Kao svetsko čudo

Piše: Bratislav MIHAILOVIĆ

ESTRADNA zvezda čija slava ne bledi ni posle 25 godina uspešne karijere. Neprikosnovena muzička diva osamdesetih i simbol bivše Jugoslavije. Danas, uspešna poslovna žena, supruga i majka. U vremenu koje sledi najavljuje objavljivanje novog albuma, kao i autobiografiju u kojoj će pokušati da otkrije tajnu jedne od najuspešnijih karijera na ovim prostorima...

Tadašnja SFRJ, "zemlja ponosita", nastala na tekovinama komunističkog uređenja, ulazi u poslednju deceniju svog postojanja. Početak nove dekade obelažavaju turbulencije. "Drug Tito, otac svih naših naroda i narodnosti" umire, a dok nacija oplakuje neprikosnovenog vođu, ekonomska kriza lebdi u vazduhu. Oseća se blagi pad kupovne moći, ali i se šuška o državnom dugu od nekoliko milijardi dolara. Međutim, to tek prividno uspeva da uzdrma pozitivan nacionalni duh. Živi se opušteno, srećno i slobodno. Samo oni koji su umeli bolje i dalje da vide, mogli su da predvide ono što će uslediti deset godina kasnije. Ostatak nacije, živeo je svoje živote. Išlo se u šopinge u Solun i Trst, na letovanje u Dubrovnik, izlazilo porodično na večere, a sve to u iščekivanju nekih još boljih vremena...

Nekako baš u tom periodu, kao šamar tek nagoveštenoj krizi pojavila se ona - neobična, vesela, jedra i bukvalno sve ostavila bez daha. Fahreta Jahić, stasita Bosanka iz Brčkog ili jednostavno Brena. Svoj prvi značajan nastup, imala je na tadašnjoj Hit paradi. Visoka i eksplozivna plavuša, sa izraženim dekolteom, obučena u tesne bermude i sa primetnim viškom kilograma, izgledala je potpuno drugačije i "prenaglašeno" za tadašnje standarde. Čuvena pesma "Čačak, Čačak", koju je tom prilikom pevala, izazvala je ništa manje iznenađenje. Štosan i pomalo trivijalan tekst, obojen neoubičajenom melodijom nedefinisanog žanra, publiku ostavlja u neverici. Naciji naviknutoj na drugačije stilizovane i do grla zakopčane folk pevačice, koje pevaju pesme ilustrovane motivima "šljivika i livada", Brena je izgledala kao osmo svetsko čudo. Međutim, stanje apsolutnog šoka, smenilo je zapanjajuće interesovanje za lik i delo mlade Bosanke, koja će ubrzo postati nacionalna ikona i fenomen o kojem se polemiše. Zaintrigirani su bili svi, čak i oni koji su na tzv. narodnu muziku gledali sa podsmehom i prezirom.

A SVE je počelo 20. oktobra 1960. Te godine je u Tuzli, rođena Fahreta, treće dete Abida i Ifete Jahić. Na svet je došla gotovo slučajno. Neočekivano saznanje da je u drugom stanju, njena majka je dočekala potpuno nespremno. U kući se živelo od jedne plate i svaki dinar se smatrao značajnim. To svakako nisu bile godine izobilja, a još jedno dete se, na neki način, smatralo luksuzom. Ali, emocije su prevagnule. Po principu - dece i ljubavi nikad dosta, njena majka umesto da, kako je planirala, prekine trudnoću, ipak odlučuje da rodi.
"Bila je to moja prva pobeda", rekla je jednom prilikom Brena.

Iako rođena u Tuzli, Brena je svoje detinjstvo i ranu mladost provela u Brčkom, okružena skladnom, patrijarhalnom porodicom. Otac, medicinski tehničar, i majka, krojačica, vaspitavali su svoju decu da poštuju prave vrednosti, a ljude procenjuju na osnovu njihovih kvaliteta, a ne nacije, vere ili boje kože. Brena je bila dobro i veoma radoznalo dete. Još kao sasvim mala naučila je šta znači odgovornost i rad. U kući nije postojala stroga podela na muške i ženske poslove, već je svako radio sve. Ništa joj nije bilo teško. Čak je naučila i da veze, tada čuvene Vilerove goblene.

Volela je školu. Uživala je u čitanju i kao mala obožavala Branka Ćopića. Bila je odličan đak, ali i izuzetno društvena. Leta je provodila na Savi, koja joj je vrlo često bila zamena da nedostižno more. Uživala je u kupanju i druženju i te dane pamti kao izuzetno bezbrižne i lepe.



NADIMAK

KAO izrazit sportski tip, uvek je tražila nove izazove. Tako je u srednjoj školi počela da trenira i košarku. Upravo iz tog perioda datira i njen nadimak, po kome će je kasnije prepoznavati cela Jugoslavija. Na jednom treningu, na košarkaškom terenu u Brčkom, njen trener i profesor fizičkog, iz nekog, samo njemu znanog razloga, Fahretu je prekrstio u Brenu. I tako je ostalo - zauvek! Onako visoka, činilo se da je kao stvorena za taj sport. I zaista, bila je mnogo dobra košarkašica, ali, ipak, ne i najbolja. Kada je to shvatila, odustala je od košarke i krenula ka novim izazovima.
(Nastaviće se)