Klarku krivi Srbi

KO jednom slaže, drugi put mu se ne veruje. Da nisu prvi put lagali, drugi put se ne bi događalo ono što se događa. Gotovo je sigurno da bi srpska drama bila mnogo blaža da Bernar Kušner nije formirao tzv. Zaštitni kosovski korpus, u koji su se udomili mnogi teroristi OVK i okorele ubice, kojima je povereno da brinu o bezbednosti Srba. Zar bi bilo ko ozbiljan na ovom belom svetu mogao poverovati da će nekadašnji i sadašnji zakleti dželati Srba zaštititi svoje žrtve.
Komandant NATO Vesli Klark, za vrema boravka u Prištini, sredinom septembra (1999) optužio je Srbe rekavši da oni destabilizuju mir u Pokrajini?! Klark je odbacio optužbe Srba o bezakonju i haosu u Pokrajini posle dolaska Kfora i optužio Srbe da podrivaju bezbednost na Kosovu i Metohiji i da to čine zlonamerno.
Vrhunski cinizam, kakav dolikuje visokonemoralnim ljudima. Pa gde su Srbi…
Šiptarski teroristi sprečavaju na čitavom Kosovu i Metohiji da se izvrše obdukcije ubijenih Srba u mnogobrojnim masovnim grobnicama. Međunarodna misija i Kfor, koji znaju za zločine od kada su stigli u Pokrajinu, pokazuju naklonost prema samovolji terorista.
Sutradan, pošto je Vesli Klark izrekao svojevrsnu budalaštinu, kakva dolikuje šiptarskim plaćenicima, u Prištini je počinjen još jedan težak zločin.
SUDIJA Vrhovnog suda Kosova i Metohije i predsednik Okružnog suda u Gnjilanu Dušan Cvetković (63) zverski je ubijen u svom stanu u centru Prištine, 15. septembra 1999. godine. Istovremeno su šiptarski teroristi pucali u glavu Dušanovom sinu Branislavu (39), koji je preživeo, ali je preminuo aprila 2006. godine, od metka koji je ostao u lobanji. Supruga i majka Cveta nije povređena, ali je doživela težak šok zbog porodične tragedije i od tog šoka se nije oporavila do svoje smrti, 2004. godine.
Masovni i bezobzirni zločini nad Srbima, izazvali su oštru reakciju šiptarskog intelektualca i vlasnika lista "Koha ditore" Vetona Suroija: "Mene je sramota kako kosmetski Albanci čine monstruozne zločine nad Srbima. Organizovano i sistematsko zastrašivanje Srba predstavlja fašističko ponašanje. Svi oni koji misle da će nasilje prestati čim sa Kosova bude proteran i poslednji Srbin, žive u iluziji, jer će se nasilje tada preneti na Albance."
Veliki je podvig tako nešto pomisliti, a ne izgovoriti u osinjaku terorista. Da su Vetona Suroja podržala makar još petorica uticajnih i uglednih kosmetskih zvaničnika, verovatno bi zločini nad Srbima prestali.
Bernard Kušner ja brzo odustao od svojih obećanja koje je dao kada je preuzeo civilnu misiju i potpuno se svrstao na stranu šiptarskih separatista. Toliko je to bilo očigledno da je počelo da smeta i onima koji su ga poslali u "crnu rupu Balkana" da bar malo osvetli perspektivu preostalim Srbima i sve učini da se vrate proterani u svoje domove. Kušnera je to najmanje interesovalo. Bilo mu je važno do formira paralelne organe vlasti i da pomogne šiptarskim separatistima da ostvare etnički čisto Kosovo i Metohiju, proglase nezavisnost i priključe se "velikoj Albaniji.
Pripadnik naroda koji je mnogo propatio i nad kojim je izvršen genocid Jevrejka Paula Levi, pismeno se obratila Bernaru Kušneru:
"Šta vas je navelo da izdašno stojite na strani šiptarskih ekstremista u njihovim genocidnim delima? Znate vi vrlo dobro da to nije osveta, jer Srbi kroz vekove takva zverstva nisu radili. To najbolje potvrđuju navodne šiptarske grobice, za kojima već pet meseci tragate, a njih nigde nema, po je već celom svetu jasno da za svoju agresiju nemate opravdanja. Mi Jevreji Jugoslavije stidimo se vaših postupaka i na primedbu da su uz Klintona svi Jevreji bolno se pravdamo da oni već odavno nisu Jevreji. Zato Vas sve savetujemo, ako već nije kasno - da se okanete i odmah izađete iz tog zverskog Danteovog pakla. Jedno govoriti, a suprotno raditi, to ne dolikuje časnom Jevrejinu."
Kušner je poreklom Jevrej. A da li je, makar za trenutak, pocrveneo od stida - ostaće tajna.
Bombaški napad, kao u Bejrutu, izveden je na pijaci u selu Bresju u vreme kad je bilo prisutno više stotina Srba. Šiptarski teroristi su bacili bombe od kojih su na licu mesta poginuli Živorad Stepić i Živojin Trajković, a 41 lice je lakše i teže povređeno, među kojima su najteže prošli Divna Gligorijević, Slobodenka Nikolić i Svetozar Arsić.
Kada su prisutni Srbi reagovali zbog ravnodušnog ponašanja vojnika Kfora, ovi su, umesto da usmere oružje prema teroristima, nasrnuli no goloruki narod i tom prilikom povredili Sinišu Veličkovića i Ratomira Maksimovića.
KAKVE su prilike u Pokrajini, najbolje dokazuje "pobednička parada" jedinica OVK, koje pod punom ratnom opremom marširaju ulicama Prištine, a na obližnjem stadionu održavao se skup građana. Kfor to mirno posmatra, a odavno je obećao da će teroristi OVK biti razoružani. A oni… Vladislav Jovanović, šef misije u UN, rekao je da je razoružavanje OVK obična farsa i da će oni sačuvati svoje moderno oružje u svojim tajnim skloništima. Otvoreno je rekao da se NATO i Ujedinjene nacije zalažu za nezavisno Kosovo i Metohiju.
Jedan od malobrojnih Srba koji je bio u rukovodećim strukturama u Pokrajini, a ostao je u svom domu u Čaglavici, Momčilo Trajković, često je imao verbalne sukobe sa Bernarom Kušnerom i oponirao mu: "Na Kosovu i Metohiji danas ne funkcioniše nijedna multietnička institucija, a Srbi su praktično proterani iz svih multietničkih sredina i saterani u rezervate i geta. Nema uslova za povratak prognanih Srba, dok se proterivanje preostalog stanovništva nastavlja."
I ne samo da se nastavljaju progoni preostalih Srba već se raznose i nekadašnje fabrike koje su izgrađene pre svega novcem Republike Srbije. Mnoge proizvodne trake već su prebačene preko granice, u susednu Albaniju. Pećka pivara ostala je bez nove proizvodne linije, ista sudbina zadesila je Fabriku rezervnih delova "Crvena zastava" i Fabriku bicikla. Potpuno je opljačkana fabrika motora i deo mašina prebačen u Albaniju, gde su završile i mnoge mašine iz fabrike za preradu drveta u Dečanina i mašine "Bambija" iz Đakovice…



ZLOČIN ZA ZLOČINOM

KRAJEM oktobra (1999) na putu od Peći prema Rožaju, oko 1.500 šiptarskih terorista, presreli su konvoj iz Orahovca i Velike Hoče u kojem je bilo 117 duša, među njima i desetoro dece. Konvoj je organizovao UNHCR, obezbeđivali su ga italijanski vojnici iz sastava Kfora. Ubijena su četiri Srbina, lakše je povređeno 35 lica, koja su italijanski vojnici zadržali u svojoj bazi u Peći. Tom prilikom je zapaljeno 14 vozila.
Predstavnici SRJ uložili su protest Savetu bazbednosti UN i izneli sumnju da su teroristi bili u dosluhu sa misijom Ujedinjenih nacija.
Nije se smirilo uzbuđenje preostalih Srba zbog brutalnog napada kod Peći, a šiptarski teroristi su počinili novi zločin, u selu Novo Rujce kod Lipljana. Dok je grupa srpskih mladića igrala fudbal, šiptarski teroristi su zasuli granatama fudbalsko igralište. Ranjeni su Zlatko Smiljić, Aleksandar Milkić i Ivica Talić. Povređeni mladići su prebačeni u rusku bolnicu u selu Bresje kod Kosova Polja, u kojoj su mnogi ranjeni i bolesni Srbi tražili i dobijali lekarsku pomoć.


(Nastaviće se)