Idila s Karpata

29. 07. 2006. u 00:00

Nikolae ?aušesku je znao za mnoga zlodela supruge Elene, ali se, izgleda, nije usu?ivao da joj protivre?i

Piše: Žika SREĆKOVIĆ JEDINI diktator koji je uspeo da nađe sebi ravnog satrapa za suprugu bio je rumunski vlastodržac Nikolae Čaušesku.
Izabranica njegovog srca Elena Petresku, neugledna i bezlična osoba, sem u jarosti, kada bi se potpuno izobličila, bila je ziratnog obrazovanja. Ponegde se može naći podatak da je završila gimnaziju, ali u većini tekstova koji se tiču njenog žitija spominje se kao njen najviši obrazovni sertifikat diploma hemijskog laboranta. Svejedno šta je od toga tačno, ona je u poređenju sa svojim suprugom bila intelektualac.
Drugarica Elena naglo se zainteresovala za politiku 1972. godine, posle posete Argentini, prateći svog muža, koji je tamo boravio u službenoj poseti. Inspirisala je na to Peronova treća supruga Izabela.
Uspon Elene Čaušesku bio je vrtoglav, i po političkoj i po "stručnoj" liniji. Smirila se tek kada je osvojila sva najviša politička zvanja u zemlji i postala oficijelno ličnost broj dva u Rumuniji, odmah posle supruga.
"Majka Karpata", kako su joj tepali pesnici a što je njenoj sujeti godilo, izrodila je troje dece, dvojicu sinova, Valentina i Nika, i jednu ćerku Zoe. U porodici Čaušesku izgleda da je samo jedno čeljade bilo potpuno normalno, najstariji sin Valentin. Bio je uz to i fakultetski obrazovan. U očevu nemilost je pao zbog svoje ženidbe, i to po dve osnove. Nikolae je smatrao da je izbor supruge trebalo da prepusti majci Eleni, a ne da se ženi po "svom nahođenju". Drugi, mnogo teži greh je počinio što je za životnu saputnicu odabrao ćerku njegovog ljutog političkog protivnika. To su bili sasvim dovoljni razlozi za oca da ga se odrekne i da ga proglasi "mrtvim". Valentin je morao da napusti roditeljski dom. U njega je kasnije navraćao povremeno, i to samo kada je bio siguran da neće sresti oca. U sukobu između oca i sina, Elena je bila na muževoj strani.
ĆERKU Zoe držali su dugo izolovanu od spoljnog sveta. Kad se Zoe jednog dana suočila s realnošću i shvatila da u njoj nema ničeg od onog što je trabunjao njen otac na mitinzima, štampa potvrđivala, a zvanična statistika pokrivala te laži, svoju razočaranost i protest pokušala ja da ispolji kao pobunjenik protiv sveopšte bede u koju je Rumunija zapala zahvaljujući pre svega njenom ocu. Veće rezultate je ostvarila kao član pasivnog pokreta otpora, u svojstvu alkoholičara.
Roditelje je, prema njihovom uverenju, razočarala dvostruko. Umesto da započne karijeru kao ambasador, pa dokle dogura, ona je dogurala do dijagnoze - delirijum tremens. U mnogo veći su joj greh pripisali to što nije prihvatila ponudu da joj majka nađe muža, po svojoj meri. Kakav je to profil muškarca trebalo da bude, Elena je zacrtala u svom dnevniku: "On mora da bude Rumun, komunista, da ima naučni duh, kako bi mogao da učestvuje u porodičnoj zajednici. Neću da podnosim da moj zet ima ličnost, da mi protivreči". Nijedan od Zojinih mnogobrojnih muškaraca nije se, međutim, uklapao u viziju njene majke.
Kada je Elena saznala jednog dana od tajne službe, koja je, po njenom nalogu, pratila Zoe, da se njena kći spetljala sa nekim Mađarom, po imenu Mihalj, podivljala je. Odmah je odjurila u suprugov kabinet i ponudila mu gotov plan kako da reše taj porodični "problem". Iako je i sama dotle tvrdila i tolerisala to što njena "glupača ide sa svakim", odjednom se sada ukopistila i ustremila na tog nesrećnog Mađara. Sem što je bio Mađar, momak se ni po čemu drugom nije razlikovao od Zoinih drugih ljubavnika.
NIKOLAE je odmah pozvao šefa tajne službe, kojom je lično rukovodio, i naložio mu da uradi ono što mu je već Elena predložila: "Mihalj mora da nestane. Bez traga!"
Ali supružnici Čaušesku nikako nisu mogli da se slože oko toga gde da se Mihalju izgubi trag. Elena je insistirala da ga pošalju u Gvineju jer je pročitala da tamo postoje neki insekti koji su toliko moćni da su u stanju da raspolute čovečju glavu, samo da bi u mekano moždano tkivo položili svoja jaja. Nikolae nije bio za takvo rešenje. Ne zato što je mislio da Mihalj ne zaslužuje takvu smrt, nego što je Gvineja suviše daleko. Hteo je da deluje brzo i odlučno, kao što i priliči jednom državniku, svejedno što je problem bio privatne prirode.
Ali, Elena se nije predavala.
(Nastaviće se)

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Novosti android aplikacija Novosti iOS iPhone aplikacija

Najnovije iz rubrike

Politika
Tenis
Fudbal