Kraljica - napolje!

Pišu: Milorad BOŠNJAK, Slobodan JAKOVLJEVIĆ
KAKO je kraljica Natalija prognana iz Srbije? Taj sramotni deo srpske istorije dokazuju hronografski akti o perfidnoj političkoj igri, koju je za njeno progonstvo skrojila vlada Nikole Pašića. Navodimo samo najvažnije.
Pašić i ministri cinično “mole” kraljicu Nataliju da ne ide na imanje Donuceniju, u Besarabiji, kako je nagovestila, “jer će vladu ostaviti na nemilost kralju Milanu i Namesništvu". Pašićeva vlada i Namesništvo isto veče potpisuju sasvim suprotnu pogodbu sa kraljem Milanom. A za tri dana, na Pašićevu inicijativu, Narodna skupština donosi rezoluciju, čiji najvažniji deo glasi:
“Narodno Predstavništvo stavlja u dužnost Kraljevskoj vladi i ovlašćuje je, da izdejstvuje kako bi i Nj.V. Kraljica Mati, življenjem van Srbije do punoljetstva Nj.V. Kralja Aleksandra I, doprinela da se otkloni sve, što bi moglo biti štetno po interese zemlje i ugled prestola. Ali, u slučaju ozbiljne bolesti Nj.V. Kralja Aleksandra, Kraljevski roditelji, na poziv Kraljevskog Namesništva i Kraljevske vlade, mogu doći u pohode za trajanja bolesti, svome uzvišenom Sinu.”
APRILA 1891. Pašić upućuje rezoluciju, najvažniji deo glasi: „Narodno Predstavništvo stavlja u dužnost kraljevskoj vladi i ovlašćuje je, da izdejstvuje kako bi Nj.V. Kraljica Mati, življenjem van Srbije, do punoletstva Nj.V. Kralja Aleksandra I doprinela da se otkloni sve, što bi moglo biti štetno po interese zemlje i ugled prestola.“
Dva dana kasnije, kraljica Pašiću odgovara pismom: „Nikako ne mogu priznati da je moje bavljenje u Srbiji štetno po njene interese i po ugled prestola. Svi vi i možete biti vrlo odani mladome Kralju, ali ni jedan među vama ne može Mu želeti dobra, koliko Njegova rođena mati. Od dana, kad su mi na onako svirep način oduzeli sina u Visbadenu, jedina je misao moja, čežnja bila i jeste, da sam opet pored Njega. Ali, evo već tri godine kako se sama samcita borim protivu svoji naših vlasnika, koji se svi redom smenjuju da mi spreče pristup srcu sina moga.
Rezignirana da do kraja otrpim nepravdu koja me goni i da strpljivo očekujem dan zadovoljenja pravde, koristim se ustavnim pravom svakoga Srbina da živi u svojoj domovini. Pošto mi je otrgnuto jedino čedo moje, što mi ga je Bog za utehu dao, evo se hoće da mi se zabrani i da dišem isti domovinski vazduh sa Njime. Kad su jednom pogaženi božanski zakoni, lasno je za njima i ljudske zakone žrtvovati. Neću da istražujem politične razloge, sa kojih su donete rezolucije u Narodnoj Skupštini. Neću ni da ukazujem kome se upravo služi ovim rezolucijama.
ALI što znam i što ću javno potvrditi, pred Bogom i pred otadžbinom, to je: da se time ne služi dobru ni Srbije ni njenoga Kralja, sina moga. Nasilje mi je otrglo iz naručja Sina; samo bi me nasilje moglo iz otadžbine odvojiti.“
Kroz beogradsku političku čaršiju potom se iz Vlade pronose sračunato netačne glasine o Pašićevoj pogodbi sa kraljicom. Pašić i Đaja mole je 3. maja za audijenciju, kraljica ih zbog upalne groznice prima sutradan. Posedujemo integralni zapisnik sa sastanka, kojeg je kraljica ispisala po njihovom odlasku iz dvora. U najkraćem: Pašić joj nudi da ode iz Srbije i da ne kaže da to čini usled rezolucije, što ona odbija. Pašić: “Kralj Milan ne bi onda nikad otišao. Vaše Veličanstvo otputovalo bi kad bi i kako bi htelo, a moglo bi se vratiti u zemlju.“ Kraljica: „A ko mi jamči za povratak?“ Pašić: „Ja bih vam dao moju časnu reč.“ Kraljica: „A ko jamči da ćete biti za šest meseci na vladi?“ Pašić: „Ja i moja stranka bićemo još za dugo moćni faktori.“ Kraljica: „Bez sile neću ni za korak maći!“
Kraljica se nije uplašila ni kad je to veče dobila anonimno pismo od ličnosti, čiji se identitet još ne zna, dobro upućene u ujdurmu oko njenog izgnanstva:
„Fakt je, da se Deligrad (državni rečni brod) sprema da Vas odveze. Gospodin, koji mi je ovo kazao, zvat je da pregleda Deligrad i kazao je da ta lađa nije za plovidbu sposobna. No pri svem tom Deligrad je spreman već, bez obzira na opasnost i na ono što se može na putu dogoditi. Budite smotreni, na sve spremni. Verujte u istinitost mojih reči“.
Sledi drama, u dvoru pa u gradu. Narod blokira policijsku kočiju u kojoj je kraljica, a žandarmi su ga rasterivali sabljama. „Mater sinu! Smrt Đaji!“, uzvikivale su mase.
(Nastaviće se)