Operacija Njujork tajms

U ŽIVOTU i političkoj karijeri Fidela Kastra jedan novinar je odigrao, ako ne presudnu, a ono izuzetno važnu ulogu. Bio je to reporter "Njujork tajmsa" Herbert Metjus, novinarski veteran iz španskog građanskog rata i izveštač sa evropskih ratišta za vreme Drugog svetskog rata. Metjus je Americi i svetu otkrio i lansirao Fidela Kastra, u trenutku kada je malo ko znao, a još manje verovao u njega.

Desilo se to sredinom februara 1957. godine, dva i po meseca posle Kastrovog nesrećnog iskrcavanja na Kubu.

U to vreme Kastrova trupa u Sijera Maestri jedva da je imala 30 ljudi. Režim na Kubi je i dalje tvrdio da je Kastro mrtav i da na Sijera Maestri zapravo nema gerile, da tamo deluje samo nekoliko obezglavljenih grupica njegovih buntovnika.


Giljermo Garsija, prvi seljak koji se Fidelu pridružio na planini, priseća se svog prvog susreta sa Fidelom. Posle masakra Kastrove grupe u mestu Alegrija del Pio, Fidel je jednog predvečerja stigao pred njegovu kuću sa dvojicom drugova. Kastro onda nije znao da li je iko od njegovih "saputnika" sa "Granme" preživeo, a bilo ih je na jahti 82.

- Bilo je to 12. decembra - seća se Garsija. - Prošlo je već deset dana od prispeća "Granme". Zapamtio sam taj momenat veoma dobro. Krenuli smo uzbrdicom, između banana. U jednom trenutku Fidel me je zapitao: "Da li smo već u Sijera Maestri?" "Jesmo", odgovorio sam. On je zastao, zagledao se ka vrhu planine i rekao: "Sada sam siguran da će revolucija trijumfovati..."

- U tom trenutku - kaže dalje Garsija - bila smo samo nas četvorica, imali smo dve puške i 127 metaka. Bio sam zbunjen, i zaprepašćen, ali nisam ništa rekao...

POČETAK Kastrove revolucije je, ipak, bio težak i spor. Ona se još prevashodno odigrala u Kastrovoj glavi. Batistin režim je i dalje tvrdio da su braća Kastro mrtvi, da je njegov poduhvat propao.

Štampa se nije usuđivala da to demantuje, a nije ni imala priliku da stupi sa Fidelom u kontakt. Onda je Kastro opet potegao svoje omiljeno oružje - da se javnosti sam predstavi, ako to već drugi neće. Poslao je u Havanu svog "izaslanika" da stupi u kontakt sa nekim od stranih dopisnika, po mogućnosti novinarom "Njujork tajmsa".

Plan je uspeo. Uredništvo uglednog američkog lista prihvatilo je inicijativu i krišom na Kubu poslalo veterana Herberta Metjusa. Američki novinari su onda na Kubi bili kao kod svoje kuće i niko nije posumnjao da Metjus ide na Sijera Maestru Kastru u pohode.

On je kod Kastra stigao preko lanca "veza" 17. februara 1957. godine. Kastru nije bilo teško da ga impresionira. Šarmantan, zgodan, uverljiv i iznad svega siguran u sebe i u ono što namerava da uradi, pridobio je poverenje i simpatije starog novinarskog vuka. On je bio nešto novo na Kubi, i za Amerikance. Pojavio se neko ko bi mogao da potkopa temelje korumpiranom režimu Fulgensija Batiste, kojeg je u najcrnjim tonovima "slikala" i američka štampa.

Metjus se sa Sijera Maestre vratio u Havanu opet inkognito, a onda je otputovao u Njujork. Tamo je napisao intervju sa mladim buntovnikom Fidelom Kastrom, kao i reportažu o boravku među gerilcima na Sijera Maestri.

Tako je Fidel dospeo na naslovnu stranu "Njujork tajmsa". Odjeknula je ta vest širom Latinske Amerike, a dospela je i na stranice evropske štampe.

Ta dva napisa u "Njujork tajmsu" lansirala su Kastra kao heroja borbe protiv jedne ozloglašene diktature.

REŽIM u Havani je žestoko reagovao na pojavu Kastra u "Njujork tajmsu". Kubanski ministar odbrane Santjago Verdeha, čiji su vojnici "likvidirali" Kastra još pre dva meseca, izdao je saopštenje u kojem se kaže da novinar "Njujork tajmsa" piše članke iz domena fantastike, da je napravio intervju sa mrtvim čovekom, da je sve što je napisao čista izmišljotina.

- Odgovorili smo im već sutradan - kaže Metjus - i to tako što smo objavili novi članak o Kastru na Sijera Maestri, ali ovog puta sa fotografijom na kojoj se lepo vidimo Fidel i ja zajedno, usred planine...

Metjus kaže da su ga kod Kastra impresionirale tri stvari: prvo, da je u njemu video pravi "odgovor" na ozloglašeni režim Fulgensija Batiste. Drugo, da je došao do zaključka da će režimska vojska teško da se izbori protiv gerile u planini. I treće, možda najvažnije, bila je to izuzetna ličnost mladog kubanskog buntovnika.

- Ličnost tog mladog čoveka - zapisao je Metjus u knjizi "Fidel Kastro - politički portret" - prosto osvaja. I nameće se svima koji su oko njega. Nije bilo teško primetiti da ga ti mladi ljudi prosto obožavaju. Sada mi je jasno da će omladina na Kubi prihvatiti Kastra kao svog idola. Preda mnom je bio jedan obrazovan čovek, fanatično posvećen svojim idealima. Ali, preda mnom je bio, nema sumnje, i jedan ludački hrabar čovek sa neospornim kvalitetima vođe.

Čak je i Fulgensio Batista, u svojim memoarima, koje je napisao posle bekstva sa Kube, zapisao da ga je vojska "obmanula" da je Kastro onda bio mrtav, ali je priznao da je taj intervju u "Njujork tajmsu" bio, ne samo propagandno koristan za mladog buntovnika iz Sijera Maestre, nego da je "Kastru pomogao da započne karijeru legendarne ličnosti".

Posle epizode sa "Njujork tajmsom", popularnost Fidela Kastra naglo je skočila i u Americi i na Kubi. Nisu onda ni Amerikanci bili zaljubljeni u Batistu, a mladi buntovnik sa Sijera Maestre, sin bogatog zemljoposednika, koji uz to nije imao nikakve veze sa komunistima, nije ničim izazivo sumnju da bi na ostrvu mogao da ugrozi američke interese.

A na samoj Kubi, politička klima se sve više usijavala.




STUDENTSKI PUČ

HOSE Antonio Ečeverija, vođa studentskog "Revolucionarnog direktorijuma", nije pošao sa Kastrom u planinu, ali nije imao ni strpljenja da čeka. On je 13. marta 1957. godine, sa 150 mladih ljudi, većinom studenata, upao u predsedničku palatu sa namerom da ubije Batistu, i Kubu oslobodi diktature pre nego barbudosi stignu sa Sijera Maestre. Napad se završio katastrofalno po studente. Batista je uspeo da pobegne preko krova, a oko 40 "pučista" je pobijeno. Među njima je bio i Antonio Ečevarija.

Sredinom maja bivši predsednik Kube Prio poslao je iz SAD brodom na obale Kube 27 zaverenika da organizuju obaranje diktatora, ali se poduhvat, zbog izdaje, završio sa porazom i ubistvom 23 od 27 zaverenika. Slično se završila i pobuna pukovnika Karlosa Tabernilje u gradu Sijenfuegosu, u kojoj su 33 oficira izgubila živote.
(Nastaviće se)