Luli sve zasluge

Piše: Božidar ZEČEVIĆ
NA jugoistočnoj padini Kosmaja, kuda se put sa vrha spušta prema Mladenovcu i srcu Šumadije, niklo je lepo i bogato selo Koraćica. Ovde su ljudi, kao i zemlja im, pitomi, svakom širom otvoreni i gostoljubivi, ali svojeglavi i neobično ponosni. "U ovom kraju i poslednji nadničar seoski zna da su pre sto godina tu prvi put buknuli hanovi turski", pisao je 1904. godine Jovan Skerlić "i da je duša naroda vaskrsla u tim zelenim proplancima i šumovitim kosama".

Drugi naš veliki naučnik, Jovan Cvijić podrobno je opisao etnopsihološki tip Šumadinca, od koga je Bata prilično baštinio. Poznavajući ga, prateći njegova pregnuća i razvoj karaktera, uvereni smo da ono "rasni potomak" nije samo fraza, već da mnogi koreni Batine tajne sežu do ovog istočnika i potiču iz ovog mentaliteta. Moglo bi se, dakle, reći da je Bata Živojinović "tipičan Šumadinac".

"NAJPRE pada u oči nešto krepko. Živčano, vrlo aktivno i smelo", veli Cvijić. "Oseća se velika živčana i radna energija. Šumadinac nosi sve odlike dinarskog tipa: zdrav razum, smisao za meru i stvarnost, druželjubivost, raspoloženje... Preduzimljivi su i istrajni u poslovima: većeg su zamaha. Oni su kanda prirodno obdareni za krupnija dela. Etnički tip Šumadinca, po svojoj već ispunjenoj istoriji i po svojim stvaranjima, izgleda kao obdaren velikom snagom. Duh njegov je vazda zaposlen, njegovi su nervi u neumornom funkcionisanju."

Iako sa razvijenim smislom za zajedničke rabote, on sve želi sam, sebi određuje prvu odgovornost i voli da daje primer. Ne brine za teškoće i opasnosti. "Njegova lična hrabrost se naročito pokazuje kad je u prilici da se takmiči i vidi kako mu se priznaje uspeh." Ovu glavnu crtu prati čitava skala pripadajućih osobina: bistrina i marljivost, velika prilagodljivost okolnostima, obazrivost i dovitljivost, iz kojih proizlazi i sklonost ka lukavstvu... Za njega nema prepreka; ćutke će podneti svaki napor i suočiti se sa svakom nevoljom.

Nagrade nikakve ne traži, mada uživa kad uspe. Sam odmeri svoje prednosti i mane. Ne pada lako u oduševljenje i egzaltacije svojstvene zapadnim dinarcima, čuva svoj duhovni sklad i dobro raspoloženje, vazda spreman za šalu i zadirkivanje. Dok radi ne pije (Bata je najveći protivnik cuganja i mamurluka, koji kao ružna kob prate mnoge glumce na snimanjima), tek zavije po jednu, opljune šake, pa hita za poslom.

"ON uvek zna za meru strasti, koju prati sa oštrovidošću", kaže drugi veliki poznavalac kosmajskog čoveka, legendarni profesor Miloš Savković. Uopšte, razbor i razvijeno osećanje za meru prate ga u svemu što započne. Čuvanje od preteranog i ekstremnog, psihička i duševna uravnoteženost, bitno ga razlikuju od drugih balkanskih tipova. Tradicionalni sistem vrednosti, koji je primio od predaka, čuva na svom ognjištu. Taj sistem vrednosti je, kaže Bata, patrijarhalan. Kao što iskreno poštuje starijeg, tako očekuje da njega svako poštuje kao radnika, vojnika ili domaćina, naročito kao oca porodice, kojoj je beskrajno odan. Drži običaje i razume njihov smisao. Razvod braka smatra za poniženje, svoj odžak za svetinju; deca i unučad mu greju dušu i teško da iko prema potomstvu gaji više tihe i iskrene nežnosti. ("Uvek je kuća na ženi, jer je muškarac ratovao pa nije bio u kući, a onaj ko nije ratovao nije ni pravo muško, pa je opet takvu kuću žena držala.") Ova crta ostavila je dubokog traga u Batinom privatnom životu. "Ja 'ratujem', a na Luli je sve. Često me pitaju: "Šta tvoja supruga radi?" Teško bi mi poverovali kad bih rekao: 'Moja žena je nas troje, sina Miljka, ćerku Jelenu i mene, izvela na put.'"
(Nastaviće se)