Pošto je završio besedu u zgradi Parlamenta, Imre Na? se svojim automobilom odvezao u jugoslovensku ambasadu u Budimpešti, sa kojom je ve? ranije dogovoreno da ?e njemu i njegovim saradnicima biti odobren politi?ki azil
Piše: Ivan Ivanji ČETVRTI novembar 1956. godine je isto tako datum jednog preokreta kao i 23. oktobar. Mađarski ustanak protiv staljinizma je tog dana ugušen od nadmoćnih sovjetskih oklopnih jedinica. Ugušen, a nije u svemu završen. Za neke njegove učesnika tragedija je tek istinski počela.
U nedelju ujutro radio prenosi govor. Većina Mađara odmah prepoznaje glas svog premijera:
“Ovde govori Imre Nađ, predsednik vlade Mađarske Narodne Republike. Sovjetske jedinice su jutros započele napad na naš glavni grad sa očiglednom namerom da obore legitimnu mađarsku vladu. Naše jedinice se bore. Vlada je na svom mestu. Ja to saopštavam stanovništvu naše zemlje i javnom mnjenju celoga sveta!”
Nađ je govor snimio u zgradi parlamenta, gde je sve vreme bilo sedište njegovog kabineta, pa je tako mogao da tvrdi da je bar on, ako ne cela vlada, “na svom mestu”, Međutim, kofer spakovan sa najnužnijim stvarima već je odavno bio spremljen, pošto je završio besedu seo je u svoj automobil i odvezao se u jugoslovensku ambasadu, sa kojom je već ranije dogovoreno da će njemu i nekim njegovim saradnicima biti odobren politički azil.
Inmre Nađ i njegovi saradnici su zatražili azil u jugoslovenskoj ambasada, sa obrazloženjem da im preti "opasnost od pogroma". Zbog te dve nesrećno odabrane reči posle je došlo do opasnog pogoršanja sovjetsko-jugoslovenskih odnosa, koje su Titi i Hruščov tokom leta 1956. godine sa toliko napora izgradili.
DA li je jugoslovenska strana mogla da pomisli da se Nađ i društvo sklanjaju od “divljih hordi”, a ne od Rusa? Odluke nije donosila vlada u Beogradu, nego Tito, Ranković i Kardelj, direktno, preko takozvanog “koordinacionog odeljenja” Ministarstva inostranih poslova. Dakle, oni su se svakako oslanjali na razgovore Tito-Hruščov na Brionima, o kojima veći deo aparata nije znao ništa. Zajedničke odluke tog sastanka posle je svaka strana tumačila kako joj je bilo zgodno.
Kasnije je to iskoristio Kadar, koji se pokazao dosta dobrim pregovaračem, iako se, inače, nalazio u zaista očajnoj situaciji. Gotovo je sigurno da je u toku pregovora sa jugoslovenskom stranom dobijao detaljna uputstva od ruske strane. Dobrivoje Vidić, u zabelešci o svom sastanku sa Kadarom, 21. novembra, citira Kadarove reči o “obrazlaganju traženja azila od strane grupe Nađa”:
“Oni su 2. novembra tvrdili da kontrarevolucionarne, terorističke grupe ugrožavaju njihove živote. To je 2. i 3. novembra odgovaralo stvarnoj situaciji, što drug poslanik Soldatić zna. Interesantno je da 2. i 3. novembra, kada je ova opasnost zaista bila velika, Nađ i drugi nisu koristili azil, već su ga koristili u momentu kada ta opasnost, na koju su se oni pozivali, više nije postojala. Tako da oni (Kadar i drugi) ne mogu drukčije da shvate njihov korak od 4. novembra ujutro, nego da se pod izgovorom, pod kojim su 2. novembra tražili azil, izvuku od nadležnosti mađarske revolucionarne radničko-seljačke vlade. Prema tome, ova stvar 'hramlje' već od samog početka.”
Pošto je Jugoslavija priznala Kadarovu vladu, a posle Titovog govora u Puli, 11. novembra, ni u jednom zvaničnom razgovoru se nije moglo iznositi sve ono što se istovremeno činilo de fakto nezvanično, tajnom diplomatijom, naime, preko pregovora sa Moskvom od koje je sve zavisilo i koja će na kraju brutalno preseći čvor.
Veoma brzo pošto su Nađ i ostali ušli u jugoslovensku ambasadu zgrada je opkoljena ruskim tenkovima i oklopnim kolima i stavljena pod potpunu blokadu. Rusi su legitimisali svakog ko je ulazio i izlazio i dozvoljavali kretanje samo Jugoslovenima, diplomatama i jugoslovenskim novinarima. Nisu dozvoljavali pristup čak ni lekarima, iako je među mađarskim izbeglicama bilo i bolesnika.
JOŠ pre ulaska ruskih jedinica u Budimpeštu postojao je plan da se Nađ i drugovi prebace u Jugoslaviju. Zašto? Možda je plan bio da Nađ u Mađarskoj da ostavku i dođe u Jugoslaviju da bi Kadar bezbolnije mogao da preuzme vladu, kao što su se Tito i Hruščov dogovorili.
Rano ujutro 5. novembra, a pošto je prethodna zabeleška precizno zavedena, kasno uveče četvrtog, poslaniku Jugoslavije upućuje se depeša preko Odeljenja za koordinaciju Ministarstva inostranih poslova, koje je u to vreme, u stvari, bila obaveštajna agencija mimo ministra i mimo ambasadora, neposredno pod ingerencijom Aleksandra Rankovića. U njoj, između ostalog, stoji:
“Soldatiću. Saopštite Nađu i drugovima da smo preduzeli najhitnije korake u Moskvi za njihovu zaštitu i omogućavanje njihovog prebacivanja u Jugoslaviju. Tenkovi i oklopna kola pred našom ambasadom stoje tamo na osnovu našeg jučerašnjeg zahteva u Moskvi da obezbede ambasadu u kojoj se nalazi grupa mađarskih drugova.
Sledeće samo za tebe i tvoje saradnike. Ukoliko ma ko upadne u ambasadu i pokuša da Nađa i ostale odvede negde, protestujte na licu mesta i odmah za njima pođi kod više komande i traži pismenu potvrdu zbog informisanja svoje vlade. Stavi komandi do znanja da je tvoja vlada obavestila Moskvu da je pomenutu grupu stavila pod svoju zaštitu. Mi ne verujemo da može doći do ovoga.
Ranković”
Ranković je računao i na mogućnost da Nađ nasilno bude “nekuda” odveden, iako tog trena još nije verovao “da će do toga da dođe”. Iako se kaže “ukoliko ma ko upadne u ambasadu”, jasno je iz konteksta da se ne radi “ma o kome”, nego o Rusima.
(Nastaviće se)
KNJIGU "Mađarska revolucija" Ivana Ivanjija objaviće izdavačka kuća "Samizdat B 92", početkom 2007. godine.
U nedelju ujutro radio prenosi govor. Većina Mađara odmah prepoznaje glas svog premijera:
“Ovde govori Imre Nađ, predsednik vlade Mađarske Narodne Republike. Sovjetske jedinice su jutros započele napad na naš glavni grad sa očiglednom namerom da obore legitimnu mađarsku vladu. Naše jedinice se bore. Vlada je na svom mestu. Ja to saopštavam stanovništvu naše zemlje i javnom mnjenju celoga sveta!”
Nađ je govor snimio u zgradi parlamenta, gde je sve vreme bilo sedište njegovog kabineta, pa je tako mogao da tvrdi da je bar on, ako ne cela vlada, “na svom mestu”, Međutim, kofer spakovan sa najnužnijim stvarima već je odavno bio spremljen, pošto je završio besedu seo je u svoj automobil i odvezao se u jugoslovensku ambasadu, sa kojom je već ranije dogovoreno da će njemu i nekim njegovim saradnicima biti odobren politički azil.
Inmre Nađ i njegovi saradnici su zatražili azil u jugoslovenskoj ambasada, sa obrazloženjem da im preti "opasnost od pogroma". Zbog te dve nesrećno odabrane reči posle je došlo do opasnog pogoršanja sovjetsko-jugoslovenskih odnosa, koje su Titi i Hruščov tokom leta 1956. godine sa toliko napora izgradili.
DA li je jugoslovenska strana mogla da pomisli da se Nađ i društvo sklanjaju od “divljih hordi”, a ne od Rusa? Odluke nije donosila vlada u Beogradu, nego Tito, Ranković i Kardelj, direktno, preko takozvanog “koordinacionog odeljenja” Ministarstva inostranih poslova. Dakle, oni su se svakako oslanjali na razgovore Tito-Hruščov na Brionima, o kojima veći deo aparata nije znao ništa. Zajedničke odluke tog sastanka posle je svaka strana tumačila kako joj je bilo zgodno.
Kasnije je to iskoristio Kadar, koji se pokazao dosta dobrim pregovaračem, iako se, inače, nalazio u zaista očajnoj situaciji. Gotovo je sigurno da je u toku pregovora sa jugoslovenskom stranom dobijao detaljna uputstva od ruske strane. Dobrivoje Vidić, u zabelešci o svom sastanku sa Kadarom, 21. novembra, citira Kadarove reči o “obrazlaganju traženja azila od strane grupe Nađa”:
“Oni su 2. novembra tvrdili da kontrarevolucionarne, terorističke grupe ugrožavaju njihove živote. To je 2. i 3. novembra odgovaralo stvarnoj situaciji, što drug poslanik Soldatić zna. Interesantno je da 2. i 3. novembra, kada je ova opasnost zaista bila velika, Nađ i drugi nisu koristili azil, već su ga koristili u momentu kada ta opasnost, na koju su se oni pozivali, više nije postojala. Tako da oni (Kadar i drugi) ne mogu drukčije da shvate njihov korak od 4. novembra ujutro, nego da se pod izgovorom, pod kojim su 2. novembra tražili azil, izvuku od nadležnosti mađarske revolucionarne radničko-seljačke vlade. Prema tome, ova stvar 'hramlje' već od samog početka.”
Pošto je Jugoslavija priznala Kadarovu vladu, a posle Titovog govora u Puli, 11. novembra, ni u jednom zvaničnom razgovoru se nije moglo iznositi sve ono što se istovremeno činilo de fakto nezvanično, tajnom diplomatijom, naime, preko pregovora sa Moskvom od koje je sve zavisilo i koja će na kraju brutalno preseći čvor.
Veoma brzo pošto su Nađ i ostali ušli u jugoslovensku ambasadu zgrada je opkoljena ruskim tenkovima i oklopnim kolima i stavljena pod potpunu blokadu. Rusi su legitimisali svakog ko je ulazio i izlazio i dozvoljavali kretanje samo Jugoslovenima, diplomatama i jugoslovenskim novinarima. Nisu dozvoljavali pristup čak ni lekarima, iako je među mađarskim izbeglicama bilo i bolesnika.
JOŠ pre ulaska ruskih jedinica u Budimpeštu postojao je plan da se Nađ i drugovi prebace u Jugoslaviju. Zašto? Možda je plan bio da Nađ u Mađarskoj da ostavku i dođe u Jugoslaviju da bi Kadar bezbolnije mogao da preuzme vladu, kao što su se Tito i Hruščov dogovorili.
Rano ujutro 5. novembra, a pošto je prethodna zabeleška precizno zavedena, kasno uveče četvrtog, poslaniku Jugoslavije upućuje se depeša preko Odeljenja za koordinaciju Ministarstva inostranih poslova, koje je u to vreme, u stvari, bila obaveštajna agencija mimo ministra i mimo ambasadora, neposredno pod ingerencijom Aleksandra Rankovića. U njoj, između ostalog, stoji:
“Soldatiću. Saopštite Nađu i drugovima da smo preduzeli najhitnije korake u Moskvi za njihovu zaštitu i omogućavanje njihovog prebacivanja u Jugoslaviju. Tenkovi i oklopna kola pred našom ambasadom stoje tamo na osnovu našeg jučerašnjeg zahteva u Moskvi da obezbede ambasadu u kojoj se nalazi grupa mađarskih drugova.
Sledeće samo za tebe i tvoje saradnike. Ukoliko ma ko upadne u ambasadu i pokuša da Nađa i ostale odvede negde, protestujte na licu mesta i odmah za njima pođi kod više komande i traži pismenu potvrdu zbog informisanja svoje vlade. Stavi komandi do znanja da je tvoja vlada obavestila Moskvu da je pomenutu grupu stavila pod svoju zaštitu. Mi ne verujemo da može doći do ovoga.
Ranković”
Ranković je računao i na mogućnost da Nađ nasilno bude “nekuda” odveden, iako tog trena još nije verovao “da će do toga da dođe”. Iako se kaže “ukoliko ma ko upadne u ambasadu”, jasno je iz konteksta da se ne radi “ma o kome”, nego o Rusima.
(Nastaviće se)
KNJIGU "Mađarska revolucija" Ivana Ivanjija objaviće izdavačka kuća "Samizdat B 92", početkom 2007. godine.
Pratite nas i putem iOS i android aplikacije
Najnovije iz rubrike
OSVEŽAVA I DAJE SNAGU: Prolećna salata od šargarepe i suvog grožđa
PROLEĆNA salata od šargarepe i suvog grožđa je osvežavajuća i daje energiju.
13. 05. 2025. u 23:10
"SVET MI SE SRUŠIO TE NOĆI" Majka: Moj dečak izašao iz kuće neprimetno, namamljen u zlu zamku na igralištu
U MALOM gradu Mandenu, u Severnoj Rajni-Vestfaliji, četrnaestogodišnji Tolga I. izboden je nožem tokom noći na dečijem igralištu.
13. 05. 2025. u 23:09
KATASTROFA ZA BOSTON! DŽejson Tejtum doživeo najtežu moguću povredu u svetu sporta
Košarkaši Bostona gube u plej-of seriji od Njujork Niksa sa 3:1, međutim to im je sada manji problem, jer se njihov najbolji igrač katastrofalno povredio.
13. 05. 2025. u 23:06
TRAMP SE OGLASIO O PREGOVORIMA U ISTANBULU: U Tursku putuje i Rubio - Očekujem solidne rezultate od razgovora Rusije i Ukrajine
AMERIČKI predsednik Donald Tramp izjavio je da će američki državni sekretar Marko Rubio i drugi predstavnici SAD otputovati u Istanbul na pregovore o Ukrajini.
13. 05. 2025. u 23:02
"SRAMOTNE AKCIJE NETANJAHUA U GAZI" Makron: Treba preispitati odnos EU i Izraela
FRANCUSKI predsednik Emanuel Makron danas je ocenio da su postupci vlade izraelskog premijera Benjamina Netanjahua kada je u pitanju humanitarna situacija u Pojasu Gaze ''neprihvatljivi'' i ''sramotni'', dodavši da se ne protivi preispitivanju odnosa EU i Izraela.
13. 05. 2025. u 23:00
