Brzinom Fanđa

Piše: Dejan POTKONjAK

KADA je sredinom prošlog veka Huan Manuel Fanđo harao Formulom jedan, a onda se gotovo iznenada povukao, javnost oko šampionata, koji je tih godina po svemu bio daleko od današnjeg “cirkusa”, tvrdila je da se nikad neće pojaviti uspešniji vozač od slavnog Argentinca. Klark, Stjuart, Hil, Lauda, Prost, Sena - svako vreme imalo je svog heroja koji je pokušavao da dostigne rezultate koje je najveći gospodin među vozačima ostvario, ali nijedan, iz raznoraznih razloga, nije uspeo da ih premaši. Jedino što je bilo zajedničko za sve, bila je čast da su njihova imena poznavali i oni koji su o trkama Formule jedan znali vrlo malo, čak i ništa. A onda se poslednje decenije 20. veka na stazi pojavio mladi Nemac koji od svog prvog ulaska u kokpit bolida Formule jedan krajem avgusta 1991. godine, sve do danas nije prestajao da bude u žiži interesovanja, a svojim rezultatima uspeo je da zaseni čak i Fanđa. Mihael Šumaher je ime koje zna čitava planeta, a svima, bez obzira na to da li ga voleli ili mrzeli, mora da bude žao što je jedan od velikana istorije sporta odlučio da završi karijeru.
Harizma Nemca u nekim trenucima teško je objašnjiva.
NIKAD se nije izdavao za nekog lepotana, niti je bio plejboj kao što su neki veliki asovi bili i to koristili da budu u centru pažnje, na njegovom “kontu” nema legendarnih i specifičnih trka kakve su obeležile karijere nekih drugih superstarova, mnogi incidenti i sporne situacije obeležile su njegov boravak u Formuli jedan... Sve to je, izgleda, zasenio ogromni talenat i još više, želja za uspehom koja ga je vukla kroz sve godine, u kojima je praktično osvajajući kilometar za kilometrom, trku za trkom, svakim danom učio i sticao iskustva. Iznad svega, to je bila ljubav prema brzini, koja ga je i dovela u situaciju da poželi da učini sve, kako bi jednog dana bio najveći.
- Gledajući Fanđovu karijeru, on je neprevaziđeni broj 1. Lauda je još jedan vanserijski vozač, a Prost je sledeći - govorio je Ajrton Sena, za mnoge i dalje najveći među velikima, kojem tragična smrt “crnog vikenda” u Imoli 1994. godine nije dozvolila da i sam rezultatima nadmaši Fanđov sjaj. Besmrtni Brazilac sigurno nije mogao ni da pretpostavi da će se tadašnji novajlija naći rame uz rame s četiri legendarna pilota. I, iako ne postoji način da se utvrdi ko je najveći ikada, uz Šumaherovu korist ide jedno: imao je priliku da svoju karijeru gradi crpeći sve najbolje iz učinka prethodnika, silno se trudeći da na stazi bude savršen.
Brzina, tehnika, dobra ekipa, fizička snaga, koncentracija... Samo su deo stvari koje su neophodne vozaču da bude iznad ostalih. Šumaher je uspevao da sve bitne elemente za uspeh veže u jednu celinu, mnogo bolje od ostalih i to je donelo svima znani uspeh: posle trke u Monci, kad je saopštio da se na kraju sezone povlači, Mihael Šumaher je vozio na 247 Velikih nagrada u Formuli jedan, pobedio je 90 puta, ostvario je 68 pol-pozicija i 70 najbržih krugova, osvojio je 1.354 poena i, kao niko pre njega, sedam puta bio šampion sveta u jednom od najpopularnijih sportova na planeti. To nije sve, jer u poslednje tri trke karijere Šumi, kao i za sve 33 godine koliko je za volanom, kao i kad je prvi put seo u karting, ima isti cilj - želi da bude svetski šampion.

(Nastaviće se)