Očuhovo ime - prezime

Pišu: Milorad Bošnjak i Slobodan Jakovljević
NETAČNA kazivanja da je Miloš svoje izvorno prezime Teodorović, dobijeno po imenu oca, promenio u Obrenović 1810. posle smrti svog polubrata Milana Obrenovića, iz ljubavi i pijeteta prema njemu. To, uostalom, ne svedoči ni sam knez Miloš, mada ne definiše kada je tačno uzeo novo prezime.
Ali, definiše tapija na imanje AS ZMP-52, po kojoj se Miloš prezivao Obrenović još 1808. Dakle, dve godine pre smrti polubrata Milana. Tekst te tapije glasi:
"Dajemo svakomu na znanje, kako je gosp. Vojvoda Lazar Mutap i Vojvoda Miloš Obrenović pri komisiji u Užicu voće nazivajemo parnice otkupite za 150 groša i položiše ove pare u narodnu kasu, na koju se ova tapija daje da svak znati može, da su gore popisate Vojvode pravi pritjagatelji (vlasnici, prim. autora) od pomenutog voća. Parnica, i da im se ne ima nitko mešati, no da mogu po svojoj volji, deržati i prodati komu hteli budu; vsvidetelj (potvrda, prim. autora) ih njima data ova tapija s priloženim pečatom u Beogradu 6 Novemb. 1808.
Praviteljstvujušči
Savet narodni serbski"
Neko vreme, Miloš je upotrebljavao i dvojno prezime Teodorović Obrenović. Tragom njegovog preuzimanja prezimena, ne treba ispustiti iz vida ove važne činjenice.
O stvarnom blagorodnom poreklu Obrenovića, nasleđenom od Martinovića-Orlovića, govorilo se na skupovima ove zadruge, s kolena na koleno. Prisustvovao im je i Miloš, otkako ga je gospodar Jakov preveo iz Dobrinje k sebi u Brusnicu. Miloš je morao znati da mu za ostvarivanje planova treba, videći sebe kao srodnika stare vlastelinske porodice, što je u neku ruku i bio. Uzimajući prezime Obrenović, Miloš je težio da preuzme i svaki drugi status i značaj te porodice. Zato je njene druge članove - potiskivao u stranu!
Mnogo posle, šansu za krvno srodstvo sa evropskim plemićkim porodicama Miloš je imao i ženidbom svog sina kneza Mihaila Julijom, iz čuvene grofovsko-kraljevske porodice Hunjadi iz Ugarske. Nažalost, iz tog braka nije bilo poroda. Miloševa želja da mu potomci budu orođeni sa drugim blagorodnim porodicama, ostvarena je i ženidbom kneževića Miloša (sin Jevrema Obrenovića) plemkinjom Marijom Katardži, a konačno rođenjem njihovog sina Milana Obrenovića, potonjeg kneza pa prvog kralja na tronu Srbije posle Nemanjića.
Krvno učvršćenje i proširenje blagorodstva desilo se i posle smrti knjaza Miloša, ženidbom kneza (kralja) Milana groficom pa kraljicom Natalijom i rođenjem njihovog sina Aleksandra, koji je u sebi definitivno nosio gen i krv jedne od najvažnijih evropskih plemićkih porodica.

KNEZ Miloš je svoj put obnove srpske samostalne države počeo kao član imućne blagorodne porodice Obrenović. Kad je 1815. na predlog svog pobratima, vojvode Nikole Lunjevice (dede kasnije srpske kraljice Drage Obrenović) izabran za vođu Drugog srpskog ustanka, Miloš je i sam već bio imućan. Jer, još 1810. preuzeo je deo imanja porodice Obrenović. I to onaj koji je pripadao vojvodi Milanu do njegove smrti te iste godine, a zna se da je Milan bio jedan od najimućnijih ljudi u Šumadiji tog vremena.
Miloš se nije obogatio tek kad je postao knez Srbije, kako tvrde neki autori. Kao knez, on je bogatstvo nasleđeno od Obrenovića uvećao umešnošću i privilegovanom trgovinom. Mudro ga je koristio za nacionalne interese, što nijedan autor ne osporava. Sa sadašnje vremenske distance, čini se da je Miloš pogrešio, što nije bolje osmislio i organizovao prenos naslednih statusnih prava. Da jest, na vreme bi pripremao svog naslednika iz roda Obrenović. Za to nasledno mesto, u Miloševo vreme najpodesniji je bio Hristifor, sin vojvode Milana. Imao je sve pozitivne moralne i nasledne osobine jednog naslednog vladara.
Za odluku o prenosu naslednog starešinskog prava na pobočnu liniju Obrenovića, Milošu je nedostajao generacijski prenosivi gen kome je svesrdno težio, ali ga nije posedovao. Miloš je imao i znatnog udela u naglom i nedovoljno promišljenom razbijanju porodičnih zadruga, iako su one imale ključnu ulogu u obnovi srpske države, kao tekovina višestoletnih iskustava slovenskih naroda, Srba pogotovo.

DALJE OD ISTINE
OD svirepog ubistva poslednjeg srpskog kraljevskog para iz roda Obrenović, Aleksandra Prvog (po prestolonasledstvu Obrenovića Petog) i Drage, u prevratu 29. maja 1903. godine, istina o srodstvu ove dinastije sa evropskim dvorovima je sakrivana. Istoričari i publicisti nisu baš "voleli" ovu temu. Bežali su od nje.
(Nastaviće se)