Prva Adolfova ljubav

Piše: Žika Srećković
O HITLEROVOM intimnom životu postoje razne "teorije", koje se kreću od pretpostavke da je bio impotentan, seksualno nastrana osoba pa čak i homoseksualac (u ranoj fazi borbe za vlast). Većina istraživača smatra da je on u seksualnom pogledu bio normalna osoba, sa nešto slabije izraženom potencijom, koja je, kad su počele ratne nevolje, sve brže klizila prema nuli. Pronađeni su dokumenti na osnovu kojih se može videti da se on tim povodom u nekoliko navrata obraćao za pomoć svom ličnom lekaru, dr Morelu, i da je ovaj pokušavao da mu pomogne prepisujući mu odgovarajuće medikamente.
U Hitlerovom emotivnom životu, osim njegove majke, samo su tri žene igrale nekakvu značajniju ulogu. Prva od njih bila je Erna Fuš, koju je upoznao 1913. godine, odmah po dolasku iz Beča u Minhen. U to vreme bio je bez stalnog posla, a izdržavao se kao crtač. Bio je samouk i prilično vešt reproduktivac, ali bez slikarskog dara. Erna je tada imala 24 godine, koliko i on, i još nije bila doživela prvu ljubav, baš kao i on. Bila je siroče, radila je u fabrici kao fizički radnik, a stanovala je u jednom velikom i sumornom pansionu. Sanjala je o tome da jednog dana zasnuje porodicu, sa čovekom koji neće biti ni lep ni bogat poput kakvog princa iz bajke već sasvim običan čovek, radnik, kao i ona, sa normalnim primanjima.
ADOLF ju je nekoliko dana pratio iz prikrajka, u parku, kada je odlazila i vraćala se sa posla, dok, najzad, nije skupio dovoljno hrabrosti da joj priđe. Od tada pa narednih dana viđali su se gotovo svakodnevno. Njen novi prijetelj, asketskog izgleda, sa prilično trapavim i nervoznim pokretima, počeo je da joj se sviđa sve više, iako se baš nije potpuno uklapao u njenu viziju muškarca sa kojim bi provela ostatak života.
Želeći da se i ona njemu svidi, Erna je počela da obraća veću pažnju i na svoj izgled i na svoje odevanje.
A onda se u Erninom životu dogodilo nešto, za nju, sasvim neočekivano. Ona, koja je najlepše godine svog devojačkog života provela sasvim nezapaženo, sada je odjednom stekla dvojicu udvarača. Na nju je "bacio oko" i njen poslodavac, Hans Vos, koji je uz to bio i vlasnik fabrike. Za razliku od njenog prijatelja Adolfa, koji je tokom sedmice skupljao pfenig po pfenig ne bi li je nedeljom izveo na koncert ili odveo u kafanu, Hans je bio bogat i moćan čovek. Uz to, on joj je nudio i brak, koji joj Adolf nije ni spomenuo. Doduše, ne odmah već "čim se razvede". Kako je navodno postupak već bio u toku, Hans ju je pozvao da ne gube vreme. Predložio joj je da napusti posao i da se odmah iz svog ubogog pansiona preseli u apartman koji je iznajmio.
ERNA je bila na velikoj muci. Kome da se prikloni? Adolfu, koji je s teškom mukom zarađivao svaku marku i sa kojim će imati novčane neprilike, koliko je ona mogla da proceni, do kraja života, ili bogatom Hansu koji joj je nudio ne samo udoban život već i društveni položaj o kakvom nije smela dotle ni da sanja? Odlučila se za Hansa. Sada je još trebalo da smogne snage da to kaže svom prijatelju Adolfu, za koga je verovala da je zaista voli. Bojala se da bi mogao, u besu, za koji mu nije bio potreban neki veliki povod, da učini nešto njoj ili Hansu. Najzad je to prelomila u sebi i saopštila mu je jedne večeri da treba da prestanu da se viđaju, jer namerava da se uda za drugog.
Njena strahovanja bila su bezrazložna. Adolf je svoj prvi ljubavni poraz primio čak začuđujuće mirno. Na rastanku joj je poželeo mnogo sreće, uz srdačni stisak ruke.

Erna i Adolf sreli su se četiri godine kasnije, sasvim slučajno. Adolf, koji je po izbijanju Prvog svetskog rata stupio u nemačku vojsku kao dobrovoljac, stigao je 1916. godine u Berlin ne bi li u bolnici zalečio ranu koju je zadobio na frontu. Sišavši sa voza, učinilo mu se da je u gomili žena, koje su stajale oko železničke stanice i nudile svoje usluge pijanim vojnicima, koji su dolazili ili odlazili na front, prepoznao svoju nekadašnju prijateljicu Ernu. Izgledala je bolesno i toliko slabo da je izazivala sažaljenje, a ne požudu. Primetila je i ona njega. Pokušala je da pobegne od stida, ali on ju je stigao i čvrsto uhvatio za ruku.
(Nastaviće se)