Šampanjac i suze

Piše: Dejan POTKONjAK

SVEMU dođe kraj, a i Mihael Šumaher je odavno bio svestan da njegov “teror” ne može da traje zauvek. Prvu potvrdu doneo je poraz od Fernanda Alonsa 2005. godine, kad su i u “Ferariju” shvatili da ničija dominacija nije večna. Zajedno sa Mihaelom potrudili su se da u 2006. godini budu mnogo bolji, osećajući da se bliži rastanak. Proračunati Nemac odlučio je da svetu saopšti svoju odluku posle svog poslednjeg kruga u Monci, u hramu “Ferarijevih” tifoza.
Kao i svih ovih godina, trenutno jedini pravi superstar “cirkusa” vešto je početkom septembra u Monci izbegavao da da izjavu pre nego što je to planirao, a plan je bio savršen - posle pobede i počasnog kruga, pred desetinama hiljada tifoza na stazi i još nekoliko miliona koji su trku pratili u prenosu. Mokar od šampanjca posle proslave 90. pobede u karijeri, ali i pokoje suze koja je kanula još na pobedničkom postolju, Šumi je saopštio odluku za koju su se njegovi i “Ferarijevi” navijači potajno nadali da će da zvuči sasvim suprotno:
- Reči ne mogu da opišu kako se trenutno osećam i kakvo sam uzbuđenje doživeo takmičeći se u fascinantnom sportu kakav je automobilizam - izjavio je Šumaher na konferenciji za novinare posle trke, prethodno potvrdivši odluku da se na kraju sezone 2006. godine definitivno povlači. - Od kartinga do formule jedan, proživeo sam trenutke koje nikada neću da zaboravim i beskrajno sam zahvalan za sve šta sam od sporta dobio. Posebno sam zahvalan suprugi Korini i našoj deci, koji su mi dali dodatne snage da postignem sve šta sam planirao. Zato će, uskoro, sva moja budućnost da pripada samo njima...
Bilo je mnogo onih koji su, iako ne vole stil Mihaela Šumahera, poželeli da se takav majstor ne oprosti, jer će se tek njegovim odlaskom u stvari videti da li ostaje praznina. U srcima “Ferarijevih” navijača sigurno, jer im je Mihael podario godine sreće i zadovoljstva, koje dve decenije pre njega nisu imali.
Dan posle, mnogi mediji, posebno u Nemačkoj i Italiji, za vest dana imali su Šumaherovu odluku. Možda tekst iz “Gazeta delo sporta”, pod naslovom “Danke, Šumi” najbolje oslikava osećaje onih koji su ga voleli:
“Odlazi fenomen, kontroverzna legenda čiji postupci će se analizirati godinama. Njegova karijera isprepletena je usponima i padovima, ali nije se pojavio kompletniji šampion od njega. Ne govori dobro italijanski? Nije ni morao, zadatak mu je bio da pobeđuje i to je i radio. Uzeo je “Ferari” u svoje ruke i poklonio nam godine radosti i uspeha.” .
Njegovim poštovaocima ostale su još tri trke, da uživaju u majstorijama svog idola. A veliki as, sigurno je, neće da propusti priliku da pokuša da se povuče sa scene uz osmu titulu šampiona. Ako bude tako, ako to dozvoli zvezda u usponu Fernando Alonco, Nemac će se i zvanično povući kao “broj jedan”. Bilo je mnogo vozača koji su prodefilovali “najbržim cirkusom na svetu”, ali su malobrojni, kao Šumaher, obeležili svoju eru. Najbolji govornik među vozačima, legendarni Džeki Stjuart, u nekoliko rečenica smestio je svu veličinu Šumijevog talenta:
- ...Mihael Šumaher je najbolji gran pri vozač kojeg sam video. Posmatrao sam ga kako izlazi iz automobila tokom kvalifikacija, i to je za mene jedan od najuzbudljivijih trenutaka u formuli jedan. Oko njega se u vazduhu oseća sigurnost, a izgleda kao borbeni pevac koji je pobedio na bezbroj mečeva.

(Kraj)