Zagrljaj sa Hruščovom

Piše: Borislav Lalić
KASTROVOJ delegaciji američke vlasti su odmah saopštile da će im biti ograničen radijus kretanja samo na Njujork. Kastro je na to odgovorio istom merom. Odmah je javio bratu Raulu, koji je ostao u Havani, da sazove vladu, ograniči kretanje osoblju američke ambasade samo na Havanu, a američkom ambasadoru samo na četvrt Vedado, i da pride nacionalizuje još neke od američkih firmi.

Potom su nastale muke oko smeštaja kubanske delegacije. Nijedan njujorški hotel nije hteo da ugosti Kubance. Na kraju, uz posredovanje Stejt departmenta, menadžment hotela "Šelburn" na Leksington aveniji, pristao je da primi Kastra i njegovu delegaciju, ali su kao "osiguranje" zatražili da Kubanci polože basnoslovan depozit.

Kastru nije puno trebalo da plane. Pokupio je celu svoju delegaciju, i onako neraspremljeni, s torbama u rukama, zaputili su se ka palati UN, na Prvoj aveniji. Došli su da protestuju i da od generalnog sekretara UN, a ne od Amerikanaca, traže da im nađe smeštaj.

Pred smernim i zbunjenim Dagom Hamarseldom, koji je onda bio generalni sekretar, Kastro je, kao da je na mitingu, rekao da neće odatle mrdnuti dok se ne nađe prihvatljiv smeštaj za njegove ljude, a ako se to ne desi, da će povesti celu kubansku delegaciju u Central park i tamo razapeti šatore.

Fidel, ipak, nije čekao Hamarselda. Paralelno je radio i na drugim kanalima. Pokupio je svoje ljude i otišao u zapušten hotel "Tereza", usred crnačkog Harlema, tamo gde niko od belaca ne zalazi. Menadžeri tog hotela i crnački živalj Harlema, oduševljeno su dočekali Fidela i njegove ljude. Slavlje na ulicama oko hotela trajalo je celu noć i neće prestajati dok Kubanci ne odu.

Američka štampa je tih dana, izveštavajući o tim skandalima, dosoljavala sa svoje strane što je više mogla. Pisalo se o bahanalijama Kubanaca u hotelu "Tereza", o tome da oni kolju piliće po hotelskim sobama, da je hotel pun kurvi.

A onda su počele da se dešavaju ozbiljnije stvari. Sovjetski lider Nikita Hruščov, na zasedanje UN stigao je brodom "Baltik", dan pre nego će se Kastro useliti u hotel "Tereza" u Harlemu. Sutradan, 20. oktobra Hruščov, koji je i sam bio majstor za medijske spektakle, pojavio se u svojoj crnoj limuzini, ispred hotela "Tereza" i "bacio se Kastru u zagrljaj".

"Došao sam kod Kastra", zapisao je Hruščov u svojim memoarima, "da mu stisnem ruku u znak simpatija i solidarnosti u situaciji kada su ga Amerikanci tako bezočno maltretirali. Odlaskom u taj Crni hotel i u tu Crnu četvrt Njujorka hteo sam da pokažem svoju solidarnost i sa crncima i sa Kubancima..."

"Ostavio je na mene dubok utisak", piše dalje Hruščov. Onako visok, sa bradom, markantan, delovao je kao od jednog komada. Pozdravili smo se srdačno, a onda smo se zagrlili. Upotrebljavam ovaj izraz 'zagrlili', ipak, sa određenom ogradom. Morate imati u vidu moju i njegovu visinu. On se poprilično sagao i zagrlio me, činilo mi se, celim svojim telom, a ne samo njegovim dugim rukama. Meni je bilo lakše, jer nisam morao da se saginjem, a i bio je tanji od mene..."

SUŠTINA te kratke posete je bila o onom šta će sutradan napisati "Njujork tajms", koji kaže da je to najznačajniji događaj koji Harlem pamti. I scena koju će Amerika morati da upamti.

Zagrljaj Kastra i Hruščova, međutim, imao je mnogo šire dimenzije od Harlema gde je susret trajao svega dvadesetak minuta. Nekoliko dana kasnije, Hruščov je Kastra pozvao na večeru u sovjetsku rezidenciju u Njujorku. Tada se već ozbiljno razgovaralo. Večera je potrajala četiri i po časa. Negde oko ponoći Hruščov je izašao iz rezidencije da isprati Kastra do kola. To je opet bila scena za novinare i poruka za Amerikance.

"Kastro želi prijateljske odnose sa SSSR, on računa na našu vojnu pomoć", izjavio je sovjetski lider po povratku u ambasadu, ne krijući da je mladi kubanski lider zadobio njegove simpatije. "Može od njega ispasti dobar komunista", dodao je Hruščov, a onda je zamišljeno primetio: "Ipak treba biti oprezan. Kastro je kao mlado ždrebe koje još ne zna šta je teret. Moraće još da uči, ali jeste inteligentan. U svakom slučaju, moramo biti obazrivi..."

Za Kastra i njegovu revoluciju stvari su se odvijale mnogo bolje nego što su krenule posle sletanja njegovog aviona u Njujork.

Posle Hruščova, Kastru u posetu su došli indijski premijer Nehru, predsednik egipatske vlade Naser i mnogi drugi. Bolju legitimaciju i podršku Kuba nije mogla očekivati.

A ONDA je i na Kastra došao red da se obrati Generalnoj skupštini UN. Bio je 26. septembar 1960. godine. U prethodnih nedelju dana on je već postao politička zvezda zasedanja, koje je takođe bilo svečano, jer se obeležavala 15. godišnjica osnivanja OUN.

U sali Palate nacija pojavio se u svom punom sjaju: u uniformi sivomaslinaste boje, sa raskopčanim okovratnikom na vojničkoj bluzi sigurnog koraka i još sigurnijeg izgleda. Bile su mu svega 34 godine. Delovao je samouvereno i opušteno.

Kad se peo na govornicu, delegati i novinari su primetili da nešto nosi u naduvenom desnom džepu vojničke bluze. Pomislili su da su unutra papiri, a to bi moglo da znači da će njegov govor potrajati. Prevarili su se. U džepu ipak nisu bili papiri. Kad je Kastro stao za govornicu, u maniru rođenog govornika i komunikatora sa masama, prvo je osmotrio prepunu salu, pogladio ovlaš svoju bradu, a onda se mašio za džep. Izvukao je iznutra poveći termos, očigledno napunjen kafom ili vodom, stavio ga pored mikrofona, opet pogledao preko sale i počeo da govori.

Govorio je puna četiri i po sata, nadahnuto, interesantno, bez papira i znakova zamora. I duže nego iko pre njega.

A da li je na govornicu taj njegov termos doneo zbog suvog grla, ili zbog toga da se slučajno ne maši za čašu vode koja se tu nalazila i koju je neko drugi punio, to je ostala zagonetka, mada je onih dana kubanska služba bezbednosti znala da se na Kastra pripremaju u Njujorku bar dva atentata, od kojih je jedan trebalo da bude izveden trovanjem.


GEST S MARAMICOM
KAD se popeo na govornicu UN 6. septembra 2000. godine opet su ga pozdravili aplauzima. Fidel je i tada prešao pogledom preko sale, a onda se zagledao u govornicu ispred sebe. Pored mikrofona i čaše s vodom, tu je bila i ona odvratna žarulja, koja svojim crvenim svetlom upozorava govornika da se drži propisanog vremena.

Kastro je prvo opipao lampicu, a onda je izvadio iz džepa belu čistu maramicu i prekrio je.

Sutradan u svim svetskim novinama objavljena je neviđena scena kako Kastro maramicom prekriva signalnu sijalicu.
(Nastaviće se)