Mudrost lidera

USPEH Mihaela Šumahera, imajući u vidu talenat, volju za treningom i disciplinu, sigurno nije slučajan, ali veliku ulogu na putu ka stvaranju legendarnih rezultata imaju i ljudi kojima je šampion bio okružen tokom karijere. On je vrlo dobro znao šta mu je sve neophodno za dobar rezultat, kako da okupi kvalitetne ljude i natera ih da rade za njega!
Kad je 1996. godine iz “Benetona” prelazio u “Ferari”, jedan od glavnih uslova bio je da sa njim u “Skuderiju” stignu i genijalni taktičar Ros Braun, konstruktor “Benetona” od 1992. do 1995. godine i aerodinamičar Rori Birn. Ovaj trio počeo je da izdiže “crnog konjića” iz pepela, a imali su sreću da je Žan Tod, direktor trkačkog tima, od svog dolaska 1993. godine već uveo disciplinu koja dotad nije krasila italijansku ekipu. Paolo Martineli, šef odeljenja za motore “Ferarija”, bio je još jedan ključni čovek, što je bilo dovoljno za čvrste temelje na kojima je vrlo brzo počeo da se gradi uspeh.
Vremenom, Šumaher i Žan Tod postali su veliki prijatelji, posebno od trenutka kad je omaleni Francuz shvatio koliko je Mihael spreman da se posveti i najsitnijem detalju u razvoju pojedinih tehničkih rešenja. Prijateljstvo je do današnjih dana toliko naraslo, da je Šumaher u najavi oproštaja izjavio i da je Tod verovatno jedina osoba iz “cirkusa” sa kojom će se družiti kad ode iz Formule jedan.
Osim bliskog kontakta sa “vrhom”, Šumaher ima jednu veliku pozitivnu osobinu koja muti njegov imidž arogantnog šampiona, a medijima je otkrio upravo Tod:
- Mihael svakog člana tima poznaje po imenu i sa svakim se pozdravlja kad dođe i kad ide kući. Mislim da i oni osećaju da mogu da mu se obrate i za pomoć koja nije vezana za posao.
NjEGOVA sposobnost da se nametne kao lider postala je očigledna još 1991. godine kad je kao novajlija “oterao” iz “Benetona” trostrukog svetskog prvaka Pikea, ali i kasniji suvozači u ekipi Flavija Brijatorea nisu dugo trajali, jer se, jednostavno, nisu uklapali, o čemu svedoči izjava Džonija Herberta, vozača “Benetona”, 1995. godine:
- Mihael Šumaher je najsebičniji vozač s kojim sam ikad radio! Misli da je Gospodin Mega i pokušava da blokira sve ostale. Frustriran sam zato što izgledam kao da sam drugorazredan u odnosu na kolegu, a zbog tog favorizovanja jednog vozača deluje mi kao da sam odbačen...
Tek po prelasku u “Ferari”, uspeo je da natera i klupske kolege da rade za njega, a uz, prvo, Edija Irvajna i sad Felipea Masu, to je najbolje radio Rubens Baričelo, koji je bio dovoljno brz da “čuva leđa” Mihaelu i pobeđuje kad treba, ali i poklanja pobede ako je to tim zahtevao.
Uigranost je otišla dotle da je Šumaher dobio i dvojnika, a to je bio Luka Badoer, talentovani Italijan, koji je karijeru posvetio obavljanju posla test-vozača na specifičan način - uživeo se u šampionov stil vožnje toliko da može da ga oponaša do najsitnijih detalja i da svaki utisak sa testiranja inženjerima prenese kao da je Šumaher bio u kolima!
Mihael Šumaher je, jednostavno, godinama gradio mozaik koji je, čim je jednom bio složen, odmah izgledao kao slika vrhunskog šampiona.

(Nastaviće se)