U danima kad Tito u svojoj izjavi za novine pozdravlja uspostavljanje novog politi?kog rukovodstva, smatraju?i da su se njegove i težnje ma?arskog naroda "slile u jedno", širom Budimpešte plamte borbe ustanika i "avehaovaca". Prisluškivanje specijalne telefonsk
Piše: Ivan IVANjI
NOVINE u Mađarskoj su 30. oktobra objavile Titovu izjavu u kojoj jugoslovenski predsednik poručuje:
“Jugoslovenska javnost jednodušno pozdravlja uspostavljanje novog državnog i političkog rukovodstva i deklaraciju vlade Narodne Republike Mađarske od 28. ovog meseca. Bitni elementi političke platforme novog mađarskog političkog i državnog rukovodstva, kao što su, na primer, demokratizacija javnog života, zavođenje radničkog samoupravljanja i demokratskog samoupravljanja uopšte, uređenje odnosa između socijalističkih zemalja na bazi ravnopravnosti i poštovanja suvereniteta, pokretanje inicijative za pregovore o povlačenju sovjetskih trupa, itd., kao i realna ocena karaktera događaja u Mađarskoj, koja je data u pomenutoj deklaraciji vlade, dokaz su da su se politika sadašnjeg rukovodstva i istinske socijalističke i demokratske težnje mađarskih ljudi slile u jedno.
U takvim uslovima svako dalje prolivanje krvi samo bi nanelo štetu interesima mađarskih radnih ljudi i socijalizma. Ono bi moglo koristiti samo ciljevima reakcije i birokratskoj deformaciji...”
Problem je bio u tome što se ništa nije “slilo u jedno”. Naprotiv.
Poslanik Soldatić me zamolio da saznam šta mladi ljudi misle o toj izjavi. Verujem da je ona data na osnovu njegovog traženja, njegove sugestije i da je hteo da dobije potvrdu kako su Titove reči primljene s oduševljenjem da bi to mogao da javi kući. Pristao sam, naravno, ali sam rekao da mi je potreban automobil da bih što brže mogao da razgovaram sa što više ljudi. Shvatio je i stavio mi na raspolaganje kola ne sa diplomatskom, nego sa austrijskom registracijom i šoferom. Povezao sam se s jednom mladom novinarkom, s kojom sam se sprijateljio leta te godine u Budimpešti. Kolima sam krenuo po nju, a pošto je ona već znala da se “nešto dešava” na Trgu Republike, krenuli smo tamo. Pošto se čula pucnjava, šofer nije hteo da vozi dalje.
U VAŠINGTONU su, naravno, s velikom pažnjom pratili sve događaje u svetu. Predsednik Ajzenhauer, a više još njegov ministar inostranih poslova Džon Foster Dals, shvatili su svoju šansu. Uzgred, rođeni brat Džona Fostera, Alen Dals, bio je direktor Cije. Iako su zapadne radiostanice navijale, huškale i aktivno jačale antikomunističko, pre svega antisovjetsko raspoloženje svuda po svetu, Cija je sada svojim agentima u Mađarskoj dala prvi znak da “smire loptu”.
Zgrada Gradskog komiteta u Budimpešti bila je na Trgu Republike, stisnuta između stambenih zgrada u Rakocijevoj, Luterovoj i Kenjermeze ulici. Lako ju je bilo napadati, a teško braniti. Kao da je naslutio da će tu biti gužve, Kadar je onog istog 29. oktobra, posle razgovara s nama novinarima, kasno u noć imao sastanak vlade zajedno sa ruskim rukovodiocima i posetio i Mezea, sekretara gradskog komiteta. O tome je kasnije ispričao:
“Otišao sam da bih saznao šta se događa. Dobro sam poznavao Mezea, bili smo lični prijatelji, ali me je isto tako uzbuđivala i sudbina ostalih drugova. To su bili teški dani i nije bilo sasvim jasno kuda prolaze linije fronta. Nisu to bili normalni odnosi...
Za odbranu komiteta određena su dva voda specijalne jedinice AVH, četrdeset momaka, dva podoficira i potporučnik Đerđ Varkonji. Bili su naoružani običnim puškama, samo dvojica su imali automate. Shvatajući da je to nedovoljno, Meze je uspeo da dobije još pedeset pušaka, tri sanduka municije i dva sanduka ručnih bombi, međutim, gotovo niko od službenika komiteta nije znao da rukuje oružjem.
Varkonji je rekao da je Imre Nađ “prešao na stranu kontrarevolucije”. Meze mu je zabranio da tako govori.
Rejonski komiteti su se javljali redom, zahtevali oružje, po mogućnosti zaštitu tenkova i oklopnih kola. S druge strane, ustanici nisu imali problema sa naoružanjem, gotovo neometano je stizalo iz provincije, a takođe i iz Austrije.
U Mađarskoj, kao i u svim istočnoevropskim zemljama - uostalom, takođe tada i u Jugoslaviji - postojala je specijalna telefonska mreža za rukovodstva, koja je trebalo da obezbedi brže i neometano komuniciranje bez mogućnosti bilo kakvog prisluškivanja. Kad je Meze takvom linijom hteo da pozove komandu gradske policije, slučajno je upao u razgovor dvojice muškaraca koji su razgovarali o Nađu i nehotice ih je prisluškivao. Jedan je rekao: “Nađ je očigledno zarobljenik Moskovita...”. Drugi je odgovorio: “Nađ najzad mora da se ogradi od svih tih podmuklosti i pred svetom dokaže da se ne slaže sa borbom protiv ustanika...” Naglašavam, taj razgovor su vodili dvojica poznanika koji su imali pristup aparatima specijalne telefonske linije, što znači da su sedeli na odgovornim mestima. Za potporučnika tajne policije je, dakle, Imre Nađ već bio na strani kontrarevolucije, a za neke druge “zarobljenik Moskovita”.
U GRADSKOM komitetu ponestajale su namirnice i Meze je naložio da se od državne bezbednosti AVH zatraži sledovanje, ali je dobio odgovor da ne mogu da pošalju, jer je upravo izašao zakon o ukidanju njihove službe.
Meze je pozvao na sastanak sve "avehaovce" i rekao im:
“Saopšteno mi je da je vlada raspustila vašu službu. Ništa vas ne sprečava da odete svojim kućama i skinete uniforme. Ko želi slobodno može da ide, ja nemam nameru da ikoga zadržavam protiv njegovog ličnog ubeđenja...”
Svi su ostali.
Od tri ruska tenka, koja su neko vreme čuvali gradski komitet, pa ga ostavila na cedilu, samo je jedan čitav stigao u svoju bazu u gradskom rejonu Maćašfeld. Druga dva su usput stradala, ustanici su uspeli da ih zapale ručnim bombama.
Meze je telefonirao na sve strane, ali je uzalud pokušavao da sazna ko je poslao i povlačio prvo ruske tenkove, zatim pitomce akademije, i na kraju poslednje oklopno vozilo.
Na zidovima su ispisivane nove parole:
“Viteže Horti, vrati nam se na belom konju!”
Pojedine grupe zahtevale su od Nađove vlade da izda naređenje da se u svim gradovima Mađarske “ponovo” istakne “zemaljska zastava”. To je bio običaj iz Hortijevog vremena, na visokom jarbolu bi bila istaknuta zastava na pola koplja u znak žalosti da je “država osakaćena”, jednostavnim, današnjim rečima, to je trebalo da bude otvoreni simbol iredentizma.
Delili su se leci i lepili plakati s tekstom, koji je glasio: “Obeležite stanove komunista belim krstovima, stanove Jevreja crnim krstovima, mi znamo šta ćemo sa njima!”
Tridesetog oktobra 1956, posle osvajanja Gradskog komiteta na licu mesta ubijena su 23 muškarca i jedna žena. Ranjenog Imrea Mezea neko je uspeo da izvuče i odnese u bolnicu, gde je uskoro izdahnuo.
Mađarski književnik Đula Haj, koji je stoprocentno bio na Nađovoj strani i posle pod Kadarovom vlašću tri godine u zatvoru, zabeležio je:
“Trideseti oktobar je onaj dan kada je reč preuzelo podzemlje.”
(Nastaviće se)
KNjIGU "Mađarska revolucija" Ivana Ivanjija objaviće izdavačka kuća "Samizdat B 92" početkom 2007. godine
NOVINE u Mađarskoj su 30. oktobra objavile Titovu izjavu u kojoj jugoslovenski predsednik poručuje:
“Jugoslovenska javnost jednodušno pozdravlja uspostavljanje novog državnog i političkog rukovodstva i deklaraciju vlade Narodne Republike Mađarske od 28. ovog meseca. Bitni elementi političke platforme novog mađarskog političkog i državnog rukovodstva, kao što su, na primer, demokratizacija javnog života, zavođenje radničkog samoupravljanja i demokratskog samoupravljanja uopšte, uređenje odnosa između socijalističkih zemalja na bazi ravnopravnosti i poštovanja suvereniteta, pokretanje inicijative za pregovore o povlačenju sovjetskih trupa, itd., kao i realna ocena karaktera događaja u Mađarskoj, koja je data u pomenutoj deklaraciji vlade, dokaz su da su se politika sadašnjeg rukovodstva i istinske socijalističke i demokratske težnje mađarskih ljudi slile u jedno.
U takvim uslovima svako dalje prolivanje krvi samo bi nanelo štetu interesima mađarskih radnih ljudi i socijalizma. Ono bi moglo koristiti samo ciljevima reakcije i birokratskoj deformaciji...”
Problem je bio u tome što se ništa nije “slilo u jedno”. Naprotiv.
Poslanik Soldatić me zamolio da saznam šta mladi ljudi misle o toj izjavi. Verujem da je ona data na osnovu njegovog traženja, njegove sugestije i da je hteo da dobije potvrdu kako su Titove reči primljene s oduševljenjem da bi to mogao da javi kući. Pristao sam, naravno, ali sam rekao da mi je potreban automobil da bih što brže mogao da razgovaram sa što više ljudi. Shvatio je i stavio mi na raspolaganje kola ne sa diplomatskom, nego sa austrijskom registracijom i šoferom. Povezao sam se s jednom mladom novinarkom, s kojom sam se sprijateljio leta te godine u Budimpešti. Kolima sam krenuo po nju, a pošto je ona već znala da se “nešto dešava” na Trgu Republike, krenuli smo tamo. Pošto se čula pucnjava, šofer nije hteo da vozi dalje.
U VAŠINGTONU su, naravno, s velikom pažnjom pratili sve događaje u svetu. Predsednik Ajzenhauer, a više još njegov ministar inostranih poslova Džon Foster Dals, shvatili su svoju šansu. Uzgred, rođeni brat Džona Fostera, Alen Dals, bio je direktor Cije. Iako su zapadne radiostanice navijale, huškale i aktivno jačale antikomunističko, pre svega antisovjetsko raspoloženje svuda po svetu, Cija je sada svojim agentima u Mađarskoj dala prvi znak da “smire loptu”.
Zgrada Gradskog komiteta u Budimpešti bila je na Trgu Republike, stisnuta između stambenih zgrada u Rakocijevoj, Luterovoj i Kenjermeze ulici. Lako ju je bilo napadati, a teško braniti. Kao da je naslutio da će tu biti gužve, Kadar je onog istog 29. oktobra, posle razgovara s nama novinarima, kasno u noć imao sastanak vlade zajedno sa ruskim rukovodiocima i posetio i Mezea, sekretara gradskog komiteta. O tome je kasnije ispričao:
“Otišao sam da bih saznao šta se događa. Dobro sam poznavao Mezea, bili smo lični prijatelji, ali me je isto tako uzbuđivala i sudbina ostalih drugova. To su bili teški dani i nije bilo sasvim jasno kuda prolaze linije fronta. Nisu to bili normalni odnosi...
Za odbranu komiteta određena su dva voda specijalne jedinice AVH, četrdeset momaka, dva podoficira i potporučnik Đerđ Varkonji. Bili su naoružani običnim puškama, samo dvojica su imali automate. Shvatajući da je to nedovoljno, Meze je uspeo da dobije još pedeset pušaka, tri sanduka municije i dva sanduka ručnih bombi, međutim, gotovo niko od službenika komiteta nije znao da rukuje oružjem.
Varkonji je rekao da je Imre Nađ “prešao na stranu kontrarevolucije”. Meze mu je zabranio da tako govori.
Rejonski komiteti su se javljali redom, zahtevali oružje, po mogućnosti zaštitu tenkova i oklopnih kola. S druge strane, ustanici nisu imali problema sa naoružanjem, gotovo neometano je stizalo iz provincije, a takođe i iz Austrije.
U Mađarskoj, kao i u svim istočnoevropskim zemljama - uostalom, takođe tada i u Jugoslaviji - postojala je specijalna telefonska mreža za rukovodstva, koja je trebalo da obezbedi brže i neometano komuniciranje bez mogućnosti bilo kakvog prisluškivanja. Kad je Meze takvom linijom hteo da pozove komandu gradske policije, slučajno je upao u razgovor dvojice muškaraca koji su razgovarali o Nađu i nehotice ih je prisluškivao. Jedan je rekao: “Nađ je očigledno zarobljenik Moskovita...”. Drugi je odgovorio: “Nađ najzad mora da se ogradi od svih tih podmuklosti i pred svetom dokaže da se ne slaže sa borbom protiv ustanika...” Naglašavam, taj razgovor su vodili dvojica poznanika koji su imali pristup aparatima specijalne telefonske linije, što znači da su sedeli na odgovornim mestima. Za potporučnika tajne policije je, dakle, Imre Nađ već bio na strani kontrarevolucije, a za neke druge “zarobljenik Moskovita”.
U GRADSKOM komitetu ponestajale su namirnice i Meze je naložio da se od državne bezbednosti AVH zatraži sledovanje, ali je dobio odgovor da ne mogu da pošalju, jer je upravo izašao zakon o ukidanju njihove službe.
Meze je pozvao na sastanak sve "avehaovce" i rekao im:
“Saopšteno mi je da je vlada raspustila vašu službu. Ništa vas ne sprečava da odete svojim kućama i skinete uniforme. Ko želi slobodno može da ide, ja nemam nameru da ikoga zadržavam protiv njegovog ličnog ubeđenja...”
Svi su ostali.
Od tri ruska tenka, koja su neko vreme čuvali gradski komitet, pa ga ostavila na cedilu, samo je jedan čitav stigao u svoju bazu u gradskom rejonu Maćašfeld. Druga dva su usput stradala, ustanici su uspeli da ih zapale ručnim bombama.
Meze je telefonirao na sve strane, ali je uzalud pokušavao da sazna ko je poslao i povlačio prvo ruske tenkove, zatim pitomce akademije, i na kraju poslednje oklopno vozilo.
Na zidovima su ispisivane nove parole:
“Viteže Horti, vrati nam se na belom konju!”
Pojedine grupe zahtevale su od Nađove vlade da izda naređenje da se u svim gradovima Mađarske “ponovo” istakne “zemaljska zastava”. To je bio običaj iz Hortijevog vremena, na visokom jarbolu bi bila istaknuta zastava na pola koplja u znak žalosti da je “država osakaćena”, jednostavnim, današnjim rečima, to je trebalo da bude otvoreni simbol iredentizma.
Delili su se leci i lepili plakati s tekstom, koji je glasio: “Obeležite stanove komunista belim krstovima, stanove Jevreja crnim krstovima, mi znamo šta ćemo sa njima!”
Tridesetog oktobra 1956, posle osvajanja Gradskog komiteta na licu mesta ubijena su 23 muškarca i jedna žena. Ranjenog Imrea Mezea neko je uspeo da izvuče i odnese u bolnicu, gde je uskoro izdahnuo.
Mađarski književnik Đula Haj, koji je stoprocentno bio na Nađovoj strani i posle pod Kadarovom vlašću tri godine u zatvoru, zabeležio je:
“Trideseti oktobar je onaj dan kada je reč preuzelo podzemlje.”
(Nastaviće se)
KNjIGU "Mađarska revolucija" Ivana Ivanjija objaviće izdavačka kuća "Samizdat B 92" početkom 2007. godine
Pratite nas i putem iOS i android aplikacije
Najnovije iz rubrike
ZA ODBRANU RIJADA 142 MILIJARDE DOLARA: Američki predsednik stigao u Saudijsku Arabiju i potpisao važan sporazum
ŠEF Bele kuće Donald Tramp je danas tokom prve zvanične posete Saudijskoj Arabiji u ovom mandatu, na startu turneje po arapskim zemaljama, u Rijadu sa saudijskim prestolonaslednikom Mohamedom bin Salmanom potpisao više sporazuma među kojima je najvažniji iz sektora odbrane vredan skoro 142 milijardi dolara. Bela kuća je sporazum ocenila kao najveći u istoriji.
13. 05. 2025. u 23:45
HIPERSONIČNI UDAR NA IZRAEL: Huti napali aerodrom Ben Gurion u Tel Avivu
SNAGE jemenskog militantnog pokreta Huti napale su aerodrom Ben Gurion u Tel Avivu, što je dovelo do privremene obustave svih letova, prenosi Al Masira.
13. 05. 2025. u 23:40
IZMENA SAOBRAĆAJA U OBRENOVCU: Zbog radova na kolovozu, menjaju se trase
TOKOM radova na redovnom održavanju u Ulici vojvode Mišića u Obrenovcu, na delu od Ulice kralja Aleksandra I do zone raskrsnice sa Ulicom Ljube Nenadovića, od sutra pa do 24. maja doći će do promena u radu linija javnog prevoza, saopšteno je iz Sekretarijata za javni prevoz.
13. 05. 2025. u 23:30
PALA ODLUKA: Evo ko se plasirao u finale "Evrovizije 2025" - "da" Albaniji, "ne" Hrvatskoj
UŠLI smo u samu završnicu takmičenja za "Pesmu Evrovizije 2025". Posle izbora nacionalnih predstavnika, stigli smo do prvog polufinala "Evrovizije 2025". Domaćin je dvorana "St. Jakobshalle", grad Bazel i Švajcarska, država iz koje je prošlogodišnji pobednik iz švedskog Malmea - Nemo sa pesmom "The Code".
13. 05. 2025. u 23:23
VAKCINA PROTIV ALERGIJA NA MAČKE: Priprema se za klinička ispitivanja na ljudima
VAKCINA protiv alergija na mačke je u fazi pripreme za klinička ispitivanja na ljudima, saopštila je danas pres služba moskovskog Univerziteta Sečenov.
13. 05. 2025. u 23:22
