Vladar kao kaplar

Piše: Milenko STOJIČIĆ
KAKO u političkom govoru "pomiriti" nemir, strast i razum? I sme li političar da "drema" u jeziku, poput engleskog premijera Tonija Blera:
- U početku sam se budio, a to mi se i danas dešava, i čitao u novinama da je premijer uradio ovo i ono. Ubrzo bih, međutim, uzviknuo: Hej, pa to sam ja!
Neprepoznavanje "mene" i "moga ja, koje govori" dovodi do komunikacijskog kratkog spoja. Tako se "fizikom" i "metafizikom" poigravao Maks Mariner, "visoki predstavnik" Ajfora u Bosni i Hercegovini. Pokušavajući da objasni principe razgraničenja, Mariner je rekao:
- Predstavnik jedne strane će držati ekser a drugi će udarati čekićem! To će biti veoma simbolično!
Na istoj verbalnoj talasnoj dužini bila je i Tansi Čiler, turska premijerka, kada je polemički udarac uzvrćala aktuelnom premijeru Masudu Jalmazu:
- Nikada dosada jedan izabrani partijski lider nije bio bez mašte, da se ponaša kao kaplar!
Bulat Edževit, još jedan turski političar iz premijerske reprezentacije, "razvezao" je jezik portretišući za javnost Nežbana Erbakana, islamističkog premijera:
- Nikad niko ne treba da zaboravi da je Erbakan majstor za prevare!
I BIVŠEG nemačkog kancelara, Helmuta Kola, varale su reči u svetlu kamera i pred "topovima" - mikrofonima. Kada je proglašen za počasnog člana streljačkog društva odbio je da uzjaši konja, duhovito se pravdajući:
- Bojim se da bih zbog toga imao problema sa udruženjem za zaštitu životinja!
U veseloj svesci političkog govorenja ima mesta i za libijskog predsednika, pukovnika Moamera Gadafija. Pisac "Zelene knjige" suštinu politike objašnjavao je jezičkom spremom meteorologa:
- Zapadne zemlje bi jednog dana mogle da izvrše invaziju na nas, jer je Libija sunčana zemlja! Mogli bi da nas kolonizuju i zbog naših lubenica koje su izvanredne zbog kvaliteta libijskog peska!
"Carskim" vokabularom vladao je (razbacujući se rečima) i Simeon Saks-Koburgotski, sin poslednjeg bugarskog cara Borisa. Simeon Drugi, vraćajući se u Bugarsku posle 50 godina, u vreme demokratskih promena, na aerodromu je izjavio:
- Jednom car, uvek car! Ako ne car, ono bar predsednik vlade!
Bosna i Hercegovina je bila "idealan teren" za političku pomutnju jezika. I idealan teren za mnogo štošta drugog. Butros Gali, bivši generalni sekretar UN, i sam je nagazio na jezičku minu, pozivajući na humanitarnu misiju:
- Ko ovamo dođe mora da plati!
U jezičke kučine, u verbalnu pređu zapetljala se i Elizabet Ren, specijalni izvestilac UN za ljudska prava:
- Ja sam politički apsolutno Finkinja, i u slučaju sukoba između Finske i Švedske ne bih uopšte razmišljala na čiju stranu da stanem; potpuno bih podržala svoju zemlju - Finsku!
JEZIČKA ekvilibristika "zavela" je i Norodoma Sihanuka, bivšeg kambodžanskog kralja. Svoje nezadovoljstvo represivnom vladavinom premijera Hun Sena zavio je u ove "jezičke pelene":
- Da nisam budista izvršio bih samoubistvo, pošto je obnavljanje slobode i demokratije u mojoj zemlji pod premijerom Hun Senom samo pusta želja!
Džozef Estrada, bivši filipinski predsednik, bio je u stilu prezimena - "estradni političar". Politički "jezički libido" krunisao je javnim konkursom za - sopstveni krevet:
- Mnoge žene žele da imaju moje dete! To je u redu! Sve su dobrodošle!
Činjenica da je političar primoran da se iz dana u dan izjašnjava na televiziji (da ne bi nestao), prisiljava ga da otkriva faze onog kontradiktornog procesa na kojem se zasniva njegovo umeće... Istim rečima drži govor u kojem biračima iznosi svoje ideje i realističan govor namenjen suprotnoj strani...
Strah od nestajanja političar leči jezičkim ništarima i šarenim lažama. Američki pisac Henri Miler, piše o političkom habitusu bivšeg nemačkog kancelara Kola:
- Ali, čak ni Kola u stvarnosti nema! Njegova je prednost u tome da on egzistira u jednoj još netaknutoj strukturi. Pa to onda i nije važno koliko je glup! On je kukavica na časovniku s kukavicom. U punom smislu reči je zamenjiv! Kod Kola se zna da on ne želi ništa! Želi samo da ostane!
(Kraj)