Fudbaler za volanom

ZA razliku od nekih drugih asova za koje “legenda kaže” da su od malih nogu pokazivali da su “rođeni za volan”, Mihael Šumaher nije odmah obećavao, niti je bilo šta slutilo da će postati veliki šampion. Rođen je u Hirt-Hermulhajmu, u blizini Kelna, 3. januara 1969. godine, a četiri godine kasnije, za rođendan, od oca Rolfa, zidara po zanimanju, dobio je karting. Probao ga je na kartodromu u obližnjem Kerpenu, gde je otac radio kao čuvar. Svedoci njegovih tadašnjih i nešto kasnijih vožnji tvrde da u kartingu nije briljirao. Pobeđivao je, ali je bilo i mnogo boljih, što malog Mihaela nije posebno zabrinjavalo. Njegova velika želja bila je da postane - fudbaler!
Godine su, međutim, prolazile i, verovatno, kad je shvatio da od karijere velikog fudbalera nema ništa, Mihael se u potpunosti posvetio drugoj velikoj ljubavi, kartingu, kojoj se često vraća i danas, a ta vezanost za simpatični automobilčić, verovatno je još jedan uzrok njegovog uspeha - zahvaljujući očevom poslu, Mihael je sve slobodno vreme provodio učeći kako se brzo vozi, kasnije i kako se trka, što mu je bilo od velike pomoći u Formuli jedan. I drugi su bili veliki šampioni na “malim točkovima”, ali je Šumaher kao niko pre njega, iz kartinga poneo osobine borca koji zna i može da napada i da se brani od starta do cilja, uvek istom žestinom u različitim situacijama.


MIHAEL je već tada pokazivao veliku posvećenost svemu šta je radio, što je osobina koja nije krasila druge zvezde Formule jedan. Nemački disciplinovan i precizan, on se potpuno posvetio želji da svoju vožnju dovede do savršenstva, što je takođe osobina koja ga je kroz sve ove godine izdvojila od ostalih. Tada, to mu je donelo titulu juniorskog prvaka Nemačke u kartingu 1984. godine, a tri godine kasnije, uz krunu u zemlji postao je i šampion Evrope. Već 1988. godine, obreo se u Formuli “kenig” i iste sezone osvojio titulu, da bi se vrlo brzo našao u Formuli tri.
Tada se desila i prekretnica u Šumaherovoj karijeri o kojoj sanja svaki mladi automobilista na planeti. Mihael se upoznao sa Vilijem Veberom, vlasnikom trkačkog tima u F 3 šampionatu Nemačke i čovekom koji je imao ambicije da u životu postane više od provincijskog menadžera. Mladom vozaču, koji je neposredno pre toga morao da odbije test-vožnju u Formuli-Ford jer nije imao 500 maraka za startarinu, Veber je ponudio mesto u F 3 timu i plaćene troškove za dve sezone šampionata u Nemačkoj, što je, otprilike, iznosilo milion maraka! Šumaher je, naravno, ponudu sa oduševljenjem prihvatio, ne obraćajući mnogo pažnju na uslov koji mu je Veber postavio: lukavi Vili dobio je Mihaelovu saglasnost da mu postane menadžer tako što će dobijati 20 odsto od svih zarada koje vozač ostvari u karijeri. Šumaher je tad sigurno razmišljao kako je sjajno prošao, dok se Veberu samo nekoliko godina kasnije, rizik i te kako isplatio...
A fudbal? Mihael Šumaher nikada se nije odrekao svoje prve ljubavi. Pikao je loptu krišom, čak i kad su mu milionski ugovori striktno zabranjivali i to je, verovatno, jedina stvar koja je uspevala da Nemca namami da prekrši obaveze i izađe iz ritma koji je sebi nametnuo.



AMBASADOR

VREMENOM se dosetio i postao redovan u revijalnim, humanitarnim utakmicama, koje se najčešće odigravaju u mestu gde se vozi Velika nagrada. Šumaher, ambasador Unicefa, tako je spojio lepo i korisno i pomogao da se od ulaznica zaradi mnogo novca za ugroženu decu, ali je i sebi ostvario dečački san - igrao je fudbal s najboljim svetskim igračima koji su se uvek rado odazivali na te mečeve, koji će, sigurno, u budućnosti biti jedni od retkih mesta na kojima će se Šumaher pojavljivati u javnosti.
(Nastaviće se)