Duge noge u tesnoj koži

Piše: Bratislav Mihailović
DRUGA ploča je bila prekretnica u Breninoj karijeri. Trebalo je dokazati da njen uspeh nije bio trenutan i da na nju tek treba računati. Zahar, kao kompletan autor svih pesama, bio je ubeđen da će ploča biti hit. I bila je. Album je prodat čak u 780.000 primeraka, a hitovi, poput "Mile voli disko", "Dama iz Londona" i "Duge noge", učvrstili su Brenu na tronu popularnosti. Bila je više nego očigledna i promena njenog imidža. Višak kilograma se topio, a bio je primetan pomak i u scenskom nastupu i garderobi. Plava kosa, duge noge, šorcevi i mini-suknje, postaju njen zaštitni znak.

Ipak, da slava ima i svoje drugo lice, imala je priliku da se uveri baš u tom periodu. Kako je svako njeno pojavljivanje u medijima izazivalo senzaciju, a nova naslovna strana drastično povećanje tiraža novina, jedna slika je napravila pravu buru. Časopis "Osmica", objavio je na naslovnoj strani Breninu sliku na kojoj se vrlo eksplicitno, ispod providnog tila vide grudi. Iako takva fotografija nije bila prevashodna namera, već su krivci bili jaki reflektori, ali i fotograf koji je zloupotrebio situaciju, skandal je bilo nemoguće opravdati. Brena je čak ponudila da otkupi ceo tiraž novina, kako slika ne bi ugledala svetlost dana, ali neki drugi interesi su bili, očigledno isplativiji i jači. Taj broj "Osmice" preko noći je rasprodat u neverovatnih 600.000 primeraka! Htela to ili ne, morala je da nastavi dalje, ali određena doza gorčine je ostala.

ZAHVALJUJUĆI velikoj popularnosti, za Brenu su bili zainteresovani i ljudi iz sveta filma. U filmu Miće Miloševića "Tesna koža", za koji je scenario napisao Siniša Pavić, Brena se pojavljuje, igrajući sebe. U jednoj, sada već antologijskoj sceni sa Lanetom Gutovićem, otpevala je dve pesme sa svog albuma i učinila da "Tesna koža" postane najgledaniji film u istoriji jugoslovenske kinematografije.

Shvatajući da Brenu narod doživljava kao neprikosnoveni nacionalni simbol, Zahar odlučuje da napiše pesmu, "Živela Jugoslavija". Bilo je to vreme "bratstva i jedinstva". Publika pesmu dočekuje ovacijama i doživljava je, skoro kao drugu himnu. Plače se i peva u isto vreme, a narod Brenu slavi, kao nekada Tita. Baš onako kako joj je svojevremeno u Brčkom predvideo starac, kojeg je slučajno srela.

Bez obzira na postignute uspehe, zbog izvesnih nesuglasica i različitih pogleda na dalji tok njihove karijere, Brena i "Greh", prekidaju saradnju sa Zaharom. Moćne diskografske kuće, ali i razni menadžeri, utrkuju se oko prava na ekskluzivni ugovor s njima. Potpuno neočekivano, Brena i "Greh" ukazuju poverenje Raki Đokiću, relativno nepoznatom ali perspektivnom direktoru tadašnje Estrade "Kikinda". Raka postaje njihov novi menadžer i izvršni producent. Da je ta odluka bila potpuno ispravna, ukazuju "zlatne godine" koje su usledile.

U želji da se oprobaju i na inostranom tržištu, Lepa Brena i "Slatki greh" se prijavljuju za učešće na "Jugoviziji", jugoslovenskom izboru za predstavnika na "Pesmi Evrovizije" i angažuju kompozitora Kornelija Kovača i tekstopisca Marinu Tucaković. Na takmičenje koje se održavalo u Novom Sadu, stigli su kao apsolutni favoriti, iako je bilo i onih koji su smatrali da njima, "narodnjacima", nije mesto na festivalu pop melodija. Pesma "Sitnije, Cile, sitnije", koju su tom prilikom izveli, bila je nov i zanimljiv spoj pop zvuka i nacionalnih motiva. Do samog kraja glasanja, vodila se iscrpljujuća borba između njih i Danijela Popovića, koji je na kraju i pobedio s pesmom "Džuli". Bila je to tesna pobeda. Iako je Danijel imao dobru pesmu, narod je bio na Breninoj strani i to je otvoreno pokazivao. Smatrali su da bi ona "onakva", bacila Evropu na kolena i Jugoslaviji donela prvu pobedu na tom festivalu.
(Nastaviće se)