Ramonova dolina

Piše: Borislav LALIĆ
PROLAZILI smo u otvorenom džipu kroz naselje Valje de Pikadura, u centralnoj Kubi. Na seoskim sokacima tog nedeljnog podneva bilo je dosta dečurlije. Kada su ugledala džip, deca su potrčala ka njemu, vičući na sav glas:

- Fidele, Fidele...

Mongo je zaustavio "gaz", nagnuo se preko volana i povikao na decu:

- Šta drečite, mangupi. Ja nisam Fidel. Fidel je moj brat.

- Zbune se ponekada i građani - smeje se. - A posle mi se izvinjavaju i kažu da ja preterano ličim na Fidela. "A ne, ne", kažem ja njima. "Niste u pravu. Ne ličim ja na Fidela, nego Fidel na mene. On je moj mlađi brat..."

Roman je visok kao i njegov brat. Ima tamnu i neurednu bradu, na glavi mu je onaj sivomaslinasti kačket isturenog oboda. U vojničkoj je uniformi. Na nogama su mu duboke, vojničke cipele. Čak mu je i korak isti - dug i bez imalo elegancije.

- Kompanjero, ja sam Ramon Kastro - predstavio se. - Za mog mlađeg brata ste sigurno čuli. On se zove Fidel, i, kažu, mnogo liči na mene.

Obilazimo farmu "Valje de Pikadura", koju po njemu zovu "Ramonova dolina". To je stočna farma, najveća i najuglednija na Kubi. Ramon je njen upravnik. "Ramonova dolina" deluje rajski. Ovde se ne kosi seno, niti se sprema zimnica za stoku. Na Kubi zime nema. Stoka pase cele godine.

RAMONA niko ne zove krštenim imenom. Svi ga zovu Mongo. Kao što Fransiska zovu Pančo, a Hosea Pepe.

Mongo je jedno od devetoro dece u porodici Anhela i Line Kastro. Često ga zovu i "treći brat", mada on ni po kakvom redosledu to ne bi mogao da bude. Sem po jednom, onom koji je nametnula kubanska revolucija. A tu je Fidel, svakako prvi, dok drugu poziciju i u vlasti i u revoluciji drži najmlađi brat Raul, koji u zemlji pokriva resor vojske i policije.

Ramon je postao "treći brat" tek onda kada je došao na čelo ove farme. Do tada, malobrojni su bili i Kubanci koji su za njega znali.

- Na mom slučaju možete videti - pričao mi je na "osmatračnici" iznad doline Valje de Pikadura dok smo pušili kubanske cigare i ispijali domaći rum - kako jedan bivši buržuj služi revoluciji. Ja, zapravo, i ne znam šta je to buržuj. Bio sam dete bogatog oca, sa kojim sam, dok je bio živ, radio na imanju.

Ramon nije direktno učestvovao u Fidelovim revolucionarnim udarima, ali je bio u toku. Priča mi kako je Fidel pripremao udar protiv diktatora Batiste 1953. godine, kad je izveden napad na kasarnu "Monkada".

- Umalo da taj Fidelov ustanak ne zakasni zbog tri pišljiva novčića. Neposredno uoči udara, naišao Fidel do mene da nešto uzme - priča mi Mongo. - Po podne odemo u kafanu i tamo zaglavimo. Sedimo i pijemo, a nekakav kafanski muzičar priđe našem stolu i traži napojnicu. Fidel pretura po džepovima i pošto je našao samo tri metalna novčića, spusti ih muzičaru u šešir. A ovaj, neki drčan čovek, tresnu šešir o patos, opsova Fidela i zametnu se kavga. Priskočiše i neki drugi članovi muzičke trupe, izbi tuča, stiže policija i uhapsiše Fidela. Do dugo u noć sam se mučio da Fidela izvučem iz policije.

- Ne, ne mislim da se naš otac pribojavao Fidelove revolucije - priča Ramon. - On jednostavno nije verovao da će od te revolucije išta biti. U to onda niko nije verovao, sem možda samog Fidela.

- Jedina osoba na ovom svetu koje se Fidel pribojavao bila je naša majka Lina - priča Mongo. - Njih dvoje su bili vezani jedno za drugo na način koji je teško opisati, ali su bili veoma bliski.

- Raul ili neko drugi - nastavlja Ramon - ispričao mi je u onim godinama neposredno posle trijumfa revolucije da je Fidel posle sednice vlade, na kojoj je doneta odluka o agrarnoj reformi, sa uzdahom kazao: "A kako sada da ovo saopštim majci."

Tu, na tom problemu zemlje, počeli su da pucaju šavovi i porodice Kastro. Ramon je posle očeve smrti 1956. godine vodio porodično imanje. Ostala deca su živela svoje normalne živote. Jedino se najmlađa Huana počela baviti politikom, ali sa "naopake strane". Sve je otvorenije kritikovala brata, družila se sa Kastrovim neprijateljima.

U svojoj knjizi "Zašto se borim protiv Fidela", Huana je zabeležila ovakvu epizodu iz života porodice Kastro.

"Tog dana po podne", piše Huana, "a mislim da je bio 26. mart 1962. godine, Fidel je iznenada došao u našu kuću. Dočekale smo ga mama i ja. Poljubio je majku u lice i zgrlio je nežno. A onda se okrenuo majci:

- Koliko grla stoke imaš na imanju?

Mama mu je odgovorila. On je nastavio:

- Plašim se da uskoro tu stoku nećeš imati. Druga agrarna reforma kreće.

Majka je planula.

- E, to ćemo tek da vidimo.

I videla je. Preko dve agrarne reforme za sve, i one treće, porodične, kojom je Fidel hteo da da lični primer, porodica Kastro je ostala i bez zemlje, i bez stoke, i bez bogatstva."

Sa tim se, izgleda, najteže mirila Huanita.

- Sa njom, stvar se gadno odvijala - priča mi Mongo. - I ona je slično Fidelu, bila buntovnik, ali protiv revolucije i dvojice braće. Fidel je to znao, ali se pravio da ne vidi.

Jednog dana Huana je rekla da hoće da ode sa Kube, da više ne može da gleda šta se radi.

Raul nije bio za to. Rekao je Fidelu da nju treba osujetiti, pa makar morali i da je uhapse.

- Pusti, Raule, neka ide. I neka nosi sve što je njeno, sve šta joj treba - kazao je Fidel i tako je bilo.

Onda se sa Kube teško odlazilo. Onima koji se odluče na odlazak, dozvoljavano je da odnesu samo jedan kofer ličnih stvari i pet dolara u kešu.

Huana je pokupila sve svoje stvari, sela u avion i otišla sa Kube u Ameriku zauvek.

HUANITA
FIDEL Kastro o svojoj sestri nerado govori. On retko govori i o svojoj porodici. Ipak, osvrnuo se jednom na slučaj sestre Huane.
- Imperijalisti nemaju milosti, niti obzira. Oni za svoje ciljeve pokušavaju da potkupe, korumpiraju i regrutuju čak i najbliže srodnike iz naših porodica. To je slučaj i sa mojom sestrom.

Uskoro iz štampe izlazi knjiga Borislava Lalića "Fidel Kastro - jedan čovek, jedna revolucija", autentična priča na oko 300 strana.