Mrtav Kastro hoda

Piše: Borislav LALIĆ
PRE nego što će se ukrcati na "Granmu" i zaploviti put Kube, Kastru je u Meksiku, oktobra 1956. godine stigla vest sa Kube da je njegov otac Anhel umro na porodičnom imanju "Birna", na istoku ostrva. Imao je 80 godina.

Kastro, koji nikada nije puno govorio o svojoj familiji i svojim ličnim problemima, ćutke je primio vest o očevoj smrti. Njegovi drugovi i poznanici iz Meksika se sećaju da o tome nije ni reč progovorio.

Ramon, stariji Kastrov brat, koji je onda bio na Kubi, ispričao je autoru ovih redova, da Kastro nije svratio kući ni kada je izašao sa robije, u maju prethodne godine. Raul je odmah požurio da vidi roditelje, a Fidel je otišao u Havanu da spremi svrgavanje diktatora Batiste, da politički lansira svoj "Pokret 26. jul" i traži pristalice za borbu.

Njegova sestra Huanita, koja je posle pobede revolucije izbegla u Ameriku, ispričala je američkom novinaru Tedu Šulcu, da je Kastru sve bilo preče od svoje porodice.


Kad je u Meksiko stigla vest o Anhelovoj smrti, Kastro je bio u završnici priprema za odlazak na Kubu.

Ali, taj put nije ispao kako je on zamislio. Posle ukrcavanja u meksičkoj luci Tukspan, jahta "Granma" sa posadom od 82 čoveka, počela je da poskakuje na pomahnitalom moru, zanoseći se skoro do prevrtanja pod naletima oluje i pod tropskim pljuskovima. Na nekim mestima voda je prodirala. Pumpe nisu radile, pa su ljudi rukama i kantama praznili jahtu. Većinu je zahvatila morska bolest. Niko više nije pevao. Nisu bili sigurni ni u to da plove u pravom smeru.

TREĆEG dana more se smirilo, ali kopna nije bilo nigde na vidiku. Kastro je shvatio da oni neće stići na obalu Kube za pet dana, kako je planirano, pa je naredio racionalizaciju sledovanja i štednju goriva. U zoru 30. novembra, kada je "Granma" trebalo da bude na obali ispod Sijera Maestre, Kastru su saopštili da su prešli samo tri četvrtine puta. U tim časovima Frank Pais je, po dogovoru, u gradu Santjago de Kuba, dao je naredbu za dizanje ustanka, ali poduhvat nije uspeo.

Kastro je za to vreme plovio prema obali Kube. Međutim, goriva je počelo da nestaje. Nije više bilo ni hrane. U zoru 2. decembra, dakle, s dva dana zakašnjenja, "Granma" je prispela blizu obale, ali na jednu, dve milje južnije od planiranog mesta. Novi problem - jahta nije mogla da priđe obali od ševara i blata.

Kastro je naredio iskrcavanje i ljudi su zagazili u vodu, blato i ševar, ostavljajući na brodu deo opreme, jer sve nisu mogli da ponesu. Poslednji sa jahte su izašli Če Gevara i Kastrov brat Raul.

Kastro je bio zadovoljan. "Ispunio sam obećanje, rekao je. Vratio sam se na Kubu pre kraja 1956."

Batista je, ipak, bio spreman da dočeka Kastra. Zaveo je vanredno stanje i dva časa posle iskrcavanja "Granme", imao je informacije da je Kastro stigao na Kubu.

Kad je sreo prve seljake, u podnožju Sijera Maestre, Kastro je nastupao otvoreno, govoreći im: - Ne plašite se. Ja sam Fidel Kastro. Došao sam da oslobodim kubanski narod od diktatora...

Posle te prve Kastrove noći na Kubi, Batista je od svog generala s terena Pedra Rodrigeza Avile dobio izveštaj da su njegove ekspedicione jedinice pobile 40 pobunjenika, da su među ubijenima i Fidel Kastro, njegov brat Raul, a takođe i Kastrov zamenik Huan Manuel Markes. Pobunjenici su identifikovani na osnovu nađenih dokumenata u njihovim džepovima. Leševi pobijenih pobunjenika, javljao je general, biće privremeno sahranjeni na licu mesta, a kasnije će ih vojska brodovima preneti u Havanu...
Taj izveštaj je odmah prosleđen štampi. Na njega je naleteo dopisnik američke agencije UPI i odmah ga "pod hitno" prosledio u svet. Udarna vest je bila smrt Fidela Kastra, čije je ime već onda bilo poznato i van granica Kube. Američki novinar Frensis Makarti je svoju vest potkrepio podatkom da je Kastro identifikovan na osnovu pasoša koji je pronađen u njegovom džepu.

ZADRHTALO je od bola majčino srce u Majariju. Fidelova majka Lina, nije mogla da poveruje u tu crnu vest, ali je i njoj, kao i većini Kubanaca, bilo jasno da se nešto strašno desilo. "Majka i ja smo", ispričao mi je Ramon, koji je onda bio na imanju, "krenuli u Santjago Kuba da proverimo tu vest, ali nismo ništa saznali, isto kao što nam nisu dozvolili da krenemo ka Sijera Maestri i proverimo vest na licu meta".

Ali, uprkos toj laži režima, Kastru se dva dana kasnije, 5. decembra, zaista desila strašna stvar. Bila je sreda. Premorena Kastrova trupa sela je da se odmori, u blizini mesta Alegria del Pio, u podnožju Sijera Maestre. Bili su svi na okupu. U četiri časa po podne, specijalne jedinice Batistine vojske, po dojavi seljaka, ili slučajno, naišli su na Kastrovu trupu i praktično je zatekli na "spavanju". Osuli su vatru sa svih strana. Kastrovi saborci su padali kao stabljike šećerne trske pod mačetama. Nije bilo izlaza. Bili su u klopci. Spasavali su se kako ko može.

Kastrova "pobunjenička armija" bila je razbijena. Jedan deo je pao na licu mesta, a ostali su se razbežali po šumi i među stabljikama šećerne trske. Bežao je svako za sebe. Kasnije će se saznati da je 21 Kastrov borac zarobljen i odmah streljan, dok je njih 22 odvedeno u vojne zatvore. Bilo je onih koji su pobegli svojim kućama. Neki su se predali, a za neke se nikada nije saznalo kuda su otišli. Kastrov zamenik Markes je ubijen tog istog dana.

Kastro je s dvojicom drugara pobegao uz planinu. Posle nedelju dana okupili su se svi preživeli - ukupno njih 16.

- Sada znam da ćemo ovaj rat dobiti - rekao je Kastro prestravljenim saborcima, koji još nisu verovali da su preživeli.

Početkom januara u Havani su se pojavile vesti da je Kastro ipak živ, da mu raste trupa na Sijera Maestri. A onda je došla prva Kastrova bitka. Napao je 16. januara 1957. godine malu vojnu kasarnu kod mesta La Plata, zauzeo je i zapalio, ali je pre toga zarobio trojicu vojnika i zaplenio dragocenu količinu oružja.

Režim u Havani je tog dana mogao da se uveri da mrtav Kastro hoda, ali se nije oglasio. Revolucija je, zaista, počinjala.

STRAH I NEVERICA
JEDAN od Kastrovih saboraca iz toga vremena Rene Rodrigez, opisao je te prve korake Kastrove revolucije, koja je onda postojala samo u njegovoj glavi. - Kada smo se okupili - seća se Rodrigez, - a to je bilo onog dana kada se pojavila Raulova grupa, čuo sam Fidela kako kaže: "Dani diktature su odbrojani..." Zanemeo sam. Pogledao sam ga sa strane, sav prestravljen i pomislio sam u sebi: Ovaj čovek je lud...
(Nastaviće se)