Trke s crnim mrljama

Piše: Dejan POTKONJAK
ŠUMAHER je tokom svoje karijere u “Benetonu” često bio na meti sudija zbog mnogobrojnih tehničkih nepravilnosti bolida, bilo je oduzimanja bodova, brisanja iz plasmana i zabrana nastupa, ali Nemac je uspeo da se “dokopa” poslednje trke sezone 1994. godine, u novembru u Australiji, sa bodom prednosti ispred Dejmona Hila, uzdanice “Vilijamsa” posle pogibije Ajrtona Sene, koji je bio jedini pravi favorit za titulu.
Već na treningu, Šumaher je imao strahovit udes, srećom bez težih posledica, koji kao da je najavljivao zanimljivu trku, koja to nije bila sve do 36. kruga. Šumi je sigurno vodio ispred Hila, ali jednu krivinu prolazi široko i udara u ogradu i sa oštećenim automobilom izlazi ponovo na stazu. Nestrpljivi Hil krenuo je da obiđe Nemca, koji pravi potez koji je obišao svet: “zatvara” Hila i udara “benetonom” u “vilijamsa” koji je već krenuo u obilazak. Šumaher ostaje kraj staze, ali i Hil nastavlja samo do “boksa”, gde mehaničari odlučuju da bolid nije spreman za nastavak trke, što je značilo da je vozač “Benetona” stigao do prve titule u karijeri!
Prelaskom u “Ferari” 1996. godine, Nemac je tek sledeće sezone bio u prilici da se bori za titulu. Takođe na poslednjoj trci sezone, takođe protiv “Vilijamsa”, kojeg je ovoga puta vozio Žak Vilnev. Šumaher je bio ispred Vilneva sve do trenutka dok gume nisu počele da “popuštaju”, a Mihaelov bolid da gubi brzinu. Vilnev ga je lako stigao i na jednom oštrom kočenju posle dugačkog pravca krenuo je u obilazak sa unutrašnje strane. Šumaher kao da se iznenadio, pa je napravio potez očajnika, za kojeg je kasnije izjavio da je to najgora stvar koju je ikad učinio u karijeri: naglo je okrenuo volan udesno i udario u bok Žakovog “vilijamsa”, koji je “preživeo” udar i nastavio trku do titule, a Šumaher je završio u pesku kraj staze.
USLEDIO je uragan optužbi koji se na Šumahera ustremio sa svih strana, pa je, na kraju i Međunarodna automobilska federacija reagovala i oduzela mu vicešampionsku titulu i sve bodove iz sezone, priznavši mu samo pet pobeda...
Prošlo je mnogo vremena do sledećeg velikog izgreda, ali on je bio takav, da su mu tih dana i “tifozi”, verni “Ferarijevi” navijači, okrenuli leđa. Maja 2002. godine, na trci u Austriji, Rubens Barikelo sklonio se u poslednjim metrima pre cilja i ispunio klupsko naređenje da pomogne Šumaheru, ali umesto pozdrava pobedniku usledile su salve zvižduka, jer su se svi osećali prevarenim.
Uz mnogobrojne “crne mrlje” tokom karijere, Šumaher je nedavno dodao još jednu. Na Velikoj nagradi Monaka, u trenucima dok je Alonso ubedljivo vodio u generalnom plasmanu, Mihaelu je jako važna bila pobeda u kneževini, kako bi održao priključak. Imao je pol-poziciju, a da bi je osigurao, kako su mnogi tvrdili, namerno se okrenuo na stazi kako drugi, posebno Alonso, ne bi dobili priliku da ga ugroze. Usledile su nove lavine optužbi, grmele su i kolege vozači, a sve se utišalo tako što je Šumaheru oduzeta prva startna pozicija.
Ipak, jednom prilikom, "kameni" Nemac je otvorio dušu:
“Svako ljudsko biće pravi greške i ja nisam izuzetak. Imao sam mnogo sumnjivih trenutaka u karijeri. To su bili momenti kada sam se upitao da li je bilo ispravno nešto šta sam uradio. Ili, da li sam mogao da reagujem bolje. Teško je naći odgovor...”.
(Nastaviće se)