Smrt ga nije htela

Piše: Borislav LALIĆ

"ON je na smrt uvek gledao kao na neizbežnog profesionalnog saputnika koji njegov život drži stalno na kocki. On se celog života borio na prvoj liniji fronta, a da pri tom nije zadobio ni ogrebotinu. On je izašao nepovređen iz toliko pokušaja ubistava koji su bili preduzeti protiv njega. Toliko puta je sebi spasao život tako što nije svake noći spavao u svom krevetu..."
Kada čovek čita ove opore redove nobelovca Garsije Markesa o životu i smrti, i to baš u danu kada je svetom krenula vest da je kubanski osamdesetogodišnji lider pao na bolesničku postelju i legao pod hirurški nož, spontano će pomisliti da on to piše o svom prijatelju Fidelu Kastru, da je u tih desetak redova sažeta sva sudbina njegovog rizičnog, i samo zahvaljujući čudu, do duboke starosti dovedenog života.
Ali, u navedenim redovima nije Fidel Kastro, nego jedan njegov takođe slavni prethodnik - Simon Bolivar, čiji je turbulentni i rizični život Garsija Markes ovekovečio u romanu "General u svom lavirintu".
Kastro, kao da je i sam pisao roman o Bolivaru, dotakao je jednom prilikom tu temu hazarda i smrti:
"Oduvek sam znao da sam smrtan. Ključ moga života je bio zapravo u tome da sam u svakom trenutku bio svestan iznenadne smrti, toliko da me to nije ni preokupiralo. Kada me je moj buntovni karakter gurnuo na put revolucionarne borbe, a da me niko nije na to terao, znao sam da je malo verovatno da ću dugo poživeti. Ali, eto, poživeo sam..."
Jedan od prvih pokušaja atentata na Kastra, preduzet je septembra 1960. godine, kada je on došao u Njujork na zasedanje Generalne skupštine UN. Plan za ubistvo mladog kubanskog lidera dat je u nadležnost američkoj mafiji, koja je Kastra takođe smatrala za "dužnika", jer joj je već u prvoj godini vladavine uništio "biznis" na Kubi. Formiran je fond od 200.000 dolara sa nalogom da se Kastro likvidira, bilo putem atentata na ulici, bilo da se otruje u hotelu. Pokušaj je propao pre svega zahvaljujući tome što je Kastro "probio uobičajeni protokol, pa svoju delegaciju nije smestio u hotelu `Šelburn`, na Menthetnu, nego je otišao u Harlem, u zapušteni hotel `Tereza`, gde su ga u deset narednih dana slavili i čuvali tamošnji crnci i kubanski prijatelji.
A tih atentata, u okušaju i projekciji, pa čak i onih u završnoj fazi, kada je Fidel izbegavao smrt pukim slučajem, bilo je, kako je rekao sam, kubanski lider, ravno 637!
JEDAN od atentata pripreman je neposredno posle propale američke invazije u Zalivu svinja 1961. godine. Pokušaj te invazije Kastro je slomio za nepuna 72 časa. Kastrove trupe su zarobile 1.200 američkih plaćenika, većinom pripadnika kubanske antikastrističke emigracije. Tada su i počeli mučni pregovori o sudbini tih zarobljenika. Pošto su diplomatski odnosi između dve zemlje bili prekinuti, Vašington je u Havanu kao pregovarača poslao poznatog advokata Džejmsa Danovana.
Kao znak dobre volje, Danovan je Kastru na poklon doneo sportsku jesenju vindjaknu!
"Sa tom jaknom su hteli da me ubiju, ispričao je kasnije Kastro, uz napomenu da je taj slučaj došao i pred američki Kongres. To je zapravo bio "poklon" od CIA. Ta lepa skrojena i krznom postavljena jakna, bila je impregnirana smrtonosnim bakterijama. Srećom, nisam je ni probao. Stvar je propala, možda zato što su bili nesmotreni, pa se nisu setili da se tako debela odeća ne nosi u toploj Kubi..."
Kastru je u novembru 1963. godine bila pripremljena smrtonosna zamka u Parizu. Trebalo je da bude ubijen otrovnim penkalom, ali ga je, kako se tvrdi, spasao američki predsednik Kenedi, koji je tog istog dana ubijen u Dalasu, pa je tako i plan za atentat poremećen.
Za vreme jedne posete Kolumbiji, Kastro je takođe bio na meti atentatora. Sa njim je onda u društvu bio i nobelovac Gabrijel Garsija Markes. Kada se kasnije saznalo za taj neuspeli atentat, Kastro je pokušao da se našali na svoj i Gabov račun:
"Bila bi mi čast da umrem uz tako velikog pisca..."
Na Kubi je naveden i pokušaj atentata, u kojem bi za mamac služio kubanski šef diplomatije Raul Roa. Plan je bio da se prvo ubije Roa, a da se onda na njegovoj sahrani, na koju će Kastro sigurno doći, likvidira i kubanski lider.
Skoro neverovatnu priču ispričao je pre dve godine kubanski emigrant u Majamiju Hose Antonio Ljama.
Ljama je bio član paravojne grupe, sastavljene od četvorice komandosa kubanskog porekla, čiji je cilj bio preduzimanje subverzija na Kubi i ubistvo Fidela Kastra, uz pomoć 10 ultralakih i teledirigovanih aviona, koji bi puni eksploziva, iz čamaca nedaleko od obala Kube, putem satelitskih telefona, bili navođeni na ciljeve na Kubi. Među "ciljevima" je, svakako, bio i kubanski lider, koji tako često nastupa na otvorenom prostoru.
SMRT Kastra, očigledno, nije htela. Nije mu bilo suđeno da umre od nasilničke ruke.
"Ne znam, zašto i dalje na tom insistiraju", primetio je Kastro. "Zar oni misle da će, ako me ubiju, rešiti problem? Neće."
U jednom od tih pokušaja, Kastro je umalo nastradao. CIA je, naime, znala da on ponekada uveče, navrati u kafeteriju hotela "Havana libre" da popije milk-šejk. Zajedno sa odbeglom mafijom sa Kube, koja je još imala na licu mesta svoje ljude, nađen je konobar koji je radio u kafeteriji i koji je pristao da otruje Kastra. Dali su mu pilulu sa cijankalijem, koju je on sklonio u zamrzivač frižidera, čekajući na pogodnu priliku.
Prilika se ubrzo ukazala. Kastro je ušao u hotel i naručio svoj milk-šejk, konobar je potražio pilulu u frižideru, ali kada je hteo da je izruči u čašu, nije mogao. Pulula je bila zamrznuta i nije mogao ni da je slomi.
Bilo je i drugih pokušaja. Jedan, o kojem priča Fidel, zbio se 1972. godine kada je Kastro krenuo u posetu Čileu, gde je na vlasti bio socijalista Salvador Aljende. CIA je za tu priliku regrutovala za atentat na njega jednog venecuelanskog kamermana, u čiju je kameru bio instaliran automat, tako da bi atentator u Kastra pucao snimajući ga.
"Imali su me onda na nišanu", priča Kastro. "Nišan i oružje su bili u televizijskoj kameri."
No, svejedno, Kastro je izašao čitav i iz te partije "ruskog ruleta". Aljende nije. On je u jesen te iste godine izvršio samoubistvo, kada su Pinočeove trupe napale predsedničku palatu i pokušale da ga zarobe. Kažu da je pucao sebi u glavu iz automata koji mu je, godinu ranije, poklonio Fidel Kastro.




IGRAM IGRU

"I TAKO svakog dana učestvujem i pobeđujem u igri koja se zove - `kako pobediti smrt` i priznajem, mnogo me raduje da to toliko teško pada mojim neprijateljima", rekao je Kastro.
Danas Fidel igra jednu drugu igru, onu koja nema nikakve veze sa CIA i koja se takođe zove - kako pobediti smrt. Na bolesničkoj postelji, daleko od očiju javnosti, on vodi poslednju bitku svog života.
(Nastaviće se)