Don Anhele, izgore ti kuća

Piše: Borislav LALIĆ
DON Anhel Kastro Arhis, doseljenik iz Španije i Amerikanci koji su se u goste sami pozvali, nastanili su se na Kubi u isto vreme, što će genetski i politički odrediti sudbinu Fidela Kastra.

Postoje dve priče o tome kako je Anhel Kastro došao na Kubu. Po jednoj, bilo je to pri samom kraju 19. veka kada je na Kubi buktao rat za nezavisnost od španske kolonijalne vlasti, rat koji će se 1898. godine pretvoriti u oružani sukob između Španije i SAD, naravno oko toga ko će biti gospodar kubanskog ostrva, poslednje španske kolonije u Latinskoj Americi. Po toj verziji, Anhel je kao regrut došao iz Španije na Kubu 1898. godine da se bori protiv Amerikanaca.

Po drugoj verziji, Anhel je na Kubu došao nekoliko godina ranije, posredstvom svog ujaka, nastanjenog na kubanskom ostrvu, i to isključivo iz ekonomskih razloga, kao što su u ono vreme činili mnogi njegovi zemljaci.

U svakom slučaju, neosporno je da se Kastrov otac na Kubu doselio iz španske pokrajine Galicija, istog onog regiona iz kojeg je ponikao španski diktator Fransisko Franko.

Don Anhel, kako su ga svi zvali, prvo je radio u ciglani u Santa Klari, u centralnom delu Kube, a onda se preselio na istok zemlje, u mesto Majari, preko puta Sijera Maestre, region poznat po plantažama šećerne trske. Tu je prvo radio kod američke firme "Junajted frut kompani" a onda se osamostalio i počeo da stvara sopstveno imanje, kupujući parče po parče zemlje.

Taj izuzetno vredni čovek, koji je na Kubu stigao bez centa u džepu, prirodno inteligentan i preduzimljiv, obdaren fizičkom snagom i upornošću, gradio je svoje imanje i svoj ugled domaćina u Majariju, brže nego što se od njega moglo očekivati.

- Moj otac je - ispričao je mnogo godina kasnije Fidel Kastro američkom novinaru Li Lokvudu - bio vlasnik velike plantaže šećerne trske. Bio je latifundista, bogati vlasnik zemlje koji je eksploatisao seljake. Nije plaćao porez ni na zemlju ni na letinu, a i bavio se politikom uz pomoć novca...

KASTRO je izgovorio ove reči kada njegov otac više nije bio među živima, i kada je njegov sin bio na putu izgradnje socijalizma na kubanskom ostrvu, pa se i takav njegov sud o ocu uklapao u Fidelove revolucionarne principe i političke potrebe.

- Naš otac jeste bio bogat - rekao mi je jednom prilikom drugi Anhelov sin Ramon - ali ja se ne sećam da se uopšte bavio politikom. A trebalo bi da se sećam, jer ja sam stariji od Fidela. Naš otac je u osvit dana ustajao i odlazio na plantaže, odakle se vraćao tek uveče. On nije prestajao da radi na poljima i kada je postao bogat i kada je zašao u godine...

Anhel Kastro, koji je rođen u Galiciji 1875. godine, oženio se na Kubi, relativno kasno, kada mu je bilo skoro 40 godina, s Marijom Luis Argote, koja je takođe bila španskog porekla. Ona mu je izrodila dvoje dece - sina Pedra Emilija i ćerku Lidiju. A onda je brak pukao. Kako? Fidel o tome ne želi da govori, kao što je inače veoma škrt na rečima kada se radi o njegovom životu i porodici, ali se zna da se u životu don Anhela pojavila druga žena.

Bila je to Lina Ruz Gonzales, devojka koja je kao kuvarica i spremačica radila na hacijendi don Anhela. Bilo joj je 26 godina, a Anhelu 52 kad se 13. avgusta 1926. godine rodio Fidel. Ali, Fidel je bio treće dete iz te veze. Pre njega Lina je rodila Anhelu i Ramona. Tek kada se Fidel rodio, Anhel i Lina su se venčali, da bi posle toga izrodili još četvoro dece: Raula, Emu, Augustinu i Huanitu.

Kastrova majka Lina Ruz je, takođe, bila poreklom iz Galicije odakle su njeni roditelji došli na Kubu pre njenog rođenja. Tako je Fidel i po ocu i po majci "čisti Galjego", što u Španiji a i van nje, znači puno. Kad Španci za nekog kažu Galjego to znači mnogo više od geografske i nacionalne odrednice. To će reći da se radi o čoveku tvrde glave, visprene i prepredene pameti, upornom, lukavom, hrabrom i neobuzdanom u svemu. Možda i u tom detalju treba tražiti objašnjenje za Fidelovu izuzetnu ličnost, njegov buntovni karakter i njegovu "ludačku hrabrost". I njegov enigmatični karakter.

Kad je Anhel Kastro ušao u poznije godine, a Fidel počeo da se bavi politikom, don Anhel je imao pravu latifundiju: 12.000 hektara pod šećernom trskom, jedan mali rudnik nikla, stočnu farmu, veliku kuću u galicijskom stilu, štale i obore, svoje radnike na farmi. Računalo se da njegovo imanje vredi pola miliona dolara, što su onda bila velika suma.

A ONDA će doći Fidel i sve će to da ode "do đavola" kako bi rekla njegova sestra Huanita, koja se zbog revolucije svoga brata "odmetnula" sa Kube u Ameriku.

"Naša porodica je bila velika i rekao bih srećna, priča mi Ramon, dok razgovaramo na farmi Valje de Pikadura, čiji je on upravnik. Svi smo pomagali na imanju, a u dane praznika bi svi posedali za velikim stolom na tremu. A onda su došla nova vremena. Stasao je Fidel i sve je krenulo drugačije. Počeli smo da se rasturamo..."

Ramon, Fidel i Raul su krenuli u školu, završili su četiri razreda osnovnog obrazovanja u Majariju, a onda je nastala prava drama.

- Otac je čuo da pravimo probleme u školi - priča Ramon - pa mu je to došlo kao dobar izgovor da donese odluku da više i ne idemo u školu, da smo se opismenili i da je to dovoljno. Ja sam to jedva dočekao, jer me je više interesovala zemlja nego škola. Ne bih rekao da je to i Raulu teško palo, jer on školu nikada nije voleo. Ali, onda se Fidel pobunio...

- Tačno je ono šta je napisano u novinama i knjigama - priča Ramon o Fidelovoj pobuni protiv oca. - On je onda imao desetak godina. Otišao je kod majke i rekao da on hoće da ide u školu, da ga u tome ne sprečavaju. Majka je bila uz Fidela. Njih dvoje su uvek bili bliski. Ali, Fidel nije bio siguran da će majka uspeti da privoli oca da promeni odluku, pa joj je rekao još i ovo: "Kaži mu da ću mu zapaliti kuću ako me ne pošalje u školu".

- Otac je bio jako besan - nastavlja Ramon, ali je sutra popustio. - Ne znam u kojoj je meri uticala na njega naša majka, ali verujem da je mogla da odluči i ona druga stvar - Fidelova pretnja. Stari je sigurno dobro znao da bi Fidel to mogao da uradi, hoću reći da zapali kuću i sve oko nje...

SLAVA PREZIMENA
KASTRO je završio Pravni fakultet 1949. godine. Njegov otac Anhel, koji nije imao prilike da se školuje, izuzetno se obradovao njegovoj diplomi, uprkos svim pričama o sukobima dvojice svojeglavih ljudi, predstavnika dve tako različite generacije. Don Anhel, kako mi je ispričao Ramon, priželjkivao je u potaji svoje duše da će Fidel jednog dana ući u kubanski parlament i da će se na Kubi proneti slava prezimena Kastro.

Stari Anhel se ipak s razlogom nadao. Njegov sin će zaista proneti širom Kube i širom sveta slavu prezimena Kastro, ali na način kakav njegov otac nije mogao ni zamisliti, a verovatno ni poželeti.
(Nastaviće se)