Markosova tajna

FILIPINSKI diktator Ferdinand Markos imao je u svojoj supruzi Imeldi veoma uspešnog saradnika. U početku mu je pomagala da se dočepa vlasti, a kasnije u potkradanju države, reketiranju i razbacivanju opljačkanog novca.
Ljubavna priča supružnika Markos, nepoznata kod nas, u mnogome podseća na scenario kakvog drugarazrednog holivudskog filma. Mladi i nadobudni provincijski advokat Fredinad Markos upoznao je mladu i lepu provincijalku Imeldu Romulades u Manili. Ona je u to vreme imala samo prijatan glas, znala je ponešto da odsvira na klaviru i posedovala je diplomu "kraljice lepote", koju je osvojila u 15. godini, u rodnom gradu Tohosi. U Manili je uspela da nađe zaposlenje u muzičkom magazinu "Domingo" i ubrzo su se oko nje sjatili svi dokoni gradski donžuani. Najuporiji među njima bili su mladi, temperamentni i perspektivni advokat Benjino Akino i gradonačlenik Manile Arsenije Lakone.
Između bogatog Akina, vlasnika hacijende "Luizita" i šest hiljada akri najplodnije zemlje i pesnički zanenesog gradonačelnika Lakonea, vazda rastrzanog imeđu uzvišenog Parnasa i krajnje prizemnih stvari kao što je funkcionisanje kanalizacije u glavnom gradu, lepa Imelda je odlučila da svoje srce pokloni Akinu.
VIDEVŠI već sebe u ulozi gazdarice "Luizite" i majke Akinove dece, Imelda je odlučila da pođe s njim u krevet, akontaciono. Ali, avaj, samo nedelju dana kasnije Benjino Akino joj je skrušeno, gotovo sa suzama u očima, rekao da mora da je napusti - kako bi se oženio drugom! Ta "druga" bila je Korason Kohungo, ćerka bogatog kineskog veleposednika (i potonja predsednica Filipina - Korason Akino).

Imeldinu dugu i tihu patnju prekinuo je jedan drugi advokat, istina ne tako bogat kao Benjino, ali poznat širom Filipina kao namlađi kongresmen. Posle intenzivnog udvaranja, koje je potrajalo celih jedanaest dana, Imelda je prihvaila njegov predlog da se uda za njega.
Brak sa Ferdinandom Imeldi je prijao. On je ubrzo postao senator, a zatim je istakao i kandidaturu na predsedničkim izborima. Najverovatnije je da bi on na tim izborima pobedio i bez njene pomoći, ali je zahvaljujući njoj uštedeo i trud i vreme i novac. Ona je uporno obilazila ostrva (a Filipini ih imaju više od sedam hiljada) i agitovala da njihovi žitelji glasaju za njenog muža - ratnog heroja, uzornog čoveka, čestitog advokata i senatora. Sa sobom je vodila i čitav tim pomoćnica.
Posle gala večerinki Imelda ih je stavljala na raspolaganje (to je bilo uračunato u cenu arnžmana) najautoritativnijim žiteljima, koji su, po pravilu, bili i najstariji stanovnici. Oni su taj neočekivani dar više shvatali kao počast i pažnju nego kao (uopotrebljiv) mito. Imelda i Ferdinand bili su idealan, ali ne i srećan bračni par. Ona je volela Ferdinanda kao oličenje uspeha i vlasti, ali nije mogla da zaboravi Benjina Akina, koji je u međuvremenu postao glavni politički protivnik njenom suprugu. Ferdinand je bio svestan toga i sve je činio ne bi li je zadržao uz sebe. Dodelio joj je čak i položaj guvernera, tako da je, pored novca koji je obožavala, imala i vlast. Ali, to nije moglo mnogo da pomogne.
Lud od bola što se Imelda svakim danom sve više udaljava od njega, Markos je tu svoju muku neoprezno poverio svojoj ljubavnici, trećerazrednoj ali lepoj holivudskoj glumici Dejvi Bans. Ona je potresnu ispovest svog ljubavnika snimila na kasetofonu. Kasnije, kada je pažljivije preslušala traku, bila je ubeđena da će lako naći kupca za Markosovu žalopojku da je njegova supruga Imelda u krevetu potpuno nezainteresovana za njega. Nije se prevarila. Traku je otkupio Markosov glavni politički protivnik Benjino Akino.
Ubeđen da su u političkim okršajima sva sredstva dozvoljena, Benjino je jednu kopiju te trake poslao Fedinandu, a drugu Imeldi. Može se samo zamisliti kakav je pakao nastao u kući Markosovih.

(Nastaviće se)