Glumac za sva vremena

Piše: Božidar ZEČEVIĆ
- SKAKAO sam iz helikoptera, lomio kosti, po mesec dana ležao u bolnici, glumio pod ledom, gotovo svake godine u nekoj reci sam se davio i mnogi su proricali: "Otići će Bata sasvim pod led!" Možda bi i drugi, kada bi proživeli sto života, mislili ovako kao ja: ne boj se ničeg i realno gledaj iza sebe i ispred sebe - rekao je Bata jednom, o nekom jubileju, kojih je već bilo i koji su, jedan za drugim, obeležili njegov vek. Prošle godine, na Glumačkom festivalu u Nišu, proslavio je pola veka rada na filmu i primio počasnog "Cara Konstantina", nagradu, koju za pedeset godina neprekidnog glumačkog rada nije dobio niko osim njega.

A pre nekoliko dana videli smo ga na počasnoj tribini Palićkog festivala, kao dobitnika priznanja "Aleksandar Lifka", kada je izjavio: - Ovo je nagrada za doprinos evropskom filmu, a ja bi trebalo da dobijem i neku azijsku, jer je u listu "Ženmin žibao" pisalo da me je gledalo jedanaest milijardi Kineza. Milijardi - a ne miliona - kako je preneo jedan naš novinar.

Malo je glumaca u svetu koji se mogu pohvaliti činjenicom da su pedeset godina nizali neprekidne umetničke uspehe u mediju pokretne slike, koji i sam živi tek sto deset godina. Još manje je onih, koji su u glavnom toku ove istorije nosili težinu bitnih događaja, proživeli iskušenja i postali živa istorija našeg filma.
ZATO samo Bata Živojinović može da kaže da je u srpskom i jugoslovenskom filmu igrao - glavnu ulogu. Veoma rano stekao je harizmu "narodnog junaka", koji je u pokretnoj slici dvadesetog veka otelovio drevne praslike srpskog naroda, ali i osobine opšteg, univerzalnog modela pravde, borbe i čovečnosti. Kroz više od tri stotine njegovih filmskih i televizijskih uloga može da se prati jarka nit ovog arhetipa, koji je vaskrsao u mitskom heroju modernog doba, s prepoznatljivim i duboko utisnutim obeležjima, vrlinama i manama, uspesima i teškim trenucima, smehom i tugom, ali uvek s ljubavlju, koja je bila i ostala zvezda vodilja njegovog neba. Iz bogate galerije junaka i sudbina, koja je već postala deo naše kulturne i istorijske baštine, teško je danas izdvojiti najbolje i najvažnije. Treba li ponovo nizati vrhunske među mnogobrojnim nagradama? Ili se na ovom mestu zadovoljiti nespornom činjenicom da je Velimir - Bata Živojinović potekao iz naroda i vratio se u narod kao izraz njegove duše, njegov pravi kinematografski dvojnik.

U stalnom osvrtanju, on gleda iza sebe i ispred. I iskustvo i uzbuđenje pred nepoznatim, imaju kod njega isti značaj. Ničeg i nikoga se ne boji i neprekidno savlađuje strah. Gleda pravo u oči, smeje se iz duše i tera šegu. Kod kuće, u Koraćici, podno Kosmaja, satima sedi sam i zuri u polje. Kao i svaki umetnik i Bata ima svoju tajnu. Uvek otvoren i neposredan, krije je veštije od drugih. Kako bi, inače, dosegao do idola masovnog gledališta i sam postao filmski mit? Kako bi uverio sebe i sve oko sebe da je glumac za sva vremena i za svačiji ukus, da je kao rekvizit, kao filmska traka ili tejp, kao neka prirodna pojava, kao vetar, kiša, sunce...?

KAKO bi omilio svetu, koji ga obožava ili možda uošte ne voli, ali prema njemu nikako nije ravnodušan? "Shavtio sam da sam potpuno izgubio privatnost i da ne postoji niko u ovoj zemlji ko me ne zna!" Kako bi, rečju, postao znak po kome će se jednom čitati naše vreme? On veruje da tajne nema i da je sve to borba i trajanje. Ali, ume da bude i vrlo kritičan. Prošle godine, na konferenciji za novinare povodom svog jubileja u Nišu, sve nas je zgranuo: - Smatram da se meni pridaje suviše značaja - ja sam samo radio svoj posao, od kojeg sam živeo. Niko od vas nije video mojih 300 filmova, nisam video ni ja, ali znam šta sam radio. Nemam nameru da umanjim vrednost svoga rada, ali mogu reći da pola od toga ne valja ništa.
     Stvar i jeste u tome što prirodne pojave, posebno one medijske prirode, ne podležu presudama stroge kritike. Ona će se rado složiti s Batom, biće čak i oštrija u pogledu broja filmova, ali će u tih trista, i po njenoj oceni, naći deset među najboljim našim filmovima svih vremena. Uostalom, ovde se ne radi samo o umetničkim pojavama, nego o narastanju jednog modernog mita, koji je, kao i svaki mit, duboko protivrečan. U duši svakog mita krije se neka velika tajna. A mi znamo da je Batina tajna, koja stvarno postoji, uzbudljiva i sasvim lična, i da je njen ključ negde u lavirintu njegove karijere. U iskustvu njegovih uspona i padova.
     U strasnom traganju za sobom.
(Nastaviće se)