Svađa zbog Todora

Pišu: Milorad BOŠNJAK i Slobodan JAKOVLJEVIĆ
U TRAGANJU za nepoznatim Obrenovićima, nepobitno dospevamo do još jednog vanbračnog sina knjaza Miloša - Todora, kojeg je izrodio sa Jelenom Herbez. On je knjaževo do sada deseto po redu poznato vanbračno dete. Ovim, Todor u rodoslove Obrenovića ulazi prvi put. U njih su, uz zakonite potomke, upisani i svi dosad poznati knjaževi vanbračni.
Postojanje ovog Miloševog sina, iskrenom očinskom milošću zvanog Toša, dokazujemo pismima nepoznatim javnosti, koja smo našli u Arhivu Srbije, u Fondu poklona i otkupa.
Za staranje o Toši i Jeleni, knjaz je iznajmio porodicu Marka Georgijevića, voditelja imanja Obrenovića u Hereštiju, u Rumuniji. Dokazuju to Georgijevićeva pisma Milošu iz Hereštija, početkom 1842. o brizi za imanje i o nezi Todora. Zatim, pisma same Todorove majke Jelene Herbez njegovom ocu, knjazu Milošu te godine, iz Zemuna. Na koncu, pisma knjaza Miloša svom zakonitom sinu, knezu Mihailu, 1841. godine iz Hacinga, u kojem mu opovrgava intrige da je sve svoje imanje ostavio - vanbračnom sinu Todoru. Najvažnije delove prepisa tih pisama objavljujemo bez pravopisnih intervencija.
“Vaša Svetlosti, Milostivi Gospodaru
(...)Nalog Vaše Svetlosti zarad preljubaznog malog sina Todora će da bude sačuvan od svačeg što mu može škoditi, kako i od mesnog jela i pića; Vaša Svetlosti prvo Bog, i ja sam dužan sačuvati kako mi se dopada najbolje, od svašta, i od jela, ponajviše mu se daje jesti nešto od mlada pilenceta, batačića ispečena, i drugo što za neškodljivo nalazim; Pokorno molim Vašu Svetlost da se o tome za sada ne brinete, jer je preljubazni sin momčić jak, zdrav, veseo, radostan, pozdravlja svog 'Babajku' i ljubi mu desnicu. Pokorni sluga Marko Georgijević”

PISMO koje sledi, knjazu Milošu napisala je Jelena Herbez - prvo po svom i detetovom prelasku iz Hereštija u Zemun.
“Vaša Svetlosti, Milostivi Gospodaru
Nadajući se u velikodušnost Vašu da ćete mi oprostiti što Vam do sada, po prelasku našem ovamo, nisam ništa pisala, prvo zbog uzroka što nisam od briga, u kojima se i sada jednako nalazim, mogla, a drugo što nisam imala ni sigurne prilike po kojoj bi poslala, sada trefivši ovu sigurnu priliku, nisam mogla propustiti da Vam, Milostivi Gospodaru, ovo nekoliko rečica ne napišem i javim, da sam hvala Bogu i ja i Toša zdravi, no u velikoj brizi i, kako je Bog dao, koga za pomoć moleći a Vama Svetli Knjaže preporučujući se za nas, milosti Vaše ne isključite i ljubeći Vam ruku zajedno s Tošom sa svakim strahopoštovanjem imam čast biti. Vaše Svetlosti Prepokorna Jelena Herbez, 29 sept. 1842 u Zemunu.“ (Vidi: AS PO kut. 94 br. 113)
Zbog Toše, Miloš u razmirice sa svojim zakonitim sinom, knezom Mihailom, dospeva još 1841, što svedoči i ovo pismo.
"U Hacingu, 12/24 Avgusta 841, Voljeni moj Sine
Čuo sam da e edan sovet držan između mene i Tebe. Sine, uveren budi, da ja tebe kao moje rođeno dete volim iskreno i čisto, i da je meni teško čuti ako je to istina i da može biti takvih ljudi koji najsvetiju vezu između roditelja i dece prekidati trude se. Ako takvi ima, to su laskavci, a ja sam Tvoj najiskreniji kome zaista na srcu leži, da moja sva čeda, dobrog i pravednog oca u meni imaju i da se tuđinci među mene i moje dečice ne mešaju.
(...) AKO te je kogod prevario, da sam ja celo moje imanje ovom mom Todoru ostavio, to te je takav neprijatelj hteo od mene da odvoji, jer ja Te uveravam da si Ti moj najstariji sin i da želim i naročito hoću da se Ti kao moj zakoniti sin i za ostalu moju dečicu brineš. Ja imam hvala Bogu dovoljno imanja i za više dečice, nego što mi je Bog dosad poklonio, - i sad sam u pogodbi za jednu mošiju (imanje, prim. autora) od 50.000 dukata, i zato gledaj, da pripraviš i Ti sa svoje strane, da kad dođe vreme za isplatu i Ti pritekneš - i mislim i druge mošije još kupim, da moju decu još bolje osiguram. (...)Bolim i pozdravljam Tebe i Tvoju majku, i preporučujući Te zaštiti i milosti Boga jesam Tvoj pravi otac Knez Miloš Obrenović. (Vidi: AS-PO-94/10).
(Nastaviće se)