti konjušara Ebara:
JEDNI kažu da je to Ebar tako udesio, a drugi opet pričaju (jer su u Persiji kružile obe priče) da je Ebar uhvatio kobilu rukom za polni organ, i stavio ruku u džep čakšira. Kada je, prilikom izlaska sunca, trebalo konji da krenu, on je prineo ruku nozdrvama Darijevog konja, pastuva, koji je odmah, čim je to omirisao, počeo da frkće i rže...
Veliki broj političara mogao bi da konkuriše za laskavu titulu mister lapsus ili najbolji mucavac! Zanimljivo bi, na primer, bilo čuti, uz poštovanje vremenske distance, šta bi danas negdašnji pisac Vaclav Havel rekao za svoju davnu izjavu:
- Kada bi Amerikanci postavili samo jednu raketu "peršing" manje, to strateški ne bi značilo baš ništa. Ušteđena sredstva bila bi dovoljna za finansiranje izdavačke delatnosti čehoslovačkih emigrantskih kuća možda za sledećih dvadeset godina, što bi za očuvanje identiteta, a otuda i slobode naših naroda, značilo više nego sve rakete "peršing" zajedno"
Desetak godina posle ove izjave, predsednik Havel zaboravio je pisca Havela. Ispalio je nekoliko verbalnih "peršing" raketa, podržavajući NATO bombardovanje Srbije!
Sjedinjene Američke Države pomagale su latinoameričkom revolucionaru Simonu Bolivaru. Bolivar je, međutim, na svoj način "zahvalio" na pomoći:
- Sjedinjene Države kao da je proviđenje poslalo da nas muče svim vrstama zala i u ime slobode!
(Nastaviće se)