Susret sa Če Gevarom

Piše: Borislav LALIĆ
JEDAN od prvih ljudi koje je Kastro potražio kada je početkom jula 1955. godine stigao u Sijudad Meksiko, bio je pukovnik u penziji Alberto Bajo, Kubanac poreklom i veteran iz španskog građanskog rata. Taj neobični čovek, kojeg su smatrali pionirom gerilskog ratovanja sa početka 20. veka, čuo je za kubanskog "buntovnika" Fidela Kastra, ali nije mogao da dođe sebi od iznenađenja kako je taj mladi čovek zamišljao svoju istorijsku ulogu u oslobađanju Kube i kako se ponašao.

"Sedeo je ispred mene", priseća se Bajo u svojim uspomenama, "i odjednom je počeo da viče kao da smo u njegovoj, a ne u mojoj kući. Gestikulirao je silovito svojim dugim rukama i govorio mi povišenim glasom kao da smo u žestokoj svađi. "Ti si Kubanac, vikao je na mene, i ti imaš apsolutnu dužnost da nam pomogneš"...

Bajo, koji je iz španskog građanskog rata izašao kao pukovnik i odmah se doselio u Meksiko, nije mogao da dođe do reči:

"Taj mladi i razgoropađeni čovek", priseća se Bajo, "govorio mi je kako će da obori diktatora Batistu kada se uskoro iskrca na Kubu. 'A kada će to biti?', pitao sam ga. 'Kada budem skupio dovoljno ljudi i kada budem imao novac da kupim brod kojim ćemo otploviti na ostrvo', odgovorio je. Koliko sam mogao da shvatim, on u tom trenutku nije imao ni ljude, niti jednog dolara u džepu. Bio sam zaprepašćen. Šta je ovo, dečje fantazije, nebuloze. Ko je ovaj čovek? Ali, on je insistirao da prihvatim da obučavam gerilskoj taktici njegovu buduću vojsku.

Bio sam zbunjen, ali sam pomislio da se sa njim ne vredi sporiti i pogađati. Rekao sam mu kratko: prihvatam. Stisnuli smo jedan drugom ruku i razišli se bez dogovora kada da se ponovo vidimo. Ja sam bio ubeđen da se više nećemo gledati, da je daleko do te njegove vojske i do tih njegovih brodova. Zato sam valjda tako olako i prihvatio njegovu ponudu, verujući da od toga neće biti ništa."

U tom trenutku, Kastro je imao samo dvojicu "vojnika". Jedan je bio njegov brat Raul, koji je prethodnog meseca došao u Meksiko, a drugi, njegov stari drug sa "Monkade", Niko Lopes, koji je u Meksiko stigao iz Gvatemale, gde se sklonio od progona Batistinog režima...

TREĆI Kastrov vojnik pojavio se nekoliko dana kasnije. Bio je to argentinski lekar Ernesto Gevara, koji je u Meksiko stigao takođe iz Gvatemale. Tamo je i upoznao Kastrovog saborca Nika Lopesa, a preko njega, po dolasku u Meksiko, i Kastrovog brata Raula. Njih dvojica, Raul i Lopes, doveli su jedne julske noći Gevaru kod Kastra. Našli su se u stanu Kubanke Marije Antonije Gonzales, koja je prihvatila braću Kastro kao "podstanare".

U Meksiko je Gevara stigao sa svojom devojkom, Peruankom Hildom Gadeom i zarađivao za život kao ulični fotograf, mada je povremeno radio i u lokalnoj bolnici. Ernesto Gevara, kojeg su već u Gvatemali počeli da zovu "Če", znao je za Kastra, ali je on tada imao druge preokupacije.

Po dolasku u Meksiko, Gevara je bio siguran samo u to da se više neće vraćati u Argentinu. Ali je imao i jednu opsesiju - da ode u Kinu. On se tih meseci dogovorio sa svojim drugom Meksikancem Eduardom Toresom da putuju u Kinu. Kupili su karte za brod koji je putovao u Šangaj i trebalo je da krenu krajem leta 1955. godine.

"Nisam ga odgovarala od te zamisli", ispričala mi je Hilda Gadea, koja se te godine udala za Čea. "Nisam, jer sam znala da to ne vredi. A slutila sam da Kina nije njegova krajnja destinacija. On je preko Kine hteo da se domogne Vijetnama..."

SLUČAJ je, međutim, hteo drugačije.

"Jednog julskog dana, mislim da je bilo sredinom meseca", priča mi Gadeova kada sam je sreo u Havani 1970. godine, "Če me je obavestio da će se tog dana kasno vratiti kući!

'Idem da se vidim sa Kubancima', kazao je. 'Biće tamo i Fidel Kastro'."

Do susreta je došlo u kući Marije Antonije Gonzales, u samom centru meksičke prestonice. Gevara je u tu kuću ušao u osam uveče, a izašao je iz nje u zoru. Razgovarali su te noći njih dvojica punih deset časova.

"Nisam se mnogo raspitivala o čemu su pričali", kaže Gadea, "ali on se sa tog sastanka vratio kao drugi čovek. Nije više pominjao putovanje u Kinu. Bilo mi je jasno da ga je taj čovek uzeo pod svoje, da je te noći postao član Kastrove ekspedicije i da ga od toga više ništa neće odvratiti".

Kad se vratio kući, Če Gevara je rekao svojoj verenici Gadei: "Ako se Kubi desilo išta dobro posle Martija, onda je to pojava Fidela Kastra..."

A Kastro, susret sa Čeom ovako opisuje: "Bio je to neobičan čovek. Argentinac po rođenju, lekar po struci, a revolucionar po duhu. Osetio sam, maltene u prvih nekoliko minuta našeg susreta, da će da se priključi mom pokretu, da će krenuti sa nama na Kubu..."

Ali, do Kube je put još bio dalek. Kastro je iz Meksika "bombardovao" kubansku štampu i svoj "Pokret 26. jul", saopštenjima i političkim manifestima u kojima je, ponavljajući svoje teze iz odbrane na sudu u Santjagu de Kubi, objašnjavao program svoje revolucije.

U jesen 1955. godine, Kastro je krenuo na turneju po SAD sa prevashodnim zadatkom da pridobije tamošnju kubansku emigraciju i da od njih prikupi što više novca za revoluciju. U ta dva meseca posetio je 12 gradova na istočnoj obali SAD, osnovao je više "patriotskih klubova" i klubova pristalica "Pokreta 26. jul", a prikupio je i značajna finansijska sredstva.

Na toj dvomesečnoj turneji, Kastro je rekao u Njujorku pred oko hiljadu njegovih kubanskih pristalica: "Mogu danas da vas obavestim, i to sasvim pouzdano, da ćemo do kraja 1956. godine biti ili slobodni ljudi, ili mučenici."

To je bilo prvi put da Kastro javno saopštava da ide na Kubu da diže ustanak i da obara diktatora Batistu.


U JEDAN GLAS
KAD su se u predvečerje 24. novembra, članovi Kastrove "trupe" našli na obali mora i ugledali "Granmu", mnogi su pomislili da će taj brodić da posluži samo za to da ih prebaci do glavnog broda na pučini. Bilo ih je, zajedno sa Kastrom 82, a na jahti je bilo mesta samo za 25. Ipak, ukrcali su se svi.
Pola dva po ponoći, 25. novembra, po mrkloj i kišovitoj noći, "Granma" je isplovila iz Luke "Tukspan", neopaženo i bez svetla. Jedino su se čuli skladni glasovi njene posade koja je u jedan glas, pod pljuskom, pevala kubansku nacionalnu himnu.

Uskoro iz štampe izlazi knjiga Borislava Lalića "Fidel Kastro - jedan čovek, jedna revolucija", autentična priča na oko 300 strana.