Miloš Vukov cenzor

Pišu: Milorad BOŠNjAK i Slobodan JAKOVLjEVIĆ

POTOMAK u desetom stepenu vojvode Vuka Crnogorca-Orla, odnosno u devetom kolenu slavnog Pavla Orlovića je, kako smo videli, knez Martin iz Bajica, nosilac nasledne titule.
U prvom braku, Martin je bio oženjen kćerkom bajičkog kneza Ivana Godeče. Po smrti tasta, knez Bajica postaje Martin. Od njega potiču Martinovići u Bajicama, koji su uz kneževsku titulu konstantno držali i vojvodsku. Kneževska je postala nasledna upravo od kneza Martina. Nastavili su da je nose i Obrenovići, njihovi potomci.
Iz prvog Martinovog braka su sinovi Jovan i Raiča. Mletački dokument iz 1687. pominje Jovana Martinovića.
Jovanovi potomci vremenom se sele iz Bajica u Bar, Skadar, Zetu i Srbiju. Svi su zadržali staro prezime Martinović. Jedan od sinova Jovana Martinovića, kojeg autori imenuju različitim imenima - kao Ivana ili Martina - preko Peštera i Sjenice početkom 18. stoleća doselio se u Brusnicu, kod današnjeg Gornjeg Milanovca, kasniju kolevku Obrenovića. Pouzdano se zna, da je Ivan/Martin Jovanov Martinović-Orlović imao dva sina: gospodara Obrena i gospodara Ivana, koji su takođe zadržali staro porodično ime Martinović.
Prema tome, gospodar Obren Martinović je unuk Jovana Martinovića, praunuk kneza Martina Nikolinog Orlovića, čukununuk kneza Ivana Godeče iz Bajica, direktni potomak u dvanaestom kolenu Pavla Orlovića i u trinaestom vojvode Vuka Crnogorca-Orla. Samim tim, i potomak stare blagorodne srpske porodice Orlovića.
Plemićko-vlastelinske titule sticale su se do srednjeg veka izborom, pa su postale nasledne. Tako je i gospodar Obren Martinović uz porodično ime punopravno nosio titulu kneza, po nasleđu od bajičkih knezova Martina i Ivana Godeče, a titulu vojvode od Orlovića. Ipak, zvanična istoriografija ga je „overila“ bez tih titula.

GOSPODAR Obren Martinović je u braku s Višnjom imao dva sina: gospodara Jakova i gospodara a kasnijeg vojvodu Milana, koji su po očevom imenu poneli prezime Obrenović. Od Jakova su današnji Obrenovići, prezimenom Jakovljevići.
U vezi titula i statusa porodice Martinović-Obrenović, zanimljivo je razmatranje Vuka Karadžića.
"Milan bude u red onije poglavara srpski, koji niko nije postavio, nego su se u samom početku bune sami načinili; tako se on nazove Gospodar i postane zapovednik nahije Rudničke. Drugačije pričaju ustanički memoari i knez Miloš. Janićije Đurić kazuje da je Karađorđe, oslobodivši Rudnik, postavio Milana Obrenovića za 'komandanta' Rudničke nahije. I Jokić kazuje da je Milan Obrenović od početka ustanka bio starešina nahije, ali ne navodi da li je bio samonikli ili postavljeni vojvoda", Vukov je zapis.
Vuk Karadžić je s pravom tvrdio da Milana Obrenovića niko za vojvodu nije postavio, već da se on "sam načinio". Kako se "načinio", Vuk nije objasnio. Važno je znati, da je Vuk zavisio od knjaza Miloša, kao mecene. Vodio je računa šta će pisati o Obrenovićima i Karađorđevićima. A, za kneza Miloša je, kako ćemo videti dalje, bilo bitno da se dokumentovano plemićko poreklo njegove polubraće - prikrije!
Buljubaša Petar Jokić, prijatelj Karađorđev, častan rodoljub, precizno i nedvosmisleno je tvrdio da je Milan Obrenović od samog početka otpora Turcima bio starešina. Da li je Milan to mogao postati naprasno, makar u kovitlacu vremena: da od ranije nije imao titule? Davno pre Prvog srpskog ustanka, po pravu nasleđa poneo je titule gospodara, kneza i vojvode.

NASELjAVANjE Šumadije je obavljeno između 1703. i 1715. kada se doselio i otac gospodara Obrena. Doseljeno stanovništvo je bilo iz Crne Gore, Bosne i Hercegovine i novopazarskog sandžaka, nešto manje s Kosmeta i ostalih srpskih zemalja.
Turska vlast naseljava ih dalje od gradova i daje im izvesnu autonomiju u skupljanju poreza, sudstvu i upravi. Ne brani im trgovanje, te krajem 18. veka trgovina beogradskog pašaluka sa Austrijom biva u rukama doseljenika u Šumadiji.
U kakvoj materijalnoj situaciji je Prvi srpski ustanak na tlu Šumadije zatekao doseljene, preživele nosioce naslednih titula iskonskih porodica, pa i porodičnu zadrugu-bratstvo gospodara Obrena Martinovića? Mihajlo - Kale Milovanović, u knjizi "Brusnica pod Rudnikom", utvrdio je sledeće:
"Ne čudi, da je gospodar Obren sa svim genetskim nasleđem jednog starog serbskog blagorodstva bio imućan, po narodnom sećanju, a ne čovek siromašnog stanja koji je u nadnicu išao. Pored zemljoradnje bavio se trgovinom svoje i stoke otkupljene od drugih domaćina iz Brusnice i okolnih sela. Ako je Obren Martinović bio siromašan, kako bi Milan Obrenović, njegov mlađi sin, za kratko vreme iza očeve smrti mogao da postane imućan i ugledan trgovac i starešina u rudničkom kraju?"
Ovo navode i raniji autori.
Vojvoda Milan je svoja imanja uvećao, što svedoče tapije, a deo stekao i - kupovinom turskih nekretnina! Bio je jedan od četiri pismena člana ustaničkog Sovjeta.
Posle njegove iznenadne smrti 16. decembra 1810. u srpskoj deputatskoj misiji u Bukureštu, pod vrlo sumnjivim okolnostima - njegov položaj i imetak je "nasledio" vojvoda Miloš Obrenović, potonji knjaz Srbije. Posle Jakovljeve smrti, njegova imanja nasledio je njegov sin Đorđe - Đoka Jakovljević. Tapije obaraju tvrdnje o „zdravom siromaštvu" gospodara Obrena Martinovića i njegovih potomaka. Deo te imovine nasledio je Stanimir Jakovljević (1912-1990), direktni potomak Jakova Obrenovića u petom kolenu, otac Jakovljevih potomaka - sadašnjih Obrenovića.


PORODIČNA ZADRUGA
GOSPODAR Obren Martinović umro je 1777. i sahranjen na starom brusničkom groblju, kao mnogi Obrenovići. Mošti su mu prenesene 1833. u crkvu na Savincu, zadužbinu knjaza Miloša. Obrenovu nadgrobnu ploču na podu crkve postavio je sam
Miloš. Imanja gospodara Obrena nasledili su njegovi sinovi iz braka s Višnjom: gospodar Jakov (rođen oko 1767) i vojvoda Milan (oko 1770). Dugo su živeli kao porodična zadruga. To svedoče pisma Hristifora, sina vojvode Milana, umrlog u Sankt Peterburgu, svom stricu Jakovu, koji je u porodici Obrenović imao status starešine. I, kazivanja knjaza Miloša, koje je zapisao akademik Milan Đ. Milićević:
- Na godinu dana dođe brat naš Jakov iz Brusnice, uzme mater i nas sve troje dece i odvede k sebi u Brusnicu.
(Nastaviće se)