Rađanje legende

Piše: Dejan POTKONJAK
KONTAKT sa Vilijem Veberom vrlo brzo je doneo rezultat u vidu titule u nemačkoj Formuli tri 1990. godine, a snalažljivi menadžer sklopio je još jedan aranžman - mesto u “Mercedesovom junior timu”, u svetskom šampionatu u trkama izdržljivosti, u kojem su se, uz Mihaela, našla još dva velika talenta - Nemac Hajnc Harald Frencen i Austrijanac Karl Vendlinger. Obojica su, u početku, bili brži od Šumahera, baš kao i mladi Finci Mika Hakinen i Mika Salo u drugim kategorijama, ali Šumaher je već u tim danima počeo munjevito da napreduje, provodeći sate u društvu zemljaka Johena Masa, suvozača u “Zauber” timu, nekadašnjeg takmičara u Formuli jedan, koji je Šumaheru otkrio prve tajne finog podešavanja bolida.
Nenadano, Mihael je vrlo brzo dobio priliku da sve što je naučio i primeni upravljajući bolidom Formule jedan: pred trku za Veliku nagradu Belgije (25. avgusta 1991. godine), vozač “Džordana” Bertran Gašo, napao je taksistu u Londonu, zbog čega se našao u zatvoru, pa je Edi Džordan, vlasnik tima, hitno morao da pronađe zamenu. Zahvaljujući spretnom menadžeru Veberu, ali i podršci “Mercedesa”, “prvi pik” bio je Šumaher, koji je priliku fantastično iskoristio: osvojio je sedmo mesto na kvalifikacijama, što je momentalno svetu najavilo mogućnost pojave nove zvezde, bez obzira na to što debi na trci nije dugo trajao zbog kvara na automobilu.
Svetski šampion iz 1976. godine, Džems Hant, izjavio je tom prilikom:
- Budućnost Mihaela Šumahera je zaista veoma svetla, barem prema onome šta sam ja video na njegovom debiju. Doduše, vozio je u dobrom automobilu “Džordana”, ali on je momentalno prikazao vožnju koja najavljuje dolazak velikog talenta.
MUNJEVIT uspon nastavljen je već na sledećoj trci, u Monci, na kojoj je Šumaher stigao do fantastičnog 5. mesta i prva dva boda u karijeri, ali pre nje se desio i prvi skandal, tako česta pojava u Mihaelovoj karijeri. Njega je, naime, prvi čovek "Benetona" Flavio Brijatore (“namirisavši” talenat, kako je deceniju kasnije otkrio i Fernanda Alonsa), praktično, oteo Ediju Džordanu, ugovorom od 200.000 dolara za preostalih pet trka sezone koji je Vili Veber odmah prihvatio. Okrenuo je leđa pobesnelom Ircu, koji je, praktično, veoma zaslužan za šansu koju je Šumaher dobio. Već te 1992. godine, pred zvezdom u usponu počeli su padovi velikih asova, a prvi je na udaru bio Nelson Pike, trostruki svetski šampion, prvi vozač "Benetona", koji je Šumaherovim pojavljivanjem i konstantno boljim vremenima, shvatio da je vreme za povlačenje.
Već sledeće godine, na mestu prvog nastupa, na stazi Spa-Frankoršamp u Belgiji, Šumaher stiže do prve pobede u karijeri, koju je ostvario sjajnom taktikom ekipe i sigurnom vožnjom, ali ona je za mnoge već bila samo pitanje vremena, jer je publika već navikla na njegovo konstantno pojavljivanje na podijumima. Sezonu je završio na trećem mestu, od 16 trka na samo četiri je odustao, a od 12 plasmana, osam puta je bio među prva tri!
Talenat je već dokazan, a novo pitanje bilo je, da li je svet Formule jedan dobio novog potencijalnog šampiona?
(Nastaviće se)