Odlazak patrijarha

Piše: Borislav LALIĆ

KAO da je slutio šta će ga zadesiti, ostareli kubanski lider Fidel Kastro je u proleće 2006. godine pokušao da objasni šta bi sve moglo da se zbiva u slučaju da on krene na poslednji put i kako bi svet na to mogao da reaguje.

"Kada jednog dana stvarno umrem, što će svakako da se desi, niko neće poverovati da sam mrtav. Moji i neprijatelji Kube toliko puta su me upokojavali da će iko teško poverovati u takvu vest. Mogao bih tako i ja mrtav da nastavim da hodam, kao što su mrtvog Sida vodili na konju u bitke i dobijali ih... Prema tome, neka moji neprijatelji ne gaje iluzije. Ako umrem sutra, moj uticaj na Kubi može samo da poraste."

Kubanski susedi sa severa, a to se pre svega odnosi na kubansku antikastrističku emigraciju u Majamiju, misle da se to o čemu kubanski vođa priča već desilo, i da kubansko rukovodstvo, sa Fidelovim bratom Raulom na čelu, ulaže grčevito napore da sa "mrtvim Fidelom na konju" odbrani revoluciju koja je njegovo delo, a njihov zadatak.

Živog Kastra počinje da sahranjuje i američka administracija, koja očigledno jedva čeka da se otarasi kubanskog vođe. Buš je nedavno odobrio "plan" za američko angažovanje u tranziciji vlasti na Kubi, pri čemu se iz Vašingtona jasno stavlja do znanja da SAD "neće sedeti skrštenih ruku", već da će se angažovati da Kubanci "ostvare svoje demokratske težnje" i oslobode se Kastra.

To na Kubi izaziva ozbiljnu zabrinutost. Havana dobro zna kako se Vašington "angažovao" oko Kube - za 47 godina otkako je Kastro na vlasti, 45 godina traje američka blokada ostrva, bilo je na hiljade subverzija i jedan pokušaj invazije, registrovano je 637 pokušaja fizičke likvidacije Kastra.

Kastro je, međutim, nadživeo devetoricu američkih predsednika. Buš je deseti po redu i on sada sasvim otvoreno govori o tome da je njemu palo u deo da isprati kubanskog lidera, ako ne nasilno, kako su to radili njegovi prethodnici, a ono Božjom voljom.

MOGUĆE je da se tako nešto može i dogoditi, ali to nije ono suštinsko pitanje koje je pokrenuto povodom Fidelovog osamdesetog rođendana, a naročito posle njegove iznenadne bolesti i operacije. Glavno pitanje je sledeće: šta će biti sa Kubom posle Fidela, može li biti Kastra posle Kastra, da li njegov brat - Raul može uraditi išta više sem tog privremenog premošćavanja vlasti?

Zasada, ništa nije izvesno. Prvo treba sačekati da se vidi šta će biti sa Kastrom posle operacije.

Fidel Kastro je na političku scenu Kube i Latinske Amerike grunuo snagom vulkanske erupcije, blesnuo je kao meteor koji se još nije ugasio. Taj hrabri mladi čovek, buntovnik, utopista, revolucionar, preko noći je transformisao svoju zemlju, šokirao i probudio Latinsku Ameriku, i o zlu zabavio desetoricu američkih predsednika, koji su svi odreda od Ajzenhauera i Kenedija do oba Buša, pokušavali da ga uklone i likvidiraju.

Analitičari su skloni da kažu da je Fidel Kastro izdanak vremena u kojem je živeo, da su ga istorijske okolnosti izbacile u orbitu. Pre bi se moglo reći, bez imalo rizika od preterivanja, da su kubanska revolucija i sve ono što se dešavalo sa njom i oko nje, pa čak i te "istorijske okolnosti", "izdanak" i delo izuzetne ličnosti Fidela Kastra i njegovih nemogućih poduhvata.

Svi se, međutim, slažu u jednom: nikada u istoriji Kube i Latinske Amerike jedan čovek nije dostigao takve dimenzije svetske političke figure i oreol žive legende kao što je slučaj sa kubanskim vođom, koji je nedavno proslavio svoj 80. rođendan u bolesničkoj postelji.

"Ko je zapravo taj čovek Fidel Kastro, kojeg tako često opisuju kao Fidela mesiju, Fidela komunistu, Fidela pajaca, Fidela famoznog kao i sa još toliko drugih atributa?", pita se američki istoričar Hjuber Harding, ali se ne usuđuje da da odgovor.

Na to pitanje ništa određeniji odgovor ne daje ni Amerikanac Teodor Draper, koji Fidela ovako definiše: "Fidel Kastro - demagog i idealista, avanturista i revolucionar, anarhista i komunista, katapultiran je u orbitu vlasti i slave, a da za sobom nije imao nikakvu političku stranku, nikakvu istinsku vojsku, a takođe ni istinski politički program..."

ZA Kubance, za generacije Kubanaca koje su stasale i formirale se pod njim, Kastro je patrijarh koji skoro punih pet decenija vlada Kubom na način kako to malo ko čini u svetu: u prvom licu direktno, u dnevnom kontaktu sa ljudima, ne držeći se slova zakona i svoje premijerske fotelje, koja ga, kako sam priznaje, ne drži.

Za Kubance, Kastro nije ni predsednik, ni premijer, ni generalni sekretar, pa čak ni "Jefe madžimo" - vrhovni zapovednik oružanih snaga. Za njih on je jednostavno - Fidel. Cela Kuba je sa Fidelom na ti, cela nacija je decenijama naučila da čeka da se on pojavi na televizijskom ekranu i da kaže šta da se radi. On vlada Kubom kao patrijarh porodicom - njegovo je pravo i poslednja reč.

Mada žive teško, Kubanci Fidelu neće tako lako okrenuti leđa. "Za one koji ne poznaju istoriju Kube", zapisao je američki novinar i publicista Herbert Metjus, "treba reći da je Kastrov režim prva poštena vlada na Kubi, poštena u smislu da se niko iz vlasti nije obogatio".

"Imaću sreću da umrem bez ijedne devize u džepu ili na računu", izjavio je Kastro nedavno.

Na zapadu, a i u Evropi, poverovali su da Kastru i njegovom režimu neće biti spasa posle pada Berlinskog zida i raspada Sovjetskog Saveza. To su zaista bile užasne godine za Kubu. Na američku blokadu, koja traje decenijama, došla je i spontana blokada. Kuba se odjednom našla na usamljenom brodu na pučini čije potonuće svi očekuju.

Kastro se, ipak, održao. "Ova revolucija neće menjati svoj kurs, šta god da se desi. Kobna greška Gorbačova je u tome što je poverovao da se boljke socijalizma mogu lečiti kapitalističkim lekovima. Ne mogu, ali ga ti lekovi mogu ubiti", rekao je Kastro.

A kad mu je pisac i prijatelj Garsija Markes rekao da bi Gorbačov mogao spasti socijalizam, tako što će mu vratiti humani lik, Kastro mu je rekao odsečno: "Neće, Gabo. To će biti katastrofa..."

Ono što je Kastro spasao, na Kubi uporno nazivaju marksizmom-lenjinizmom, a to nije to. To je jednostavno fidelizam, kao što je uvek bio. Ne može Lenjin ispod palme. I tako će biti dok bude Kastro.

Ali njemu vreme ističe. Njega je tamo sve manje. Taj čovek koji je toliko voleo i umeo da bude viđen, postao je državna tajna, nevidljiv. Neuhvatljiv, moguće je zauvek.

Kastro, njegov brat Raul i njegovi saborci očigledno misle da će biti Kastra i posle Kastra.

Pre nego je pao u bolesničku postelju, Kastro je izjavio da je svestan da se kraj primiče, ali da je uveren da Kuba neće upasti u dramu i doživeti traumu tranzicije vlasti.

Teško. Scenarija za takve nasledne filmove u ovom svetu, i na zapadu i na istoku, bilo je mnogo, ali nijedan film po njima još nije ni snimljen, niti viđen.


KUBANSKI BOLIVAR

I KENEDI je pokušao da sruši Kastra, ali ga je uvažavao i upozoravao na njegovu pojavu. "Fidel Kastro je naslednik Simona Bolivara koji je na smrt i život vodio na Andima rat protiv španske kolonijalne vlasti. Taj mladi kubanski Bolivar može dovesti u pitanje našu dominaciju u Latinskoj Americi, ako ga na vreme ne sprečimo", rekao je Kenedi o Kastru.


KAO INDIJANCI
"AMERIKANCI moraju da shvate da nas nikada neće baciti na kolena, čak da se nađemo u situaciji da moramo da živimo kao ovdašnji Indijanci pre dolaska Kristofera Kolumba na ostrvo", izjavio je svojevremeno Kastro.

Drugi deo tog upozorenja skoro da se i desio početkom devedesetih godina kada se raspao Sovjetski Savez. Nikada Kubancima nije bilo teško kao onda. Ali, i to su preturili preko glave.


KNjIGA O KASTRU
USKORO iz štampe izlazi knjiga "Fidel Kastro - jedan čovek, jedna revolucija", autentična priča o vođi kubanske revolucije iz pera dugogodišnjeg dopisnika sa Kube i Latinske Amerike Borislava Lalića. Knjiga ima oko 300 strana i bogato je ilustrovana.

(KRAJ)