Kastro protiv Batiste

Piše: Borislav LALIĆ
U REVOLUCIONARNOM usponu mladog Fidela Kastra, posebnu, da ne kažemo presudnu ulogu, imao je jedan njegov "zemljak" - Fulgensio Batista, karijerni vojnik i diktator kakvog je teško naći i u bogatoj galeriji bezočnih vlastodržaca u Latinskoj Americi, koja nikada od sticanja nezavisnosti nije oskudevala u vladarima - despotima, pljačkašima i tiranima. Ta "dinastija" nastavlja se sve do današnjih dana - Truhiljo u Dominikani, Papa Dok na Haitiju, Somos u Nikaragvi, Strosner u Paragvaju, Batista na Kubi, Norijega u Panami, Banzer u Boliviji, Pinoče u Čileu...

Fulgensio Batista je rođen na početku prošlog veka u pokrajini Orijente, nedaleko od Kastrovog rodnog mesta. Potiče iz siromašne porodice u čijim žilama teče krv Španaca, Mulata i Kineza.

Pročuo se taj narednik kubanske vojske 1933. godine po svom "naredničkom puču" u Havani, kada je oboren diktatorski režim predsednika Herarda Makada. Batista nije onda zaseo u stolicu vlasti, ali se nametnuo kao vođa "naredničke pobune", preko noći je dobio čin pukovnika i iz senke počeo da vlada Kubom. Svakako, uz pomoć domaćih moćnika, raznih mafijaških i gangsterskih grupa, a naročito uz podršku Amerikanaca koji su na Kubi uvek podržavali onog ko štiti njihove interese i njihovu imovinu.

Kad je Kastro stigao u Havanu, Batista je već bio završio svoj prvi predsednički mandat, na koji je izabran 1940. godine, čak i uz pomoć komunista, koji su na Kubi imali svoju partiju od 1926. godine. Odmah po isteku mandata, on je otišao sa Kube, prebogat kao što su odlazili i svi njegovi prethodnici. Na Kubu su došli novi predsednici, ali teror, pljačka i korupcija su se nastavili nesmanjenom žestinom.

U toj klimi opšte nacionalne frustracije, u kojoj su se na vlasti smenjivale diktatorske kamarile, student prava Fidel Kastro je tražio svoje mesto pod proključalim političkim suncem Kube. Nije znao kuda će sa svojim buntovnim karakterom i svojom enormnom energijom. Bio je dobar student, još bolji govornik, popularan među drugovima i devojkama, neumoran i neukrotiv, ali ipak oprezan.


FIDEL Kastro, kome su bile 22 godine, upoznao je 1948. godine prelepu studentkinju sa Filozofskog fakulteta Mirtu Dijas Baralt, i veoma brzo se odlučuje da se njome oženi. Venčanje je obavljeno u katoličkoj crkvi u mestu Blanes, u Kastrovoj pokrajini Orijente, odakle je bila i njegova verenica.

Sva vrata ovog sveta bila su otvorena za Fidela Kastra. Studije su se primicale kraju, njegovi roditelji su po bogatstvu bili u eliti kubanskog društva, a porodica njegove supruge Mirte, ne samo da je bila bogata, nego je bila i deo kubanskog političkog establišmenta. Stvari će, međutim, ipak krenuti sasvim drugim tokom.

Tačno deset meseci posle venčanja, Kastro i Mirta su dobili sina, kojem su dali ime Fidel, mada će ga svi zvati Fidelito.

Kad je 1950. godine dobio diplomu pravnog fakulteta, Kastro je još bio u redovima Narodne stranke Eduarda Čibasa. Onda se već ozbiljno bavio politikom i razmišljao je da se kandiduje za kubanski parlament, dok je Čibas bio izgledan kandidat za novog predsednika Kube. A onda se desila nesvakidašnja tragedija - Čibas se ubio.

Naredne godine, koja je bila izborna, Kastro se, ipak, kandidovao za poslanika. Svi su izgledi bili da će proći. Njegove pristalice i pojedini političari su smatrali da bi mladi advokat Kastro, jednog, ne tako dalekog, dana mogao da osvoji i predsedničku fotelju.

Nije bilo tako suđeno. Fulgensio Batista, zloglasni "narednik" koji je odavno već bio general, vratio se na Kubu 9. marta 1952. godine i izvršio državni udar.

U tom vojnom puču, čije će gorke plodove gutati Kubanci u narednih sedam godina, Batista se zapravo prošetao. Domaća buržoazija i političke klike ogrezle u korupciji, obradovale su se njegovom povratku, isto kao što su bile radosne i mafijaške i gangsterske grupe iz SAD, koje su Kubu već tretirale kao jednu od svojih najznačajnijih baza za svoje operacije.

BATISTA jedino nije računao na "farmerovog sina" iz Orijentea, koji je u međuvremenu stasao i uvrteo u svoju tvrdu glavu da njegova misija nije da nasledi latifundiju oca Anhela i da pravi političku karijeru uz moćnu porodicu svoje žene Dijas Baralt, nego da menja Kubu i to na način kako niko nije radio od njenog nastanka.

Pažljiv posmatrač je to mogao primetiti i za vreme sahrane Eduarda Čibasa, do kojeg je Kastro držao tako mnogo. Tu pored njegovog groba, funkcioneri Ortodoksne partije i drugi govornici pozivali su Kubance da "osude diktaturu" da "iskažu političku i građansku neposlušnost". Samo je Fidel bio izričit: "Protiv diktature postoji samo jedan odgovor - oružana borba!"

U toj atmosferi beznađa i revolta, dok se Batista iznova ustoličavao u predsedničkoj palati, mladi advokat Fidel Kastro, kojem je onda bilo 26 godina i koji je besplatno zastupao svoje drugove i siromašne građane, podneo je, na zaprepašćenje svojih roditelja, tužbu protiv Batiste!

U tužbi, koju je nekoliko nedelja posle vojnog puča, podneo protiv diktatora okružnom sudu u Havani, Kastro je napisao da je "narednik" Batista svojim vojnim pučem prekršio šest članova kubanskog ustava i da zbog toga traži da se, shodno slovu zakona, osudi na sto godina robije.

Previše i od jednog Kastra.

Ali, on nije popuštao. "Logika mi govori, napisao je Kastro u tužbi sudu, da ako na Kubi postoje sudovi i ako sude po zakonu, Batista mora da bude osuđen. U suprotnom, ako on nastavi da i dalje bude predsednik Kube, premijer, senator, general, vojni i civilni zapovednik sudske, vojne i izvršne vlasti, onda to znači da sudovi ne postoje u ovoj zemlji. Je li to naša užasna realnost? Ako jeste, gospodo sudije, recite nam to odmah, skinite toge i podnesite ostavku!"

Diktator Batista se nije previše uzbudio zbog te Kastrove tužbe. Čak bi se reklo da ju je ignorisao, isto kao što su i mnogi drugi pomislili da je to samo očajnički i propagandistički gest jednog mladog i neobuzdanog čoveka.

Ubrzo će se pokazati da je Batista morao upamtiti ime tog mladog pravnika koji će mu jednog, ne tako dalekog, dana, doći glave.
(Nastaviće se)